Budetski sistem Srbije 1 Zakonski okvir Budetski sistem

Budžetski sistem Srbije 1

Zakonski okvir • Budžetski sistem Srbije uredjen je Zakonom o budžetskom sistemu • Budžetski sistem je detaljnije razradjen nizom podzakonskih akata kojima se uredjuje klasifikacija prihoda i rashoda i dr. • Zakon o budžetskom sistemu definiše sve faze budžetskog postupka: – – Izradu budžeta (planiranje i priprema) Donošenje budžeta Izvršenje budžeta Budžetsku kontrolu i reviziju 2

Zakonski okvir • Osim toga Zakon o budžetskom sistemu definiše: – Proceduru zaduživanja, izdavanja garancija i upravljanje javnim dugom – Budžetsko računovodstvo i klasifikacije prihoda i rashoda (ekonomsku, funconalnu, organitacionu i dr. ) i izveštavanje – Uvodi nove institucijekao što su Trezor, – Precizno definiše ulogu direktnih i indirektnih korisnika u budžetskom sistemu • Zakon o budžetskom sistemu i podzakonski akti obezbedjuju celovitost i konzistentnost budžetskog sistema Srbije 3

Zakonski okvir • Zakon propisuje budžetsku proceduru koja se primenjuje se na sve elemente budžetskog sistema Srbije, koji čine: – budžet Republike Srbije, – budžet AP – budžete lokalnih zajednica • budžet Grada Beograda i drugih gradova • budžete opština – finansijske planove organizacija obaveznog socijalnog osiguranja 4

Definicija i funkcije trezora u budžetskom sistemu Srbije • Trezor je organizaciona jedinica u okviru Ministarstva finansija ili lokalnog organa vlasti • U okviru Ministarstva finansija postoji Uprava za trezor • Funkcija trezora su: – – – Finansijsko planiranje Upravljanje finansijskim sredstavima na konsolidovanom računu Kontrala rashoda, Upravljanje javnim dugom i garnacijama Budžetsko računovodstvo i izveštavanje Upravljanje finansijskim informacionim sistemom 5

Konsolidovani račun trezora • Konsolidovani račun trezora predstavlja jedan ili više računa na koje uplaćuju javni prihodi, na kojima se uplaćena sredstva drže i sa kojih se vrši plaćanje budžetskih rashoda • Konsolidovani račun trezora Republike i lokalnih vlasti nalazi se kod NBS • Konsolidovani račun trezora Republike obuhvata i račune organizacija obaveznog socijalnog osiguranja • U okviru konsolidovanog računa svaki budžetski korisnik (direktni i indirektni) ima svoj podračun • U okviru podračuna odvojena evidencija se vodi za budžetska sredstva i za sopstvene prihode budžetskog korisnika 6

Direktni i indirektni budžetski korisnici • Direktni budžetski korisnici su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno lokalnih vlasti • Indirektni budžetski korisnici su ustanove osnovane od strane Republike, odnosno lokalnih vlasti, koje se finansiraju iz budžeta preko direktnih korisnika i nad kojima osnivač ima upravljačku kontrolu • Direktni bužetski korisnici su npr: – ministartsvo prosvete ili unutrašnjih poslova, – indirektni su škole, fakulteti, policijske stanice, • Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja imaju poseban status i na tretiraju se ni kao direktan ni kao indirektan budžetski korisnik 7

Postupak donošenje budžeta • Postupak donošenje budžeta, uključujući i rokova za pojedine radnje propisani su Zakonom o budžetskom sistemu • Regulisanje procedure je od suštinske važnosti kako sa stanovišta parlamentarne kontrole i informisanja javnosti, tako i sa stanovišta kvaliteta izrade budžeta • Zakon o budžetskom sistemu definiše i druge bitne elemente u postupku donošenja budžeta: – strukturu budžeta (opšti i posebni deo), – uslove za uvodjenje i dužinu trajanja privremenog finansiranja, – mogućnost rebalnsa budžeta 8

Postupak donošenja budžeta • Osnovne faze u donošenju budžeta Republike Srbije su: – izrada i usvajanje Memoranduma o budžetu, ekonomskoj i fiskalnoj politici (15. maj), – izrada i dostavljanje uputstva za pripremu nacrta budžeta direktnim korisnicima (1. jun) – dostavljanje predloga budžeta od staren direktnih budžetskih korisnika i organizacija socijalnog osiguranja (1. avgust) – revizija Memoranduma o budžetu (1. oktobar) – dostavljanje nacrta budžeta Vladi (15. oktobar) – usvajanje predloga budžeta i dostavljanje Narodnoj skuštini (1. novembar) – usvajanje budžeta od strane skupštine (15. decembar) • Slična procedura se primenjuje i prikom usvajanja budžeta Lokalnih zajednica 9

Struktura Zakona o budžeta • Zakon o budžetu se sastoji iz: – Opšteg dela čiji su najvažniji elementi: • • agregatni prihodi i rashodi deficit i izvori za njegovo finansiranje plan zaduživanja i otplate glavnice direktnog i indirektnog duga stanje i struktura ukupnog direktnog i indirektnog duga – Posebnog dela u kome su po direktnim budžetskim korisnicima prikazani: • prihodi: iz budžeta i sopstveni prihodi (ako postoje) • rashodi po ekonomska i funkcionalna klasifikacija i budđetski fondovi (ako postoje) 10

Struktura Zakona o budžetu – Programskog dela budžeta u kome je deo budžetskih rashoda iskazan prema programskoj klasifikaciji, u okviru koje su programi i projekti grupisani • prema strateškim oblastima, glavnim programima i konkretnim programima, projektima kao i zadacima i aktivnostima • troškovi svakog programa i projekta su iskazani po ekonomskoj klasifikaciji • Prema predlogu novog Zakona o budžetskom sistemu predvidja se da će opšti i posebi deo budžeta sadržati podatke ne samo za godinu na koju se odnosi budžet nego i za dve naredne godine 11

Postupak izvršenje budžeta • Cilj izvršenja budžeta je sprovodjenje politika koje su ugradjene u budžet • Procedure izvršenja su precizno definisane, ali sadrže i odredjenu flesibilnost u slučaju vanrednih rashoda (budžetska rezerva i sl. ) • Nakon usvajanje budžeta u Skupštini direktni budžetski korisnici (ministarstvo prosvete) obavešvavaju indirektne (Ekonomski fakultet) o odobrenim budžetskih sredstvima za odredjenu godinu • Izvršenje budžeta se sastoji od sledećih faza – Ministarstvo finansija odredjuje mesečne/kvartalne kvote za svakog direktnog budžetskog korisnika, a direktni korisnici odredjuju kvote za indirektne korisnike – obaveze (nabavke roba i usluga, investicije, troškovi rada i dr. ) koje preuzima direktni korisnik moraju se uklapati u odobrene kvote – realizacija nabavki roba i usluga i provera njihove uskladjenosti sa uslovima iz ugovora – plaćanje roba i usluga od strane trezora na osnovu dokumenata (faktura, obveznica i dr. ), a u skladu sa odobrenim kvotama 12

Postupak usvajanja završnog računa budžeta • Postupak izrade i usvajanje završnog računa (ZR) budžeta je precizno regulisan Zakonom o budžetskom sistemu • Osnovne faze izrade ZR su: – indirektni korisnici podnose ZR direktnim korisnicima (28. februar) – direktni korisnici i fondovi socijalnog osiguranja podnose konsolidovane ZR Upravi za trezor (31. mart) – Ministarstvo finansija dostavlja Vladi nacrt Zakona o ZR računu budžeta i završnom računu fondova socijalnog osiguranja (15. jun) – Vlada dostavlja Skupštini predlog zakona o ZR budžeta i odluke o ZR fondova socijalnog osiguranja (15. jul) – Ministarstvo dostavlja konsolidovani bilans Republike Vladi, a Vlada ga prosledjuje Skupštini (30. septembar) 13

Postupak usvajanja završnog računa budžeta • Zakon o budžetskom sistemu precizno definiše sadržaj ZR (bilans prihoda i rashoda, bilans stanja, zaduživanje i dr. ) • Uz ZR Vlada treba da dostavi Skupštini i izveštaj ekterne revizije • Slična procedura je propisana i za lokalne organe vlasti 14

Sistem izveštavanja • Sistem izveštavanja obuhvata mesečne izveštaje o izvršenju budžeta na svim nivoima vlasti kao i izvršenje planova fondova socijlnog osiguranja: – indirektni budžetski korisnici dosatvljaju direktnim korisnicima izveštaje o izvršenju budžeta, – direktni korisnici dosatvljaju izveštaje ministarstvu finansija – do 5. -og u mesecu je poznato izvršenje budežta republike u prethodm mesecu, a do 20. -og u mesecu je poznat konsolidovani bilans države • Novi zakon o budžetskom sistemu uvodi obavezu Ministarstva finansija da najmanje dva puta godišnje dostavlja Vladi izveštaje o izvršenju budžeta i i izvršenju planova fondova socijalnog osiguranja • Metodološku osnovu za budžetsko računovodstvo, uključujući i izveštaje o izvršenju budžeta predstavlja GFS, koja je detaljnnij razradjene podtakonskim aktima Ministarstva finansija 15

Budžetska kontrola i revizija • Zakon o budžestkom sistemu predvidja više nivoa kontrole: – Internu kontrolu u okviru direktnih i indirektnih budžetkih korisnika, – Internu reviziju u okviru direknih budžestkih korisnika – Budžetsku inspekciju u okviru Ministarstva finansija, AP i lokalne samouprave – Centralnu jedinicu za kontrolu i reviziju u Ministartvu finansija (propisuje metodlogiju, vrši obuku, daje mišlenja) – Eksternu reviziju koju sprovodi Državna revizorska institucija, koja je nezavisna od Vlade i neporedno odgovara Skupštini 16