Cenovni mehanizam prilagoavanja platnog bilansa Poglavlje 5 aleksandra

Cenovni mehanizam prilagođavanja platnog bilansa Poglavlje 5 aleksandra. djordjevic@ekof. bg. ac. rs

Šta se dešava sa cenama uvoznih/izvoznih proizvoda u slučaju depresijacije ili devalvacije domaće valute? Cene uvoznih proizvoda u domaćoj valuti rastu brže od cena izvoznih proizvoda! Prva posledica: Pogoršanje trgovinskog bilansa Međutim, nakon određenog perioda sledi poboljšanje ! Kako teče taj proces i pod kojim uticajem?

J kriva i prilagođavanje trgovinskog bilansa Objašnjava tendenciju pri kojoj posle devalvacije/depresijacije prvo dolazi do pogoršanja, a tek posle određenog vremena do poboljšanja TB. Tvrdi: da realna devalvacija/depresijacija nacionalne valute deluje povoljno na TB u dovoljno dugom roku !

1. Period ugovorenih poslova Devalvacija u prvoj fazi nema značajan uticaj na promenu obima uvozno-izvoznih poslova jer su oni sklopljeni ranije! Posledica: troškovi uvoznika ↑ (uvoz poskupljuje) izvozni prihodi nepromenjeni (na kratak rok) Þ pogoršanje TB ! Od 3 do 6 meseci

2. Period proklizavanja deviznog kursa Preduzeća moraju da ugrade promene deviznog kursa u cene svojih proizvoda Vremenom se celokupna promena deviznog kursa prenosi na cene ! Zaključak: cene se menjaju u periodu proklizavanja! Efekat vrednosti > efekat količina

3. Period prilagođavanja količina Tek tada nastaje prilagođavanje TB koje je očekivano depresijacijom/devalvacijom ! Potrošači u obe zemlje su se prilagodili promenjenim cenama Implikacije: ↑ cena uvoznih proizvoda → ↓ količine uvoza ↓ cene izvoznih proizvoda → ↑ količine izvoza Konačni rezultat: poboljšanje TB

U praksi. . . SAD – prilagođavanje traje duže Industrijske zemlje – t 1→t 3: od 3 do 12 meseci Tačka t 3 → obično za godinu dana Šta otežava praćenje efekata promene deviznog kursa? Nove promene! J kriva je empirijski dokazana!

Transmisioni mehanizam deviznog kursa = proklizavanje valute Prenošenje depresijacije/devalvacije domaće valute na rast cena uvoznih proizvoda ! može biti manji od stope depresijacije ! Razlozi? ?

1. Ino izvoznici nastoje da sačuvaju tržišni udeo u zemlji uvoznici - Deo rasta cena preuzimaju na sebe, na teret svog profita Depresijacija 20%, rast cena 15% → smanjuju svoj profit za 5 pp biće kompenzovan ekonomijom obima proizvodnje

2. Rezervisanost u pogledu kretanja budućeg deviznog kursa - Čekaju da se uvere da li se radi o trenutnoj ili trajnoj promeni kursa - Devizni kurs može da se vrati na raniji nivo! Zaključci: Efekat proklizavanja < 1 Zašto? ? Proklizavanje veće na duži nego na kraći rok Proklizavanje veće za industrijske nego za druge proizvode

Pozicioniranje cena prema tržištima Pozicioniranje cena u valuti zemlje izvoznika: - Depresijacija valute zemlje uvoznika utiče na cene - Izvoznik snižava cene u svojoj valuti ( tako umanjuje efekat depresijacije na prodajne cene ) Pozicioniranje cena u valuti zemlje uvoznika: - Depresijacija valute zemlje uvoznika ne utiče na cene! ( jer su one fiksirane u domaćoj valuti )

Uticaj nepotpunog prenosa depresijacije domaće valute na cene uvoznih proizvoda: 1. Smanjuje se efekat depresijacije na J krivu 2. Usporava se preusmeravanje tražnje od uvoznih ka domaćim proizvodima Kako depresijacija utiče na cene domaćih finalnih proizvoda? Rastu! - preko inputa i inostranih finalnih proizvoda depresijacija → inflacija Očekivanje buduće depresijacije → inflaciona očekivanja

Prilagođavanje u zlatnom standardu Karakteristike zlatnog standarda Svaka zemlja vezuje svoj novac za zlato i dozvoljava neograničen uvoz i izvoz zlata Zašto je reč o režimu fiksnog deviznog kursa? - nacionalni novac ima fiksni sadržaj zlata

Kako se određivao devizni kurs? - odnosom kovničkih stopa tj. poređenjem broja jedinica dve nacionalne valute koje su dobijene iz iste količine zlata - poređenjem cene jedne unce zlata (31, 1 gram) u različitim valutama Ovako definisan kurs → zlatni paritet Da li je postojalo odstupanje od pariteta? - gornja i donja zlatna tačka

Ako je DK: Između gornje i donje tačke, plaćanje se vršilo u novcu Iznad gornje tačke → plaćanje se vršilo izvozom zlata Ispod donje tačke → naplata se vršila uvozom zlata

Pr. Amerikanac uvozi iz Velike Britanije Vrednost uvoza 10. 000£ 2$=1 £ Troškovi transporta zlata = 1 cent po $ 1 unca zlata = 100 $ Þ Gornja zlatna tačka = 2, 02 $/£ Þ Donja zlatna tačka = 1, 98 $/£

Amerikancu je za kupovinu 10. 000 £ potrebno od 19. 800 do 20. 200 $ Šta ako je kurs probio gornju granicu i potrebno je više od 20. 200 $ za 10. 000 £ ? - Amerikancu se više isplati da uvoz plati izvozom zlata ! 1. Kod FED-a kupuje 200 unci zlata (1 unca = 100$) 2. Transportuje ih u Britaniju Cena transporta = 200 $ => ukupni trošak = 20. 200 $ 3. Zamenjuje zlato kod centralne banke Britanije za 10. 000£ Zaključak: Ako je DK iznad gornje tačke, plaćanje se vršilo izvozom zlata Svaki kurs koji je iznad gornje granice dovodi do izvoza zlata

Pr. Šta u slučaju deficita? SAD ima trgovinski deficit sa VB Þ Višak ponude $ Þ U režimu flex deviznog kursa → slabljenje $ (kurs veći od pariteta 2 $/£ ) Da li je to moguće u zlatnom standardu? NE! Zašto?

- Uvoznici (kupci £) ne bi bili spremni da je plate više od 2 $/£ - Zašto? Zato što imaju mogućnost da uvoz plate izvozom zlata: 1. za $ kupuju zlato kod FED-a po fix kursu od 2 $/£ 2. izvoze zlato u VB 3. prodaju centralnoj banci VB za £ Þ dobijaju £ po kursu 2 $/£ čime su uštedeli Þ Posledica deficita: kretanje zlata od deficitne ka suficitnoj zemlji !!! što će se odraziti na NM, koja je u direktnoj vezi sa P Koji se problem mogao javiti u slučaju deficita? - raspoložive rezerve zlata su ograničavale finansiranje deficita !

Trgovinski deficit mogao se izmirivati izvozom zlata ali su raspoložive rezerve zlata predstavljale ograničavajući faktor!

Mehanizam prilagođavanja platnog bilansa u zlatnom standardu Klasičan automatski mehanizam prilagođavanja PB pomoću: 1. cena 2. novca Suština mehanizma: međusobna povezanost kretanja cena i NM

Način delovanja mehanizma: deficit→ izvoz zlata→ ↓NM → ↓P → ↑X, ↓M → deficit se smanjuje → uravnoteženje PB Šta se dešava u zemlji koja ima suficit? suficit→ priliv zlata→ ↑NM → ↑P → ↓X, ↑M → suficit se smanjuje → uravnoteženje PB

Šta se dešava kada se PB uravnoteži? - prestaje međunarodno kretanje zlata - NM se stabilizuje - nivo cena se stabilizuje Procesi uspostavljanja narušene ravnoteže u režimu zlatnog standarda aktiviraju se automatski i traju do eliminisanja neravnoteže!

1. 2. 3. Pravila: Neravnoteže u PB pokrivaju se kretanjem zlata Promene količine zlata → obim NM → nivo cena Promene cena → promene u spoljnotrgovinskim tokovima, osiguravajući ponovno uravnoteženje PB Da li zemlja mora nešto da učini da bi mehanizam delovao? - apsolutni prioritet mora da ima uspostavljanje spoljne ravnoteže ! Inflatorno-deflatorni metod

Na čemu se bazira ovaj mehanizam? - kvantitativna teorija novca → osnova funkcionisanja modela - omogućava direktno povezivanje cena i NM - promene relativnih cena - utiču na konkurentnost ( ↑ konk. zemlje sa deficitom; ↓ konk. zemlje sa suficitom) - uslovi elastičnosti definisani u Maršal-Lernerovoj teoremi

Neravnopravan položaj Zemlje sa suficitom PB Zemlje sa deficitom PB Mogu neograničeno da akumuliraju DR (zlato) Ne mogu neograničeno da troše zlato Mogu da sterilizuju efekte rasta DR na NM Ne mogu neograničeno da smanjuju privrednu aktivnost u zemlji Zaključak: glavni deo tereta prilagođavanja PB u zlatnom standardu padao je na zemlje sa deficitom PB !!

Zlatni standard Prednosti 1. Automatsko obnavljanje narušene neravnoteže 2. Podrazumevana fiskalna disciplina koja je zabranjivala CB da štampa novac 3. Stabilan devizni kurs smanjuje neizvesnost i rizik Nedostaci 1. Mogućnost deflacije 2. Problem ako cene nisu u potpunosti fleksibilne 3. CB nije mogla da koristi monetarnu politiku za postizanje domaćih ciljeva 4. Zemlje moraju imati dovoljne rezerve zlata

Da li je zlatni standard u potpunosti zastareo? NE ! U kojim sistemima se prepoznaje? - Valutni odbor!! odbor → savremena verzija zlatnog standarda Razlika u odnosu na zlatni standard: - Umesto fiksiranja kursa domaće valute prema zlatu, on se fiksira u odnosu na izabranu stranu valutu !