Crvenkapica braa Grimm Bila jedom mala djevojica koju

Crvenkapica braća Grimm

Bila jedom mala djevojčica koju bi svatko zavolio čim bi je ugledao, a ponajviše ju je voljela baka. Jednom joj je darovala kapiou od crvenog baršuna, pa kako joj je lijepo pristajala i kako nije htjela nositi ništa drugo, prozvali je Crvenkapica. Majka je Crvenkapicu poslala da posjeti bolesnu baku. Majka joj je rekla da se na putu ne smije zaustavljati.

Baka je stanovala u šumi. Tek što je Crvenkapica ušla u šumu, srela je vuka. Nije znala da je vuk zao pa se nije ni uplašila. “Dobar dan, Crvenkapice! Kamo ideš? ”, reče joj. “Pošla sam baki. ” “Što to nosiš baki? ” “Vina i kolača. Dobro će doći bolesnoj baki. ” “Crvenkapice, gdje stanuje tvoja baka? ” “Još četvrt sata dalje u šumi”, reče Crvenkapica.

Neko je vrijeme išao uz Crvenkapicu, a onda joj ponudio da bere cvijeće za svoju baku. Kad je brala cvijeće, vuk je požurio do bakine kuće.

Vuk je pokucao na vrata. “Tko je? ” “Crvenkapica. Nosim ti kolača i vina. Otvori mi. ” “Pritisni samo kvaku”, poviče baka, “preslaba sam i ne mogu ustati. ” Vuk pritisne kvaku, vrata se otvore, i on priđe bakinom krevetu i proguta je. Zatim obuče njezine haljine, stavi na glavu njezinu kapu, legne u krevet.

Crvnekapica se začudila otvorenim vratima. Kad je stupila u sobu, udahne i reče glasno: “Dobro jutro!”, no odgovora nije bilo.

Priđe krevetu: pred njom je ležala baka s kapom navučenom na lice, a izgledala je tako neobično. “Bako, zašto imaš tako velike uši? ” “Da te bolje čujem. ” “Bako, zašto imaš tako velike oči? ” “Da te bolje vidim. ” “Bak zašto imaš tako velike ruke? ” “Da te bolje zgrabim!” “Bako zašto imaš tako velika usta? ” “Da te bolje pojedem!” Tek što je to rekao, skoči vuk iz kreveta i proguta Crvenkapicu. Kad je utažio glad, leago je u krevet i zaspao.

Pokraj kuće je prolazio lovac i pomislio ; ”Kako baka hrče! Moram pogledati da joj se nije što dogodilo. ” Uđe u sobu, priđe postelji i spazi da u njoj leži vuk. Padne mu napamet da je vuk zacijelo pojeo baku. Uzme škare i počne usnulom vuku poriti trbuh. Tek što je zarezao, ugleda kako se rumeni crvena kapica, još koji rez, i iskoči djevojčica iz vuka. A onda i baka izađe živa.

Crvenkapica brzo donese velikog kamenja, njime napune vuku trbuh. Kad se probudio, htio je pobjeći, ali kamenje je bilo tako teško da je klonuo i pao mrtav na tlo. Lovac je vuku oderao kožu i otišao kući.

Baka je pojela komad kolača i popila čašu vina, pa se opet oporavila. A Crvenkapica je razmišljala: ”Dok sam živa, neću više skretati s puta i sama trčati po šumi kad mi to mama zabrani. Kako bi teško bilo jadnoj mami da sam ostala u vukovom trbuhu. ”

K r a j! Ivana Gluhačić Zagreb, 2011.