Budet 1 2 3 4 5 6 7

Budžet 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Budžet u finansijskoj teoriji i politici. Funkcije budžeta. Budžetska načela. Budžetska procedura. Vanbudžetske institucije. - finsnsijski program, - posebni računi i podračuni, - budžetski fondovi - finansijski plan

Budžet u finansijskoj teoriji i politici § Budžet predstavlja osnovni, a u nekim slučajevima i jedini instrument prikupljanja javnih prihoda i finansiranja javnih rashoda u savremenim državama. § Reč budžet potiče od latinske reči ‘bulga’ koja označava kožnu torbu, torbu koju je obično nosio ministar finansija. § Budžet je sistematski i u brojkama izražen pegled državnih prihoda i državnih rashoda koji obeležava cilj i odnos državnih potreba i ima da posluži kao obavezan privredni plan za državno gazdinstvo u budućem periodu. B. Jelčić kaže da se može reći da je budžet, plan prihoda i rashoda države uvrđen za određeno vremensko razdoblje koje traje jednu godinu. Nezavisno od definicije, budžet je u svakoj državi osnovni dokument za finansiranje državnih javnih funkcija. U zavisnosti od načina definisanja države, državnih funkcija i obaveza države budžet se u teoriji definiše kao upravni akt, ili zakon.

Funkcije budžeta § 1. 2. 3. 4. 5. Funkcije budžeta vezane su za ciljeve koje država želi i planira da ostvari kroz jednogodišnje delovanje buždeta. Smatra se da su osnovne funkcije budžeta sledeće: Plitička funkcija budžta ogleda se u načinu na koji se budžet donosi i njegovom uticaju na svere života, rada i razvoja konkretne zemlje. Planska funkcija budžeta sadržana je u samoj prirodi dokumenta koji se donosi krajem tekuće godine za narednu godinu i sadrži bilans predviđenih rashoda i prihoda. Pravna funkcija budžeta proizilazi iz same definicije budžeta kao pravnog akta. Ekonomska funkcija budžta proizilazi iz instumenata koje država koristi za ostvarivanje ekonomskih ciljeva preko politike rashoda i prihoda, budući da direktno utiče na raspodelu društvenog proizvoda. Alokativna funkcija u velikoj meri prepuštena je delovanju tržišnih zakonitosti u savremenoj privredi.

6. Redistributivna funkcija budžeta ostvaruje se kroz dejstvo budžeta na raspodelu i preraspodelu društvenog proizvoda preko javnih prihoda, ali i preko raznih transfernih rashoda. 7. Što se tiče stabilizacione funkcije budžeta postoje različita shvatanjaklasična i savremena shvatanja. 8. Finansijska funkcija budžeta posledica je usklađivanje obima rashoda i obima prihoda. 9. Kontrolna funkcija budžeta.

Budžetska načela 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Načelo budžetskog jedinstva iskazuje da su svi javni prihodi kao i svi javni rashodi, jedne političko-teritorijalne zajednice moraju biti prikazani u jednom budžetu. Primena načela potpunosti predstavlja da se u budžetu prikazani svi javni prihodi i javni rashodi. Načelo tačnosti. Načelo budžetske ravnoteže. Načelo specijalizacije postavlja kao imperativ da prihodi i rashodi u budžetu moraju da budu izneti na bazi određene specifikacije koja treba da omogući da se odobrena sredstva u budžetu troše: (1) u utvrđenom iznosu, (2) za utvrđenu svrhu, (3) u okviru određenog vremena. Načelo jasnoće budžeta podrazumeva na jedinstven način grupisanje svih prihoda prema izvorima iz svih rashoda prema nameni. Načelo javnosti budžeta.

Budžetska procedura § 1. 2. 3. 4. Budžetska procedura ili budžetski postupak predstavlja skup postupaka i poslova vezanih za: Izradu budžeta (budžetska inicijativa, planiranje prihoda, planiranje rashoda i izrada predloga budžeta). Donošenje budžeta (privremeno finansiranje i donošenje budžeta). Izvršavanje budžeta (način izvršavanja i izvršioci budžeta). Kontrola budžeta (redovna budžetska kontrola i završni račun budžeta).

Vanbudžetske institucije § Širenje i diverzifikacija funkcija savremene države, procesi decentralizacije, pojave brojnih novih fiskalnih i parafiskalnih prihoda doprineli su da kruta shvatanja o budžetu kao jedinoj finansijskoj instituciji evoluiraju i budu napuštena. § Postojanje vanbudžetskih institucija je usmereno u pravcu prevazilaženja nekoliko ne transparentnih karakteristika sistema finansiranja preko budžeta, reč je o potrebi koju je nametnula praksa da se prevaziđe vremenska (godišnja) dimenzija budžeta. § Jedan krug javnih rashoda zahteva da se na poseban način sprovodi evidentiranje utrošenih sredstava za njihovo finansiranje, budući da se mogu finansirati bespovratno, ali i na kreditnoj osnovi.

- Finansijski program § Finansijski program predstavlja vanbudžetsku instituciju zafinansiranje javnih rashoda čije ostvarivanje traje duže od jedne godine. Finansijski programi su se afirmisali kao posebni i izuzetno elasttični instrumenti za finansiranje brojnih višegodišnjih javnih rashoda. - Posebni računi i podračuni. - Sredstva za finansiranje javnih rashoda preko posebnih računa i podračuna obezbeđuju se prevashodno u budžetu i u neznatoj meri preko posebno uvedenih participacija za korišćenje pojedinih usluga (zdravstva, obrazovanja i kulture posebno).

Budžetski fondovi § Budžetski fondovi predstavljaju instrumente finansiranja javnih rashoda, odnosno delatnosti (delatnosti javnih preduzeća, pre svega), za čije se finansiranje koriste kreditna sredstva ili vrši plasman sredstava koji zahteva poseban načun evidentiranja i korištenja. § Budžetski fondovi, u suštini imaju funkciju podsticaja razvoja privrednih delatnosti, u njima se obezbeđuju sredstva za izgradnju, održavanje i korišćenje objekata u odgovarajućoj delatnosti. § Prihodi budžetskih fondoa su kako sredstva iz budžeta, tako i posebna namenska sredstva, posebni javni prihodi koji u potpunosti pripadaju odgovarajućim fondovima, primenjuje se procedura koja važi za budžet.

Finansijski plan § Finansijski plan je instrument finansiranja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja. § U finansijskom planu organizacije socijalnih osiguranja se prihodi i rashodi za obavezno socijalno osiguranje moraju iskazati odvojeno od prihoda i rashoda za dobrovoljno ili dopunsko socijalno osiguranje. § Glavni javni prihodi za finansiranje socijalnog osiguranja su doprinosi koji se plaćaju. Osim njih kao prihodise javljaju i odgovarajuća sredstva budžeta, kao i neki drugi manje značajni prihodi.