CNIDARIA Najednostavnije Eumetazoe sa gastrovaskularnom dupljom celenteron Gastrovaskularna

CNIDARIA

• • Najednostavnije Eumetazoe sa gastrovaskularnom dupljom, celenteron. Gastrovaskularna duplja je okružena telesnim zidom koji se sastoji od ektoderma, mezogleje i endoderma. Imaju dvoslojnu (diploblastica), odnosno troslojnu (triploblastica) gradju tela. Pojava nekih tkiva, organa i organskih sistema-niže Eumetazoa.

• Radijalno simetrično telo sa spoljašnjom sredinom • • komunicira usnim otvorom. U telesnom zidu imaju specifične žarne ćelije cnidae za napad i odbranu. Javljaju se u 2 morfološka oblika, polip i meduza, za koje je vezana i smena bespolnog i polnog načina razmnožavanja, metageneza. Razvijaju se preko trepljaste larve planule.

Integumentna funkcija • Epidermis (ektoderm) Cnidaria je gradjen od nekoliko tipova ćelija. Najbrojnije ćelije su epitelomišićne ćelije. Pored njih u ektodermu se nalaze i receptorne, nervne, žarne i intersticijalne ćelije. • Žarne ćelije (cnidae, cnidocite, nematocite) su difuzno rasporedjene u epidermisu, ali ih najviše ima na tentakuluma i oko usnog otvora. Sastoje se iz kapsule, žarne niti i knidocila. U kapsuli se nalazi žarna nit i toksini.

Potporna funkcija • Epidermis kod nekih • Cnidaria spolja luči organski skelet sličan hitinu ili neorganski od kalcijum karbonata ili magnezijum karbonata. Octocoralia imaju i unutrašnji skelet od krečnjaka. Ispod epidermisa nalazi se sloj mezogleje. Kod različitih oblika ona je različito razvijena, od tankog sloja u obliku potporne lamele do debljeg fibroznog ili želatinoznog, sa ili bez ameboidnih ćelija.

Digestivni sistem i ishrana • Endoderm (gastroderm) oblaže gastrovaskularnu duplju. Najbrojnije ćelije u gastrodermu su gastrodermalno-mišićne ćelije. U endodermu se nalaze još i enzimatskožlezdane ćelije, nervne i retke žarne ćelije. • Gastrovaskularna duplja (coelenteron) je kod najprostijih oblika u vidu centralne šupljine koja zalazi i u tentakule, a kod složenijih je izdeljena septama u komore čime se uvećava ukupna površina za uzimanje i varenje hrane.

• Hrane se sitnim račićima koje zahvataju tentakulama. • Varenje je ekstracelularno do nekog nivoa a zatim se nastavlja unutar ćelije (intracelularno). • Kod Anthozoa se prvi put u životinjskom svetu diferencira ždrelo kao invaginacija telesnog zida. Ždrelo ima jednu ili dve sifonoglife. • Transport materija se odvija izmedju ćelija.

Mišićni sistem • Mišićna vlakna se u ćelijama ektoderma pružaju duž tela, a u • ćelijama endoderma su raspoređena kružno. Na septama kod Anthozoa je razvijena snažna endodermalna muskulatura.

Nervni sistem i čula • Nervni sistem je difuznog tipa i formira mrežu ( pleksus) u • • ektodermu i gastrodermu. Gastrodermalna mreža je slabije razvijena, a obe mreže su povezane interkonektivnim vlaknima. Na tentakulama i oko usnog otvora dolazi do koncentrisanja nervnih ćelija. Kod Scyphozoa se diferenciraju čula mirisa , ravnoteže i vida na ropalijama. Organi čula tavnoteže su statocisti. • Respiraciju i ekskreciju obavljaju celom površinom tela.

Bespolno razmnožavanje • Odvija se pupljenjem. Pupoljak nastaje kao evaginacija telesnog zida u koju zalazi gastrovaskularna duplja. • Kod nekih pupoljak ostaje vezan za telo majke i formira koloniju ili se pak odvaja i nastavlja samostalan život.

Polno razmnožavanje • Polipi većine Hydrozoa i Scyphozoa pupljenjem daju polnu • • generaciju meduze. Pravilna smena bespolne i polne generacije naziva se metageneza, polipoidna sa bespolnim i meduzoidna sa polnim razmnožavanjem. Hipogeneza Cnidaria su hermafroditi i gonohoristi. Polne ćelije se diferenciraju u ektodermu (Hydrozoa) ili endodermu (Scyphozoa i Anthozoa), poreklom su od intersticijalnih ćelija koje se organizuju u skupinegonade. Iz oplodjene jajne ćelije razvija se trepljasta larva planula.

Rasprostranjenost i biološka raznovrsnost • Oko 10 000 vrsta • Većina živi u morima, a manji broj u slatkim vodama • U okviru filuma se izdvajaju 3 • • • klase: Hydrozoa Scyphozoa Anthozoa

Klasa Hydrozoa • Za većinu je karakteristična • • pravilna smena polipoidne i meduzoidne forme odnosno bespolnog i polnog načina razmnožavanja Gastrovaskularna duplja bez septi U gastrodermisu nemaju žarne ćelije Mezogleja bez ćelija Gonade se formiraju u epidermisu, a polne produkte izbacuju kroz telesni zid, a ne preko celenterona.

Hydra sp. • Ima samo polipoidnu generaciju koja se pričvršćuje za podvodne predmete u stajaćim ili mirnim tekućim kopnenim vodama. • Dužina 2 – 3 mm, ređe do 1 cm • Broj tentakula 5 – 9, a najčešće 6 – 7.

Obelia geniculata – građa polipa • Obelija je kosmopolitski organizam i veoma čest u morima. • Telesni zid kolonijalnog polipa – cenosark (endodermis, mezogleja i ektodermis). • Teka ili perisark (neživi oragnski omotač) okružuje cenosark. • Hidrorizom se kolonijalni polipi pričvršćuju za podlogu, a na stablu (hidrokaulus) nose hidro i gonozoide. • Hidrozoidi imaju usne otvore okružene tentakulama. Oko njih se nalazi hidroteka. • U gonozoidima pupljenjem na blastostilu nastaju mlade meduze. Oko gonozoida je gonoteka.

Obelia geniculata – građa meduze • Hidromeduze su oblika kišobrana (eksumbrela i subumbrela). Na obodu zvona su tentakule i statocisti. • U centru subumbrele je manubrijum ili drška na kojoj se nalazi usni otvor sa usnim režnjevima. • Na obodu zvona nabor – velum. • Usni otvor, kanal kroz manubrijum, želudac sa radijalnim kanalima koji se na ivici zvona slivaju u kružni kanal.

Životni ciklus Obelia geniculata • Metageneza, odvojenih polova, gonade ispod radijalnih kanala sa subumbrelarne strane, oplođenje spoljašnje.

Physalia sp. • Kolonijalna vrsta kod kojih • • • je funkcionalna i morfološka specijalizacija dostigla najviši nivo. Pneumatofori, nektofori, daktilozoidi, hidrozoidi, cistozoidi, gonozoidi. Pneumatofori ispunjeni vazduhom. Nektofori se pune i prazne vodom. Cistozoidi verovatno imaju funkciju ekskrecije. Daktilozoidi hvataju plen i predaju hidrozoidima.

Klasa Scyphozoa • Žive isključivo u morima. • Dominantan oblik je meduza, a polip se kod nekih javlja u • • • redukovanom obliku (scifopolip, scifostom) Scifopolip je sedentaran i jako sitan. Oko usta ima 16 tentakula. Mezogleja je želatinozna sa zvezdastim ćelijama. Na rubu zvona ropalije (vid, miris i ravnoteža). • Ivice usnog otvora su izvučene u četiri dugačka usna režnja. • Nemaju velumn, nekevelarijum

Životni ciklus Aurelia aurita • Aurelija je široko rasprostranjena u priobalnim regionima svih mora. • Gonade se razvijaju u endodermisu. Oplođenje je unutar meduze, a nakon embrionalnog razvića larva planula napušta telo meduze.

Klasa Anthozoa • Žive isključivo u morima. • Imaju samo polipoidnu formu. • Radijalna simetrija sa naznakama bilateralne • • • simetrije. Imaju ždrelo kao invaginaciju telesnog zida u gastrovaskularnoj duplji. Gastrovaskularna duplja sa septama. Unutrašnji i spoljašnji skelet. Solitarni i kolonijalni. Obuhvataju dve potklase: Octocorallia i Hexacorallia.

Octocorallia • Imaju osmozračnu simetriju izraženu kroz prisustvo 8 • • perastih tentakula i 8 potpunih (direktivnih) septi. Imaju 1 sifonoglifu koja se nalazi na sulkalnoj strani ždrela. Unutrašnji skelet od krečnjaka razvijen u mezogleji. Većina su kolonijalni, medjutim ima ih i solitarnih. Koloniju čini masa mezogleje (cenenhim) kroz koji prolaze kanali solenije kojima pojedinačni polipi antocordije komuniciraju. Poprečni presek Alcyonium sp. u nivou ždrela Poprečni presek Alcyonium sp. u nivou gastrovaskularne duplje

Hexacorallia • Imaju šestozračnu simetriju koja se ogleda kroz prisustvo 6 • • • ili 6 n prostih tentakula oko usnog otvora. U gastrovaskularnoj duplji imaju 6 pari direktivnih septi i 6 n sekundarnih. Ždrelo je sa 2 sifonoglife. Skelet je spoljašnji od krečnjaka, kod nekih nije razvijen.

Actinia equina, poprečni presek u nivou ždrela Actinia equina, poprečni presek u nivou gastrovaskularne duplje

Karakteristični predstavnici Rhyzostoma pulmo Alcyonium palmatum Chironex fleckeri Pennatula rubra

Karakteristični predstavnici Corallium rubrum Madrepora sp. Actinia equina Anemonia viridis