Da li ste znali Najmanji cvet na svetu

Da li ste znali…?

Najmanji cvet na svetu je , sočivica iz Australije , plutajuća vodena biljka, prečnika manjeg od 0, 6 cm. Može se videti samo pod lupom.

Najviši cvet na Svetu je 2. 5 m visok Džinovski kozlac koji raste u tropskim šumama Sumatre.

Najveći cvet na svetu je Raflezija, Raflezija koja raste u džunglama Bornea i Sumatre. Prečnika je 1 m, a težine 11 kg.

Najveću cvast ima Bromelija (Puya raimondii) raimondii iz Bolivije, koja može da naraste 2. 5 m u prečniku i visinu od 100 m, sastoji se iz 8. 000 pojedinačnih cvetova, potrebno joj je 150 god. da donese cvet a nakon cvetanja umire.

Postoji legenda da su kosovski junaci 'natopili' cvetove božura i dali im krvavo crvenu boju. Kosovski božur je prirodna retkost Srbije, stanište mu je Gazimestan u blizini Pristine. Ova legenda datira od 1389. godine, od legendarne bitke na Kosovu.

Korenje divlje smokve iz Juzne Afike, može da naraste i do 120 m pod zemljom.

PUSTINJSKE BILJKE “Prozor biljke” rastu gotovo pod zemljom. Biljka je oblika duge cigarete a na površini joj samo ostaje mali zeleni “prozorčić” kroz koji “hvata” sunčevu svetlost.

Biljka kamenitih pustinja Angole i jugozapadne afropustinje Namibi. Snabdeva se vodom iz magle tokom noći, sa 2 kožasta, naspramno postavljena lista, neograničenog rasta. Mogu dostići dužinu od 6 m i širinu od 2 m.

Najduža biljka na svetu je Berchemia scandens koja se uvija 150 m kroz krošnje tropskog drveća.

TROPSKO DRVEĆE Balza drvo iz srednje Amerike je najlakše i najmekše drvo na svetu, dobar je izolator i koristi se u izradi putničkih odeljaka u avionima.

Mangrova drveće je poznato po njišućim mahunama koje se poput mača mogu spustiti na prolaznika.

Čikl je biljna smola koja se cedi iz srednjeameričkog sopota, drveta, za vreme kišne sezone. Ona je glavni sastojak guma za žvakanje. Najbolja se dobija u Gvatemali.

Najviši od svih biljaka je australijski-planinski jasen, koji može da naraste i preko 100 m. Po vikinškom mitu je Odin, najveći od svih Bogova stvorio prvog čoveka od parčeta jasenovog drveta

Orhideje Purpurni kaćunak, po predanju rastao je ispod krsta na kom je razapet Hrist i crvene tačke po njegovim laticama su od Hristove krvi koje su padale na njih.

Bračni parovi u Staroj Grčkoj, koji su očekivali bebu, jeli su korenje purpurnog kaćunka. Verovali su da će dete ako žena pojede mali koren, biti devojčica, a ako muškarac pojede veliki koren ovog cveta, biti dečak.

U istraživanju koje je objavljeno u Kini, pronadjena je nova vrsta orhideje koja je na aukciji prodata za 3. 500 eura (oko 2. 000$).

Najveći kaktus na svetu je Saguaro, može da naraste do 20 m.

Bambusove stabljike rastu veoma brzo i dostižu visinu i do 40 m. Neke vrste rastu i po 1 m za tri dana.

Cvetanje Muli bambusa oko Bengalskog zaliva, svakih 30 -35 godina, izazove pravu katastrofu pošto se pacovi prenamnože zbog obilja plodova bambusa Muli bambus

Kinezi su koristili šuplje stabljike bambusa za pravljenje frula još pre kamenog doba. Australijski aboridžani su ih koristili za izradu naročitih jednozvučnih svirala.

Bambus je neverovatno lak, ali izdržljiv materijal, te su ga između 1904. i 1957, godine koristili za skok s motkom. Amerikanac Kornelijus Vermerdan je preskočio 4. 77 m sa bambusovom motkom. Dugo je bambus korišten za pravljenje papira. Letopisi pisani na bambusu su najstarije kineske zabeleške-potiču iz 8. veka p. n. e.

Najveću šišarku na svetu ima šećerni bor, Pinus lombertiana koja može da naraste do 65 cm.

Araukarija ili čileanski bor, ima jedinstvenu šišarku nalik ananasu, zlatnih, nazubljenih ljuspi i jestivih semenki.

emena S Trideset hiljada semenki orhideje teži 1 g. Najveću semenku zvanu “morski kokosov orah”koji ponekad može težiti i do 20 kg, ima palma La doicea maldovica sa Sejšelskih ostrva

Najveće drvo na svetu Džinovska sekvoja izraste iz malene semenke, manje od 2 mm

Kafa Na jednom žbunu kafe rodi godišnje toliko bobica da se dobije 0. 7 kg kafe. Legenda kaže da su egipatski čuvari koza otkrili kafu tako što su primetili da su im koze danonoćno budne, pošto su jele bobice ove biljke.

Začini Susam ili sezam su drevni Kinezi koristili kao mastilo, a Rimljani kao namaz za sendviče. Arabljani su smatrali da ima magičnu moć. U priči Ali Baba i 40 hajduka, čarobna reč koja otvara vrata su reči : “Sezame otvori se”.

U Antičkoj Grčoj i u Rimu, ljudi su često kao način plaćanja poreza koristili biber u zrnu.

Kineski dvorjani su, 200 god. p n. e. sisali karanfilić, da bi im dah mirisao kada izađu pred cara Šafran je začin od žutih tučkova cveta Šafrana, koji su kao boju koristili budistički sveštenici. Najskuplji je od svih začina, potrebno je oko 170. 000 cvetova da bi se dobio samo 1 kg.

Muholovka Dionea muscipula i Aldrovanda vesiculosa imaju nazubljene listove. Kada insekt sleti sklapaju se listovi poput klopke i plen razlažu enzimima. Aldrovanda vesiculosa Dionea muscipula

Stidljiva mimoza ili Mimosa pudica, pri dodiru skuplja svoje listove što predstavlja njen odbrambeni mehanizam.

Najveće do sada poznato drvo je Lindsey Creek Tree, džinovska sekvoja koja se srušila 1905. god. Težila je 3. 300 tona.

Najviše živo drvo je 112 m visoka sekvoja Mendocino u državnom rezervatu Montgomeri u Kaliforniji.

Najviše živo drvo na svetu do sada poznato je bio eukaliptus na reci Vats, u Viktoriji, Australija 1872. god. izmerena mu je visina preko 150 m. Eukaliptus je glavna hrana za koale.

Veliko Banjan drvo u indijskoj botaničkoj bašti u Kalkuti ima krošnju koja pokriva 1. 2 ha.

Najstarija biljka na svetu je stablo King’s holly u jugozapadnoj Tasmaniji, za koje se smatra da ima 43. 000 godina.

Ombu drvo iz Argentine je najžilavije drvo na svetu, sposobno da preživi sečenje, požare, oluje i napade insekata.

Sekvoja Eternal gold u Kaliforniji stara je 12. 000 godina.

Na svake 2 sekunde nestane deo tropske kišne šume veličine fudbalskog terena. Tropske kišne šume su centri biodiverziteta jer polovina živih bića živi u njima. Za 30 god. od 1960 -1990 god. nestalo je 20 % tropskih kišnih šuma.

Drvo koje najbrže raste je tropska vrsta Albizia falcata koja može da naraste i 10 m godišnje.

Većina žitarica se proizvede za ishranu stoke ali se 95 % pirinča iskoristi u ljudskoj ishrani. Najzastupljenija kultura u Kini.

Na svetu godišnje rodi žita dovoljno da pokrije četvrtinu puta do meseca