BretonVudski monetarni sistem Dr Marijana VidasBubanja Bretonvudski sistem

Breton-Vudski monetarni sistem Dr Marijana Vidas-Bubanja

Breton-vudski sistem (1944. – 1973. ) Dizajn novog medjunarodnog monetarnog sistema posle II sv. rata 1944. godine u Breton-Woods-u (New Hampshire) n Predstavnici 44 zemlje n konsenzus da je poželjno ostati u sistemu fiksnih deviznih kurseva nakon velike ekonomske krize i sloma zlatnog standarda n

Sporazum postignut u Breton-Woods-u n n Medjunarodni monetarni fond (MMF) sa zadatkom da održava red u medjunarodnom monetarnom sistemu Svetska Banka (SB) Sa zadatkom da promoviše ukupan ekonomski razvoj Harry Dexter White (levo) i John Maynard Keynes (desno) u Bretton Woods

Paritet valuta u BV sistemu n n n Prema članu IV Statuta MMF-a Paritet valute svake zemlje članice će se izraziti u zlatu kao zajedničkom imenitelju Sve valute neće biti konvertibilne za zlato Američki dolar će ostati konvertibilan za zlato i to u odnosu 35 dolara za jednu finu uncu zlata Druge zemlje su bile obavezne da paritete svojih valuta utvrdjuju prema SAD dolaru, a po njegovom fiksnom odnosu prema zlatu Dozvoljeno fluktuiranje kurseva je moglo da iznosi +/-1% oko pariteta

Kako zemlja održava kurs svoje valute n n Prodajom ili kupovinom valute (ili zlata) na deviznom tržištu. Ukoliko je ponuda veća od tražnje za predmetnom valutom (dileri više prodaju nego što kupuju neku valutu) Njena vrednost počinje da pada Da ne bi pala više od 1% od utvrdjenog pariteta centralna banka te zemlje interveniše na deviznom tržištu tako što će kupovati svoju valutu i time povećavati tražnju za njom.

Obaveza NEPRIMENJIVANJA devalvacije kao oružja u obezbedjivanju konkurentnosti u trgovini Ako bi valuta postala suviše slaba da bi se dalje branila, DOZVOLJENA devalvacije do 10% bez odobrenja MMF-a n Za veće devalvacije zemlja članica je morala tražiti odobrenje Fonda. n

Izmena ekonomsko-filozofska koncepcije u osnovi monetarnog standarda n n Napuštena je politika laisser faire-a koja je bila u osnovi funkcionisanja zlatnog standarda Zastupa se sada doktrina pune zaposlenosti, dinamičnog pogleda na privredna zbivanja uz naglašavanje sve veće potrebe za državnim intervencijama u ekonomskim odnosima. Država treba aktivnom ekonomskom politikom da utiče na ublažavanje ekonomskih ciklusa Deflacionistički element je potisnut uvodjenjem inflacionističkog elementa

KVOTA n n n Osnovni elemenat u finansijskim i organizacionim odnosima zemlje članice s Fondom Zavisi od njenog privrednog potencijala Do 25% kvote plaća se u zlatu (a kasnije u SPV), a ostatak u nacionalnoj valuti Određuje glasačku snagu zemlje članice u MMF (jedan glas za svakih 100. 000 SPV, plus 250 osnovnih glasova za svaku zemlju) Određuje maksimalni pristup sredstvima MMF i učešće u alokacijama SPV

Rešavanje neravnoteže PB u Breton. Vudskom monetarnom sistemu Zlatni standard - deficit BP rešavao odlivom zlata n BV sistem - deficit PB se rešava zahvatanjem u monetarne rezerve ili korekcijom u vidu devalvacije kursa valute n

Deficit PB u BV sistemu n n n 1 korak -zahvat u nacionalne monetarne rezerve (monetarne rezerve prve linije koje su deponovane kod centralne banke svake zemlje) 2 korak -zahvat u monetarne rezerve druge linije deponovane kod Fonda zlatna tranša u visini 25% kvote + kreditna tranša uz saglasnost Fonda Ako su holdinzi Fonda u toj valuti postali oskudni usled velikog broja zahteva zemalja članica za tom valutom Fond koristi tzv. kaluzulu retke valute 3 korak - devalvacije valute predmetne zemlje. U ovom slučaju radi se o tzv. fundamentalnoj neravnoteži PB zemlje koja taje duže vreme i vezana je za odredjena žarišta u domaćoj ekonomiji te zemlje

Devalvacija i saglasnost Fonda n n Saglasno načelu suvereniteta zemlja podnosi predlog Fondu o devalvaciji valute, a Fond isti može prihvatiti, ili ne prihvatiti. Za monetarnu korekciju koja ne ide iznad 10% od pariteta, Fond automatski daje svoju saglasnost. Ako predložena stopa devalvacije ne ide iznad 20% MMF je obavezan da se o predlogu izjasni u roku od 72 sata. Za zahteve iznad 20% Fond nije vezan za unapred fiksiran rok, nego mu se mora ostaviti više vremena za donošenje ocene i davanje saglasnosti.

Uslovljenost saglasnosti Fonda n n n U svojoj odluci o davanju svoje saglasnosti za devalvaciju nacionalne valute Fond može preporučiti članici da ukloni odredjena žarišta koja dolaze od pojedinih mera u domaćoj ekonomskoj politici i direktno doprinose neravnoteži PB. Fond svoju odluku ne može usloviti uklanjanjem tih žarišta. Utvrdjivanja jedne razumne devalvacijske stope koja je u konkretnom slučaju potrebna i za sprečavanje konkurentskih depresijacija koje ne bi bile fundirane fundamentalnom neravnotežom u PB

Odlike BV sistema fiksnih kursva n n n Uvodi monetarnu disciplinu i smanjuje nivo inflacije Sistem pozajmica i mogućnosti devalvacije nacionalne valute u slučajevima fundamentalne neravnoteže PB zemlje uveden je odredjeni nivo fleksibilnosti kako bi se sprečila pojava visokih stopa nezaposlenosti i ekonomske stagnacije zemalja članica Fonda Politika uslovljenosti Fonda - uvodjenje čvrste makroekonomske politike koja je uključivala smanjanje javne potrošnje, više kamatne stope i striktnu monetarnu politiku

Kolaps sistema fiksnih deviznih kurseva n Sistem nije mogao da funkcioniše ako njegova centralna valuta američki dolar počne da pokazuje znake slabosti uzrokovane rastom inflacije i deficita PB američke privrede i špekulativnim napadima na dolar na deviznom tržištu.

Kolaps sistema fiksnih deviznih kurseva 2 n n n Prve znake slabosti sistem fiksnih deviznih kurseva ustanovljen u okviru BV sistema počeo je da pokazuje u toku 60 -tih godina Lindon Džonson – rastu javni izdaci, raste monetarna masa, raste inflacija, raste uvozna tražnja, raste deficit PB Prvi put 1971. godine SAD su u svom PB zabeležile veći uvoz od realizovanog izvoza. Ovo je pokrenulo špekulativne akcije na berzi koje su očekivale depresijaciju dolara i bežale iz njega u druge valute. Da bi ublažio nastalu situaciju, predsednik Nikson je decembra 1971. godine ukinuo konvertibilnost dolara za zlato i uveo novu 10% poresku uvoznu taksu za američko tržište koja bi bila na snazi sve dok zemlje partneri ne prihvate da revidiraju vrednost svojih nacionalnih valuta prema dolaru.

Smitsonijanski sporazum iz decembra 1971. Prvi znak revidiranja sistema fiksnih kurseva n Povećava dozvoljenu maržu fluktuiranja oko pariteta sa +-1% na +-2, 25% n

Sastank članica MMF-a na Jamajci januara 1976. godine. Formalizovan sistem fluktuirajućih deviznih kurseva n Utvrdjena pravila koja i danas upravljaju medjunarodnim monetarnim sistemom n

Pravila n n n Proglašavaju se prihvatljivim fluktuirajući sistemi deviznih kurseva. Članice MMF-a su mogle da pristupaju deviznom tržištu i ako su želele da realizuju špekulativne fluktuacije; Zlato je napušteno kao rezervna valuta. MMF je vratio zemljama članicama njihove iznose zlata po tekućoj tržišnoj ceni. Zemljama je takodje bilo omogućeno da svoje rezerve zlata prodaju na tržištu; Ukupan iznos kvota zemlja članica je povećan za 41 milijardu $. (od tada vrednost kvota Fonda je porasla na 311 milijardi dolara, a broj članica se proširo na 184 zemlje). Manje razvijenim zemljama koje ne proizvode naftu data je mogućnost većeg pristupa sredstvima Fonda.

Kolaps BV sistema i uloga Fonda n n Periodične finansijske krize nastavile su da pogadjaju posebno zemlje u razvoju i u post-BV periodu što je ostavljalo dovoljno prostora za aktivnosti MMF-a Nakon uloge Fonda u savladavanju azijske finansijske krize 1997. godine kritike su dostigle vrhunac, tako da se počelo debatovati o promeni uloge i načina delovanja Fonda u svetskim finansijama

Vrste kriza n n n Valutna kriza postoji kada špekulativni napadi na deviznom tržištu rezultiraju padom vrednosti kursa valute (depresijacija) ili primoraju monetarne vlasti te zemlje da potroše značajne iznose medjunarodnih monetarnih rezervi i povećaju kamatnu stopu kako bi odbranili postojeći kurs nacionalne valute. Bankarska kriza postoji kada dodje do gubitka poverenja u bankarski sistem zemlje tako da pojedinci i preduzeća povlače svoje depozite iz banaka. Kriza spoljnog duga pogadja zemlju kada ona ne može da servisira svoje obaveze po spoljnom zaduženju, bilo da su u pitanju javni ili privatni dugovi.

Sistem fluktuirajućih deviznih kurseva n n Amandman na član IV Statuta MMF-a Promena kursa nacionalne valute može se vršiti ne samo u slučaju ispravljanja fundamentalne neravnoteže u BP, već i preventivno radi spečavanja nastanka takve neravnoteže Zemlje članice - monetarne politike treba da vode na način koji neće dovoditi do poremećaja ili manipulisanja deviznim kursevima, ili samim monetarnim sistemom MMF je ovlašćen da vrši nadzor nad kursnim aranžmanima

Vlade širom sveta primenjuju različite politike sistema deviznih kurseva. n Šarolikost u vodjenju politike deviznog kursa samo potvrdjuje da problemi u odabiru deviznog kursa predstavljaju izazov i za teoriju i za praksu n

Tabela 1. Frenkelova klasifikacija režima deviznih kurseva FLUKTUIRAJUĆI DEVIZNI KURSEVI 1. Slobodno fluktuiranje (free floating) Odsustvo regulatorne intervencije 2. Upravljano fluktuiranje (managed floating) Odsustvo specifičnih ciljeva za devizne kurseve PRELAZNI REŽIMI DEVIZNIH KURSEVA 3. Ciljne zone (target zone or band) Postoji marža fluktuiranja 4. Vezivanje za korpu valuta (basket peg) Kurs se fiksira prema korpi valuta 5. Klizajući pariteti (crawling peg) Politika malih, postepenih devalvacija uz mogućnost predhodnog najavljivanja 6. Prilagodljivo utvrdjivanje (adjustable peg) Fiksiranje kursa bez obaveze prilagodjavanja iz platnobilansnih razloga REŽIMI FIKSNIH DEVIZNIH KURSEVA 7. Fiksni kurs (truly fix peg) Fiksiranje uz jasnu nameru da se kurs održava 8. Valutni odbor (currancy board) Kurs se fiksira uz obavezu potpunog pokrića primarnog novca deviznim rezervama 9. Monetrana unija (monetary union)

Fleksibilni kursevi n n n U režimu slobodnog plivanja free float nema intervencija na deviznom tržištu, već je kurs rezultat kretanja ponude i tražnje na deviznom tržištu U režimu rukovodjenog fluktuiranja (managed float) vlasti slede neobjavljen cilj deviznog kursa i intervenišu na deviznom tržištu U režimu ciljne zone target zone ili režimu okvira – band vlasti su spremne da intervenišu kada devizni kurs dodirne predhodno objavljene granice. Primer ovog režima je Evropski valutni mehanizam EMS ustanovljen 1979. godine.

Valutni odbor n n n Devizni kurs je fiksiran po zakonu prema valuti sidra Domaća valuta je u potpunosti pokrivena inostranim rezervama Deluje samokorigujući mehanizam platnog bilansa u kojem deficit plaćanja automatski smanjuje monetarnu ponudu, što dovodi do smanjivanja potrošnje Valutni odbor pruža kredibilan okvir za monetarnu stabilnost i nisku inflaciju, što je garantovano ispunjenjem tri uslova: dovoljno pokriće novčane mase, dovoljno restriktivna fiskalna politika i zdrav finansijski sistem. Glavni nedostaci valutnog odbora su nemogućnost korišćenja monetarne politike za stimulisanje privrede kada je to potrebno Odbori nisu odgovarajuće rešenje za zamlje sa slabim bankarskim sistemom ili zemlje osetljive na asimetrične šokove

Ko je koristio valutni odbor n n Zemlje koje su htele da reše odredjene specifične probleme Na primer problem tranzicije sa centralno– planskog na tržišni sistem privredjivanja (Estonija i Litvanija), zaustvaljanje hiperinflacije (Argentina, Bugarska), obnavljanje stabilnosti kursa nakon političke i bankarske krize (Hong. Kong), osiguranje institucionalnog okvira za obnovu posle ratnih sukoba (Bosna).

Dolarizacija n n n n Metod za uspostvaljanje stabilnosti nacionalne valute Potpuna zamena domaće valute dolarom kao zakonskim sredstvom plaćanja Zemlja se odriče monetarne nezavisnosti Centralna banka se ukida Prestaje potreba za deviznim rezervama Monetarna politika se prepušta državi čija se valuta koristi Sistem stimulativno deluje na porast domaće štednje i investicija Puna dolarizacija funkcioniše u 28 zemalja u svetu, dok nefromalna dolarizacija postoji u 120 zemalja

Sistemi deviznih kurseva zemlja članica MMF

Odnos fiksnog i fluktuirajućeg deviznog kuprsa-prednosti i nedostaci Podrška fleksibilnom deviznom kursu n Autonomija monetarne politike n Automatsko prilagodjavanje neravnoteže u platnom bilansu Podrška fiksnom deviznom kursu n Monetarna disciplina n Špekulacija n Neizvesnost n Prilagodjavanje neravnoteže u platnom bilansu

DILEMA n Medju ekonomskim teoretičarima još nije postignuta saglasnost oko dilema vezanih za odluku da li je bolje prikloniti se sistemu fiksnih ili fleksibilinih deviznih kurseva