CENA KAPITALA Draganac CENA KAPITALA Cena kapitala kod

CENA KAPITALA Draganac

CENA KAPITALA Cena kapitala, kod eksternih izvora finansiranja, predstavlja realni trošak finansiranja, jer pretpostavlja izdavanje gotovine, u vidu dividendi ili kamata. Kod akumuliranog dobitka i amortizacije, rač je o oportunitetnim troškovima, jer nema stvarnog odliva gotovine van preduzeća. Značaj prosečne ponderisane cene kapitala: Ø Kod kapitalnog budzetiranja; Ø Kod utvrđivanja vrednosti preduzeća; Ø Kod razmatranja da li postoji optimalna struktura kapitala => Teorije strukture kapitala.

CENA DUGOROČNOG DUGA Respektujući koncept vremenske vrednosti novca, može se reći da cena dugoročnog duga treba da bude jednaka diskontnoj stopi, odnosno kamatnoj stopi, koja izjednačava tekuća neto primanja preduzeća iz tog izvora finansiranja sa sadašnjom vrednošću budućih izdataka na ime kamate i otplate glavnice, korigovanoj za očekivani efekat poreza na dobitak, kako bi se dobila cena duga posle oporezivanja. Rashodi na ime kamate umanjuju poresku osnovicu. Ušteda se ostvaruje samo kada preduzeće posluje sa dobitkom. ki= i(1 -t), gde je i = kamatna stopa, odnosno interna stopa prinosa, t = stopa poreza na dobitak. Cena duga se može definisati i kao minimalna stopa prinosa, koja se mora ostvariti na ulaganja finansirana iz duga, da ne bi došlo do sniženja stope prinosa na akcijski kapital.

CENA DUGOROČNOG DUGA 1. 2. Utvrđivanje cene duga pre i posle oporezivanja je složenije, ukoliko preduzeće proda obveznice po ceni većoj ili manjoj od nominalne vrednosti. (Kada tekuća, tj. tržišna kamatna stopa, odstupa od nominalne kamatne stope). Metode: Metoda aproksimacije; Metoda interne stope prinosa. Prema prvoj metodi, dobijamo: i = gde je: I = godišnji iznos kamate koju plaća preduzeće (nominalna kamatna stopa * nominalna vrednost); Vn = nominalna vrednost obveznice, V = tržišna vrednost obveznice; n = broj godina do dospeća duga.

CENA KAPITALA OD EMISIJE PREFERENCIJALNIH AKCIJA To je diskontna stopa, koja izjednačava sadašnju vrednost budućih izdataka na ime preferencijalne dividende sa sadašnjom vrednošću primanja gotovine iz ovog izvora. kp = D / Pp Ipak, zbog prisustva troškova posredničke provizije i troškova emisije akcija, neto priliv gotovine od prodaje ovih akcija će biti manji. Otuda: kp = D / Ppn. Kod ovog izvora finansiranja ne postoje poreske uštede.

CENA KAPITALA OD EMISIJE OBIČNIH AKCIJA Model konstantnog rasta dividende: Međutim, neto priliv gotovine od emisije akcija je manji za iznos troškova, koji nastaju u vezi sa emisijom i prodajom akcija (oznaka, procentualno u odnosu na tržišnu cenu P 0, je F). Stoga : Model nultog rasta dividende: Cena akcijskog kapitala se definiše kao diskontna stopa, tj. interna stopa prinosa, koja izjednačava sadašnju vrednost izdavanja gotovine po osnovu dividende sa sadašnjom tržišnom cenom akcije, odnosno neto primanjem gotovine iz tog izvora finansiranja.

CENA AKUMULIRANOG DOBITKA Tržišna cena akcija će ostati nepromenjena ako se na uloženi akumulirani dobitak ostvari stopa prinosa koja odgovara ceni akcijskog kapitala. Ako će ostvarena stopa prinosa biti niža, bolje je neto dobitak u većem procentu podeliti akcionarima u vidu dividende. Kad se akcionari opredele za akumuliranje dobitka, a ne za isplatu dividendi, nema poreza na dividendu (T). S obzirom da se reinvestira interno isposlovani kapital, nema ni troškova posrednika. ( B- procentualno, u odnosu na

CENA AMORTIZACIJE Amortizacija je interni, trajni izvor samofinansiranja preduzeća. Reč je o oportunitetnim troškovima. Cena bi se mogla definisati kao propušteni prinos, koji bi se mogao ostvariti ulaganjem u najbolju eksternu alternativu. Sredstva se mogu reinvestirati ili raspodeliti ulagačima, a to zavisi od očekivane stope prinosa na reinvestirana sredstva. Da bi reinvestiranje bilo opravdano, očekivana stopa prinosa na reinvestirana sredstva ne sme biti niža od WACC. Dakle, cena sredstava amortizacije bi bar morala biti jednaka ponderisanoj prosečnoj ceni kapitala preduzeća (WACC). S obzirom na to, prilikom obračuna WACC preduzeća, nije potrebno računati sa sredstvima amortizacije, jer ona neće uticati na promenu prosečnog iznosa.

PROSEČNA CENA KAPITALA Prosečna cena kapitala se definiše kao ponderisana aritmetička sredina cena pojedinih izvora finansiranja. Ponderi su učešća pojedinih oblika izvora finansiranja u ukupnim izvorima finansiranja (ukupnoj pasivi). Sopstveni kapital može biti u obliku novoemitovanih akcija (e) ili akumuliranog dobitka (r). Za utvrđivanje prosečne ponderisane cene kapitala projekata, ponderi se ne smeju zasnivati na prošloj, istorijskog strukturi kapitala. Za izražavanje pondera relevantni su buduća (ciljna) struktura kapitala i tekuće tržišne vrednosti pojedinih novih (dodatnih) izvora finansiranja.

MARGINALNA CENA KAPITALA Sa povećanjem obima dodatnog kapitala neophodnog za finansiranje novih investicionih projekata sadržanih u planu kapitalnih ulaganja sigurno će doći do porasta kako cene duga, tako i cene sopstvenog kapitala. Poverioci i akcionari će zahtevati više stope prinosa kao kompenzaciju za povećani rizik zbog većeg obima finansiranja. Zato se za ocenu investicionih projekata mora kalkulisati sa prosečnom cenom dodatnog kapitala, odnosno marginalnom cenom kapitala. Ponderi moraju biti zasnovani na ciljnoj, tj. “optimalnoj” strukturi kapitala. Takođe, moraju se zasnivati na tržišnoj vrednosti duga i sopstvenog kapitala, a ne na njihovim knjigovodstvenim vrednostima. Ponderisana marginalna cena kapitala je rastuća funkcija ukupnog novog finansiranja.

MARGINALNA CENA KAPITALA Sopstveni kapital (akcijski kapital ili akumulirani dobitak). Akumulirani dobitak je jeftiniji izvor finansiranja od akcijskog kapitala. Sve dok se akumulirani dobitak, kao sopstveni kapital, koristi kao osnova za finansiranje investicionih projekata, prosečna cena kapitala ostaće nepromenjena. Kada se ovaj izvor iscrpi, kao sopstveni kapital koristiće se akcijski kapital pribavljen emisijom običnih akcija, koji je skuplji, te će prosečna cena kapitala porasti na viši nivo, odnosno biće viša marginalna cena kapitala.

MARGINALNA CENA KAPITALA Da bismo izračunali marginalnu cenu kapitala, moramo utvrditi prelomnu tačku, koja pokazuje obim ukupnog novog finansiranja pri kome cena nekog od izvora finansiranja počinje da raste. BPj = AFj / wj BPj = prelomna tačka finansiranja za izvor j, AFj = potreban iznos sredstava za finansiranje iz izvora j pri datoj ceni; wj = učešće izvora j u strukturi kapitala.

MARGINALNA CENA KAPITALA Primer: Preduzeće “A” ima sledeću ciljnu strukturu kapitala izraženu u tržišnim vrednostima pojedinih izvora finansiranja: dugoročni dug 40%, preferencijalne akcije 10% i sopstveni kapital 50%. Cena dugoročnog duga, posle poreza na dobitak, iznosi 7%, cena kapitala dobijenog emisijom preferencijalnih akcija 10% , cena akumuliranog dobitka 13%, cena kapitala dobijenog emisijom običnih akcija 14%. Preduzeće raspolaže akumuliranim dobitkom u iznosu od 180. 000 i može pribaviti dodatni dugoročni dug najviše do 200. 000, uz cenu od 7%, dok bi, za veći iznos, cena dugoročnog duga posle oporezivanja porasla na 9% godišnje. Ono može emitovati preferencijalne akcije do iznosa 90. 000, uz nepromenjenu preferencijalnu dividendu od 10% godišnje. Preduzeće je, takođe, napravilo plan kapitalnih ulaganja, koji je dat u narednoj tabeli.

MARGINALNA CENA KAPITALA

MARGINALNA CENA KAPITALA Prelomna tačka akumuliranog dobitka = Raspoloživi akumulirani dobitak / Učešće akumuliranog dobitka u ukupnom kapitalu = 180. 000 / 0, 5 = 360. 000. Kad se iscrpi akumulirani dobitak, za dodatno finansiranje investicionih projekata sopstvenim kapitalom, zbog održavanja ciljne strukture kapitala, neophodno je emitovati obične akcije, što će usloviti porast cene sopstvenog kapitala na 14%. Prelomna tačka dugoročnog duga = 200. 000 / 0, 4 = 500. 000. Dodatni dugoročni dug iznad iznosa 200. 000 može se pribaviti uz cenu posle poreza na dobitak od 9%. Izračunajmo prosečnu cenu kapitala za različite obime ukupnih kapitalnih ulaganja i prikažimo grafički.

MARGINALNA CENA KAPITALA

MARGINALNA CENA KAPITALA Optimalni plan kapitalnih ulaganja se dostiže u tački u kojoj se seku grafici Marginalne cene kapitala i Marginalne efikasnosti investicija, izražene internom stopom prinosa. Biće prihvaćeni projekti A, B, C i D, gde je ISP viša od marginalne cene kapitala, a neće biti prihvaćeni projekti E, F i G, jer je ISP niža od marginalne cene kapitala.

MARGINALNA CENA KAPITALA Prosečni i marginalni troškovi kapitala kao osnova za procenu opravdanosti novih ulaganja (kontinuelan slučaj).