CLASSIS MAMMALIA SISARI Cl Mammalia 1 2 Subcl

CLASSIS MAMMALIA SISARI

Cl. Mammalia • 1. 2. Subcl. Prototheria o. Monotremata (kloaka, jaja) Subcl. Theria Supero. Metatheria Supero. Eutheria • • • 4 500 recentnih vrsta Rasprostranjeni po svim kontinentima i geografskim širinama Prisustvo mlečnih žlezda (glandulae mammalis) Koža prekrivena dlakama (pillum) Najprogresivniji kičmenjaci Odvojili se početkom trijasa od grupe Theromorpha

Kožni sistem Koža tipične građe, sa mnogo žlezda Znojne žlezde – cevastog izgleda, pružaju se duboko u krzno (termoregulacija i produkcija feromona) Mirisne žlezde – feromoni ( pr. analne žl. zverova, funkcija je raspoznavanje, označavanje teritorije. . ) Mlečne žlezde – njihovi izvodni kanali završavaju se na dojkama, čiji broj varira od 2 do 12 Lojne žlezde – masni sekret podmazuje površinu kože i dlaku. Koža tipične građe

• • Tipična kožna tvorevina je dlaka (pillum) Ona pokriva telo Njenom modifikacijom nastaju vuna, bodlje, čekinje i vibrise Kod malog broja vrsta dlaka je redukovana ili se javljaju rožne krljušti (oklop kod Dasypodidae – oklopnici)

Nervni i čulni sistem • Progresivni razvoj velikog mozga – kortikalni tip, pri čemu je razvijena i sekundarna kora (neopallium), na kojoj se obrazuju brazde koje uvećavaju površinu • Ostali delovi takođe složeniji • 13 pari glavenih nerava • Sva čula su dobro razvijena • Taktilna – u svim delovima kože • Termička – na pojedinim delovima tela su skoncentrisana • Vid –mnogi sisari raspoznaju boje, ali slabije od ptica. Raspoznaju oblik predmeta, njegove delove, kao i kretanje, pozu i mimiku • Sluh – tri dela organa sluha: spoljašnje, srednje i unutrašnje uho. Ceruminozne žlezde (zaštitna uloga).

• Eustahijeva tuba povezuje srednje uho i zadnji deo usne duplje. Kortijev organ • Čulo mirisa – razvijeno, pri čemu primati imaju slabije čulo mirisa u odnosu na ostale, dok je veoma razvijeno kod torbara, insektivora, glodara, grabljivica. . .

Digestivni sistem • 1. 2. 3. • • • Počinje usnim otvorom (cavum oris) u koju se ulivaju pljuvačne žlezde, kojih ima tri para: gl. sublinguales gl. parotis gl. submaxillares Jezik je mišićav i pokretan Zubni sistem je heterodontan (incisivi, canini, premorales i morales Zubi su tekodontni, u alveolama i sa korenom

• Na prelazu u ždrelo, nalaze se krajnici (tonzilae) • ždrelo→jednjak→želudac • Gaster je diferenciran na kardijačni, fundusni i pilorični deo (kod preživara ima 4 dela) • Intestinum (hepar i pancreas)→colon→rectum→anus

Respiratorni sistem • Sastoji se iz parnih pluća, koja funkcionišu od momenta rađanja • Vazduh kroz spoljašnje i unutrašnje nosne otvore dospeva u grkljan (larynx), koji se otvara na dnu ždrela • Epiglotis (poklopac larynxa) - zaštita od ugušenja hranom • larynx→trachea→ 2 bronhije →grananje do alveola • Disajni pokreti potpomognuti dijafragmom i interkostalnim mišićima

Krvni sistem • Srce je četvorokomorno • Srčani zalisci – dvorežnjeviti i trorežnjeviti • Postoje veliki i mali krvotok • Održao se samo levi aortni luk (arcus aortae)

• Ekskretorni sistem • Bubrezi su po tipu metanefrosi (karlični bubrezi), koji su kompaktni i pasuljastog oblika • Najčešće su glatke površine • Na njima leže gl. suprarenalis • Na uzdužnom preseku razlikujemo: bubrežnu kapsulu, koru - cortex (malpigijeva tela) i sržmedulla • Malpigijeva tela + bubrežni kanalić =nefron • Iz karlice bubrega se mokraća mokrovodom izliva u mokraćnu bešiku • U funkciji bubrega (metabolizam vode i soli) potpomažu i koža (znojne žlezde), kao i rektum

Polni sistem • Muški polni sistem – parni testisi čitavog života mogu biti u trbušnoj duplji ili se po embrionalnom razviću spuštaju u mošnice (scrotum) • uz testise su pasemenici (epididimys), nastavljaju semevode koji pri kraju imaju proširenja – semene kesice (rezervoar sperme) • Oni se otvaraju u korenu polnog uda (u njegov mokraćno – polni kanal). Penis može imati kost (os penis) • Na mestu ulivanja semevoda u mokraćno polni kanal, nalazi se prostata (gl. prostatica) • Iza ovih žlezda, nalaze se Kauperove žlezde (gl. Cowepery) koje učestvuju u obrazovanju ejakulata • Prepucijalne žlezde luče mirišljav sekret feromonske funkcije

• Ženski polni sistem – parni jajnici male veličine • Jajovodi (oviductus) su složene građe • Otvaraju se u šupljinu tela levkastim otvorom (ostium tubae) • Prednji tanki izuvijani deo zove se Falopijeva tuba (jajovod u užem smislu) • Središnji prošireni deo sa debelim zidovima je uterus (materica) • Kopulacioni, završni deo je vagina • Uterus duplex – levi i desni uterusi potpuno odvojeni (torbari i zečevi) • Uterus bipartitus – ako srastu završnim krajem (zveri) • Ut. bicornis – ako srastu velikim delom (papkari, kitovi) • Ut. simplex – obe materice srastaju u jednu prostu (primati, krezubice)

• TIPOVI MATERICE • Uterus duplex • Uterusdelovi duplex Materični jajovoda ostaju samostalni i čine dva odvojena uterusa. Materični jajovoda Kod torbara, delovi zečeva, slonovaostaju i dr. samostalni i čine dva odvojena uterusa. Kod torbara, zečeva, slonova i dr.

• Uterus bipartitus • Desna i leva materica srastaju svojim završnim krajem. Kod zveri, glodara, kopitara, svinja.

• Uterus bicornis • Desna i leva materica srastaju čak približno na polovini svoje dužine. Kod papkara, kopitara, kitova, majmuna itd.

• Uterus simplex • Obe materice srastaju u jednu prostu – neparnu matericu. Kod primata, krezubica i nekih slepih miševa.

• • • 1. 2. 3. 4. • • • Kod sisara dolazi do formiranja placente – horion embriona stupa u vezu sa krvnim sudovima materice Embrion je sa matericom spojen preko pupčane vrpce Postoje četiri tipa placente: Difuzna – kitovi, kopitari. . . Busenasta – resice sakupljene u grupice (preživari) Zonalna – raspoređene resice u vidu pojasa oko horiona Diskoidalna – resice na ograničenom diskoidnom delu horiona (bubojedi, krezubice, glodari, viši primati. . ) Briga o potomstvu je razvijena Razviće mladunaca može trajati jako dugo u majci – slonovi Socijalni život