BUDUNOST INTERNETA Andrijana Marjanovi Milo Pavlovi Danilo Filipovi

BUDUĆNOST INTERNETA Andrijana Marjanović Miloš Pavlović Danilo Filipović

Prvi pravac razvoja je u poboljšanju kvaliteta informacija koje možemo pronaći na Internetu. Ovde treba pomenuti prenos audio i video zapisa, mogućnost slušanja radio stanica itd. Drugi pravac razvoja vezan je za poboljšanje kvaliteta veza i brzine prenosa podataka. Ovde treba pomenuti razvoj opreme koja omogućava sve brži protok informacija između korisnika i Interneta i razvoj super brze mreže tzv. Internet 2.

Internet 2 projekat započet je 1996. Godine, u vreme kada su postojeća mreža i protokoli počeli da pokazuju znake nedovoljnog kapaciteta. Mogućnosti prenosa videa, aplikacije za telekonferencije ili ideje o zajedničkom radu udaaljenih laboratorija na obimnim istraživanjima, nisu mogle da budu podane protokolima kakve danas koristimo. Ideja o stvaranju novih protokola i prenosu podataka koji bi se vršio i do 1000 puta brže, okupila je 34 istraživačka centra, koja su formirali neprofitni koncorzijum-danas na projektu Internet 2 radi oko 185 američkih univerziteta a njima su se priključili i industrijski giganti poput kompanija Microsoft ili Cisco. Paralelno sa projektom Internet 2, američka vlada je takođe započela kreiranje mreže sledeće generacije-Next Generation Internet.

Interplanetarni internet Godine 2001. Objavljen je prvi dokument u kome se definišu pravci razvoja Interneta i van granica planete Zemlje. Potpisnik ovog projekta je jedan od osnivača Interneta, Vinton Cerf, zaslužan za kreiranje između kompjutera vezanih za svetsku mrežu. Plan o tome da se Internet proširi u svemir odnosi se na komunikaciju između Zemlje i Marsa. Istraživači Interplanetarnog Interneta dodelili su internet adrese svim planetam, satelitima, i svemirskim letelicama. Komunikacija će se odvijati nalik elektronskoj pošti. Informacije će se prvo sačuvati, a zatimproslediti boli kom čvorištu u sistemu. Način slanja nazvan sačuvaj i prosledi smanjiće probleme u prenosu podatka.

U razvoju Interneta sve je očiglednije njegovo usmeravanje ka komercijalnoj strani, odnosno veća prisutnost poslovnih aktivnosti. Statistika pokazuje da se broj korisnika Interneta širi po stopi od 200% godišnje od 1985. god. , a smatra se da će Internet priključci postati uobičajeni kao što je danas telefonska linija.

INTERNET AUDIO I VIDEO Internet se u ovoj oblasti vrlo brzo razvija. Korisnik ima mogućnost da sa Interneta presnimi bilo koju datoteku, pa čak i one koje sadrže video i audio zapise. Danas se koristi program Real Player koji omogućava da se audio i video snimci slušaju i gledaju u realnom vremenu. To znači da se fajlovi ne presnimavaju, već program dekompresuje podatke iz mreže i emituje ih u realnom vremenu. Danas se već uveliko primenjuje da preko personalnog računara možemo slušati gotovo bilo koju radio stanicu, što nam govori da u bliskoj budućnosti možemo očekivati da možemo pratiti TV, ili ga koristiti kao bioskop.

INTERNET I POSLOVNA AKTIVNOST Danas kupovinu nekog proizvoda možemo obaviti a da ne izlazimo iz svog stana i to uz pomoć Interneta i odgovarajućih Web sajtova. Treba samo da naručimo ono što želimo i ostavimo podatke, i proizvod će nam biti dostavljen. Brz razvoj beleže tzv. interaktivne robne kuće, gde preko Interneta možeto pogledati različite proizvode, pročitati njihove karakteristike, pogledati njihovu sliku, cenu i na kraju ih poručiti, a sve to preko računara.

Vodeće kompanije po prometu na Internetu su prodavci hardvera Cisco Systems i Dell Computer. Najveći on-line prodavac knjiga na svetu je amazon. com koji svakodnevno proširuje svoju ponudu. Veliki posao sa svojim dobavljačima, preko Interneta, obavlja i kompanija General Electric. Oni koriste TPN ( Trading Process Network ).

Internet omogućava praćenje najnovijih vesti. Na odgovarajućim Web stranicama mogu se pratiti vesti najpoznatijih informativnih kuća, kao i čitanje najpoznatijih časopisa i novina.

PERSPEKTIVE TEHNIČKOG RAZVOJA Osnovno pitanje u vezi sa poboljšanjem mogućnosti korišćenja Interneta je brzina prenosa podataka. Načini povezivanja na Internet su: v modem v ISDN v kablovska veza v satelit v. T 1 v ADSL

Modem – je za sada najrasprostranjeniji vid povezivanja. Uobičajene brzine analognih modema su 14, 4 ; 28, 8 ; 33, 6 i 56 kilobita u sekundi. Prednost modema je što nije skup i ne iziskuje neke dodatne troškove.

ISDN ( Integrated Services Digital Network ) - Za razliku od starih analognih telefonskih linija, ISDN su digitalne i omogućavaju veću brzinu protoka podataka nego klasičan modem. Postoji i druga verzija ISDN koja se zove B-ISDN. Ona može da dostigne brzinu 1, 5 Mbps. Koristi fiber optička kablove i nije u širokoj upotrebi.

Da bi se dobila ovakva linija, telefonska kompanija mora nuditi takvu uslugu, i mora da instalira ISDN terminal. Kompanija mora dovesti telefonsku liniju do samog računara. ISDN dostiže brzinu do 128 kb/s.

Postoje dva tipa ISDN veze: Basic Rate Interface ( BRI ) – sastoji se od dva 64 Kbps-na B-kanala i jednog D-kanala za prenos kontrolnih informacija. Primary Rate Interface ( PRI ) – sastoji se od 23 Bkanala i jednog D-kanala za SAD, ili 30 B-kanala i 1 Dkanal za Evropu.

Kablovska veza- je vid povezivanja bez telefonske linije. Kablovski pristup podrazumeva iznajmljenu liniju, tako da korisnik uvek prikačen. Brzina prenosa je 1. 5 mb/s.

Satelit- omogućava stalnu i stabilnu vezu. Satelitska mreža omogućava brzo primanje sa mreže (200 do 400 kb/s) , ali je neophodna analogna veza za slanje na mrežu.

T 1 - predstavlja novu generaciju veza ka internetu koja može dostići brzinu i do 1500 kb/s. Ova veza je veoma skupa pa nije našla široku primenu. Za sada, koriste je samo najveće kompanije.

ADSL- (Asimetric Digital Subscribe Line) je tip veze koji danas radi samo u odreženim delovima SAD-a. Ovaj tip veze je veoma skup, ali dostiže brzine do 6000 kb/s.

Uporedjivanje brzine analognih modema i ISDN linija

Vreme preuzimanja datoteke u veličini od 10 mb u zavisnosti od tipa veze ( u minutima ): v v v v modem (33, 6 kb/s) modem (56 kb/s) ISDN (128 kb/s) satelitska (400 kb/s) kablovska (1, 5 mb/s) T 1 (1, 5 mb/s ) ADSL (6 mb/s) 50, 7 30, 46 13, 33 4, 26 1, 14 0, 28

VIZIJA NOVE MREŽE Razvoj nove mreže uslovljen je i tehničkim razvojem računarske opreme (hardwere-a). Nova mreza bi trebalo da poveže: škole, univerzitete, laboratorije, naučne ustanove. . . i da postane sredstvo masovne komunikacije. Takva mreža bi omogućila povezivanje geografski udaljenih stanica, a da rade na istom projektu. Uvođenje interneta u škole omogućilo bi učenicima korišćenje većeg broja informacija. Kućni računar postao bi osnova za obavljanje svih poslovakupovine, plaćanja računa, prebacivanja novca, informisanja, zabave. . .

PITANJE PRISTUPA Internet je otvorana mreža, što znači da svako može da postavi svoj Web sajt i da svako može da mu pristupi. Mana Interneta je u tome što se može postaviti sajt čiji sadržaj vređa javni moral ili je zabranjen zakonom. Postoje dva pravca u budućnosti. Jedan je da se ostavi otvorenost Interneta, a drugi je da se uvedu kontrola i ograničenja. Pitanje je ko bi sprovodio kontrolu jer je Internet svetska mreža, tako da nijedna zemlja ne može biti vlasnik , a serveri su rasprostranjeni po celom svetu.

KRAJ