Desanka Maksimovi biografija Desanka Maksimovi 1898 1993 roena

Desanka Maksimović biografija Desanka Maksimović (1898 -1993), rođena je 1898. u selu Rabrovica, kod Valjeva. Umrla je u Beogradu 11. 02. 1993. Sahranjena u Brankovini, Valjevo. Gimnaziju je završila u Valjevu, filozofski fakultet u Beogradu. Bila je u braku sa Sergejom, nije imala dece. Bila je profesorka u I i III gimnaziji u Beogradu i u Dubrovniku. Od 1985. postala je redovan član Srpske akademije nauka. Dela: “Vrt detinjstva”, “Gozba na livadi”, “Nove pesme”, “Pesnik i zavičaj”, “Zarobljenik snova”, “Trazim pomilovanje”. Razvijala se mimo svih uticaja.

Prvu pesma objavila 1920. godine i ubrzo potom i prvu zbirku pesama. Stvarala je i između ratova, tokom i nakon II svetskog rata. Bila je plodan pesnik, a pisala je i poeme, pripovetke, romane, a dala je veliki doprinos i stvaralaštvu za decu (bajke). Kritika: Dragan Jerinić: „Nemilosrdno srce pesnikinje”. Školovala se u Brankovini, diplomirala je na filozofskom fakultetu u Beogradu. Period njenog književnog stvaranja obuhvata 2 perioda: međuratnu i posleratnu savremenu književnost Njeno osnovno pesničko načelo je jasna i razumljiva poezija, otvorena prema čoveku i životu.

ПO РАСТАНКУ V deo Zavole bela mirisna ruža crni bodljikavi trn. Ti ne veruješ meni, je li , dragi, da je ruža zavolela trn. ? I kada mu ona u jednu bisernu zoru reče kako ga voli, on se Grohotom i prezrivo nasmeja. Ti ne vjeruješ meni, je li, dragi, da se je trn prezrivo nasmejao? A kada jednoga dana neko htede uzbrati belu mirisnu ružu Trn mu izbode ruke. Ti ne veruješ meni , je li, dragi, da mu je trn izbo ruke?

OPOMENA – DESANKA MAKSIMOVIĆ Čuj, reći ću ti svoju tajnu: Ne ostavljaj me nikad samu Kad neko svira. Mogu mi se učiniti Duboke i meke Oči neko Sasvim obične. Može mi se učiniti Da tonem u zvuke Pa ću ruke Svakom pružiti.

Može mi se učiniti Lepo i slatko Voleti kratko Za jedan dan. Ili mogu kome reći u Tome času čudesno sjajnu Predragu mi tajnu Koliko te volim. O, ne ostavljaj me nikad samu Kad neko svira.

Ona sebe nije videla u avangardnoj poeziji, već u klasičnom pevanje. Njene pesme pevaju o detinjstvu, zavičaju, prirodi, rodoljublju, životu, prolaznosti i smrti. Bila je okrenuta narodu, pogotovo najširim slojevima („Volim da putujem trećom klasom”) Tražim pomilovanje Objavljeno 60 ih godina 20. veka. Polazni Desankin motiv nalazi se u Dušanovom zakoniku, koji je poznat po strogim odredbama i nejednakosti siromašnih u odnosu na vlastelu; Desanka se moli za oprost Zbirka predstavlja vid lirske diskusije sa Dušanovim zakonikom.

. Ovde se Desanka vezuje za prošlost svog naroda (14. vek), ali ona govori o svim ljudima, izražava epičke stavove o ljudima. Naslovi pojedinih pesama nadovezuju se na naslov zbirke. Na početku i na kraju zbirke su Proglas i O praštanju i tu se javlja sam car Dušan.

Za sebra Velmože su povlašeni, a sebri ne uživaju nikakve privilegije (taj izraz je koristio i Tin Ujević u Hrvatskoj, u zbirci: „Lelek sebra”). Sebar je obespravljen seljak, vezan za zemlju. „…niče i raste kao trava…” – ukazuje na njegovu minornost, ali i to da niče u najtežim okolnostima ukazuje na njegovu neuništivost i snagu. Usukano stabaoce – teško imovno stanje. 30 kućica krompira – minimalno, jedva može da se preživi, pogotovo kad je u pitanju velika porodica.

Sebar sve voli, voli život – ova strofa je svetla (sunce) za razliku od prethodne. Uočavaju se i fizička i duhovna vitalnost – opstaje zato što voli život. Sinovi – ratnici, snaga potrebna državi. Za nerotkinje Ni Desanka nije imala dece. Nerotkinja je u društvu osuđivana, pogotovo u prošlosti.

ZA SEBRA Tražim pomilovanje Za sebra Što niče i umire kao trava U zaborav iz zaborava, Za trideset kućica njegovog krompira, Za usukano kukuruza stabaoce, Za dim nad krovom, Za ono gde je, sledeći oce, Pogrešio delom i slovom. Za sebra uvek verna životu, Za sebra koji sunce voli Ako život izda i ševa, I gušteri, sunca uživači, I pesnikinja mirisa, zova, Za sebra, Sebar izdati neće, Za sebra koji u povodu vodi po desetinu sebara sinova.

Moli se za svakoga koji izlazi iz reda – pravo da se bude drugačiji.

LUTKE RAČUNAJU DESANKA MAKSIMOVIĆ Svako veče ja se mučim Svoje lutke da naučim: Nek se zna. Jedan i jedan Da su dva. One lepo ruke krste I gledaju moje prste. Kako brojim: Da se zna. Jedan i jedan Da su dva. Poslušne su moje lutke. Sve u klupi sede ćutke; Svaka želi Već da zna. Jedan i jedan Da su dva, Ali šta ću. sve su glupe Iako su vrlo skupe. jer nijedna Da mi zna. Jedan i jedan Da su dva.

Desanka Maksimovich Apprehension No. . . don't come to me! I want to adore and love your two eyes from far, far away. For, happiness's beau just while waiting for -when only allusion comes out of its way. No. . . don't come to me! There is more allure in waiting with sweet apprehension, fear. Just while seeking out everything is pure; It's nicer when just forboding is near. No. . . don't come to me! Why that, and what for? Only from afar all stars spark and glee; Only from afar we admire all. No. . . let not your eyes come closer to me. ~ THE END ~ ____ Translation from Serbian language: © 2000 Dragana Konstantinovic Home page: <URL: http: //www. geocities. com/draganakonstantinovic/introduction. html> • Library Desanka Maksimovich o“Apprehension” in Serbian language (српски · Десанка Максимовић: „Стрепња”) o“Apprehension” in English language