Classis Amphibia Vodozemci 1 2 3 Vodozemci prvi

Classis Amphibia Vodozemci

1. 2. 3. Vodozemci - prvi kopneni kičmenjaci, značajna veza sa vodenom sredinom U devonu se odvojili od jedne grupe šakoperki U vodi počinju životni ciklus i tamo se vraćaju da bi se reprodukovali i položili jaja Poikilotermni organizmi Obuhvataju oko 2500 vrsta koje su grupisane u tri reda: Ordo Anura Ordo Urodela (Caudata) Ordo Gymnophiones (Apoda)

Kožni sistem koža- epidermis + krzno Jako je bogata žlezdama, koje su višećelijske Sekret - sluz (disanje), razdražljive i otrovne materije Proces orožnjavanja slabo izražen

Čulni organi Larve i odrasli vodozemci koji žive u vodiorgani bočne linije Novi organ - srednje uho, 1 slušna koščica (stapes) Repati, beznogi i neki bezrepi vodozemci imaju sekundarno redukovanu šupljinu srednjeg uha i bubnu opnu (membrana tympanica) Oči su dobro razvijene, opažaj boja Miris – menja se sezonski, obično visoka osetljivost ovog čula u proleće Ukus – slabo razvijeno čulo

Digestivni sistem Usni otvor i usna duplja (cavum oris) Pljuvačne žlezde su prisutne Maxilarni zubi, slabi Ždrelo (pharynx) je povezano sa srednjim uhom preko Eustahijeve tube Na dnu ždrela je grkljan (larynx)

1. 2. Ždrelo provodi i hranu i vazduh jednjak (oesophagus)→želudac (gaster, s. ventriculus) želudac je kesasto proširenje dig. trakta u kome se vrši prva faza varenja u kiseloj sredini Kardia i pilorys Tanko crevo (intestinum): Dvanaestopalačno crevo (duodenum) u koji se ulivaju hepar i pancreas Ileum i jejunum→colon (debelo crevo)→rectum(pravo crevo)→cloaca Jetra (hepar) je najveća žlezda organizma 2 režnja – lobus sinister i lobus dexter Od svake ćelije polaze izvodni kanalići, koji se spajaju u ductus hepaticus Žučna kesa služi kao rezervoar žuči, i ima svoj izvodni kanal- ductus cysticus Ductus choledochus se uliva u duodenum

Respiratorni sistem Larve – spoljašnje i unutrašnje škrge Adulti – pluća, koža i sluzokoža usne duplje Pluća – parni prosti meškovi Trahea ne postoji, već se javlja dušničko grkljanova komora koju grade hrskavice cartilagines arytaenoidea i c. cricotracheales Koža - zbog ove funkcije mora stalno da bude vlažna

Krvni sistem Srce je trokomorno Postoje sinus venosus i conus arteriosus

Ekskretorni sistem Bubreg je paran, oblik spljošten Položaj u oblasti krstačnih pršljenova Na njih naležu nadbubrežne žlezde (glandulae suprarenalis) Dva uretera (mokrovoda) –Volfova kanala Mokraćna bešika (vesica urinaria) Kloaka (cloaca)

Muški polni sistem Parni testisi Sperma se preko vassa efferentia uliva u Volfove kanale Volfovi kanali semevodi Masna tela – hranljive materije koje služe za formiranje polnih produkata u toku zimskog sna

Ženski polni sistem Parni jajnici koji su grozdasti Jajovodi – Milerovi kanali Levak jajovoda otvara se u šupljinu tela Materični deo jajovoda otvara se u kloaku OPLOĐENJE: spoljašnje kod bezrepih, a kod repatih i beznogih unutrašnje Oplođeno jaje (zigot) se razvija u larvu ( 2 -40 dana), koja živi u vodi i hrani se herbivorno. Nakon završene metamorfoze (redukcija repa i rast dva para ekstremiteta) prelazi na kopneni način života.

Classis Reptilia Gmizavci

Cl. REPTILIA (gmizavci) Subcl. Anapsida (kornjače) Subcl. Lepidosauria (gušteri i zmije) Subcl. Archosauria (krokodili) Prvi pravi kopneni kičmenjaci (nisu vezani za vodu u toku razmnožavanja) Viši nivo metabolizma u odnosu na vodozemce Poikilotermne životinje Pluća prisutna u toku čitavog života Ekstremiteti uglavnom dobro razvijeni, kod nekih sekundarno redukovani

Kožni sistem Koža = epidermis (višeslojan) + krzno izuzetno suva, bez žlezda Imaju razvijen stratum corneum (orožnali sloj kože), koji sadrži mrtve keratinizirane ćelije Prekrivena raznim zaštitnim rožnim tvorevinama: normalne krljušti, rožne ploče i štitovi (poduprti koštanim tvorevinama kod kornjača i krokodila)

Čulni sistem Vid dobro razvijen, kod njih funkcioniše i parijetalni organ Dnevne vrste gmizavaca razlikuju i boje Čulo sluha slabo razvijeno – kod guštera i zmija bubna opna sekundarno redukovana Zmije čuju osećajući vibracije sa zemlje Čulo mirisa dobro razvijeno - jezik ima funkciju u registrovanju mirisa (Jakobsonov organ – na gornjem delu usta) kod guštera i zmija Neki imaju termorceptore na vilici

Nervni sistem Petodelan, dolazi do povećanja sive mase koja predstavlja začetak kore velikog mozga (cortex cerebri) 13 pari glavenih nerava Respiratorni sistem Dišu plućima celog života Pluća su parna, zaštićena grudnim košem koji učestvuje u respiraciji Formiran dušnik (trachea) Dušnik se grana na dve bronhije, koje ulaze u dva plućna krila i tamo se granaju na sve manje i manje ogranke. Snažan sistem pregrada radi povećanja disajne površine

Krvni sistem 2 pretkomore i komora koja ima septu Arteriozni konus je sasvim redukovan i ulazi u sastav zidova komore Sinus venosus je takođe redukovan i ulazi u sastav desne pretkomore Pretkomore su potpuno podeljene i svaka ima zaseban ulaz u komoru Septa delimično deli komoru na 2 dela Kod krokodila postoji potpuno podeljena komora Pri kontrakciji komore, otvor septe se zatvara što onemogućava mešanje krvi Krvni sudovi iz komore izlaze zasebno – nema arterijskog konusa (plućna arterija izlazi iz desne polovine komore i nosi vensku krv, a v. pulmonalis ulazi u levu pretkomoru i nosi arterijsku krv) U desnu pretkomoru se ulivaju tri šuplje vene

Digestivni sistem Tipična građa: Cavum oris u koju se ulivaju pljuvačne žlezde, pharynx, oesophagus, gaster, intestinum, colon, rectum (na njegovom početnom delu nalazi se coecum osim kod zmija). U početni deo tankog creva ulivaju se izvodni kanali jetre i pankreasa. Višak masti se skladišti u vidu masnih tela u trbušnoj duplji

Ekskretorni sistem Parni bubrezi (metanefrosi) nalaze se u karličnom delu kičme Od njih polaze mokrovodi koji se ulivaju u kloaku Bešika kod krokodila, zmija i nekih guštera ne postoji Kada postoji, povezana je sa kloakom kratkim kanalom koji mokraću vodi iz kloake u nju i tu se obavlja dodatna resorpcija vode Glavni produkt izlučivanja je urea Neki vrše ekskreciju pomoću nekih žlezdi na koži (višak soli)

Reproduktivni sistem Muški polni sistem: parni semenici od kojih polaze semevodi (Volfovi kanali ), koji se u njegovom zadnjem delu ulivaju u mokrovod Hemipenis (gušteri, zmije) Kornjače imaju samo jedan penis Ženski polni sistem: parni jajnici od kojih polaze jajovodi (Milerovi kanali) koji se ulivaju u kloaku Oplođenje unutrašnje Prisutne oviparija i viviparija Kod nekih guštera (Gecko, Lacerta, Komodo. . . ) javlja se partenogeneza

Razviće nije povezano sa vodenom sredinom zbog razvoja amniona, horiona i alantoisa koji obezbeđuju kiseonik, hranu, zaštitu i odlaganje produkata metabolizma u toku razvića Jaja su obložena zaštitnom ljuskom i polažu se na određenom mestu