BRAZIL Kako je Brazil tako brzo postao svetska

BRAZIL • Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • BRIC i EU • Da li je današnji Brazil stvarno zemlja budućnosti? Maša Begović 08/519

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Gledano iz naše perspektive, Južne Amerike se setimo samo kada tamo izbije rat, obračun narko kartela, dogodi se prirodna katastrofa, ili na naše male ekrane stigne neka srceparajuća sapunica. • U poslednjih nekoliko godina, karneval, fudbal i telenovele nisu jedine zanimljivosti Brazila. Godine 2011. Brazil je rangiran kao sedma svetska ekonomija. • Uprkos krizi, Brazil beleži relativno dinamičan ekonomski rast, privlačeći sve veću pažnju ekonomskih analitičara.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Bivši predsednik, Luis Ignasio Lula da Silva, otišao je s vlasti nakon dva mandata (2003 -2010) uz rekordnu popularnost od 80, 5% među građanima. Za vreme njegovog mandata broj siromašnih u Brazilu je smanjen za 27, 7%. • Nasledila ga je partijska koleginica Dilma Rusev. Prva žena koja je izabrana za predsednika Brazila stupila je na dužnost 1. januara 2011. godine. Iako i Lula i Dilma slove za levičare, brazilska priča je, uprkos blagom skretanju ulevo, i dalje kapitalistička.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Decenija iza nas u znaku je četiri države čije se ekonomije brzo razvijaju. Ako kvartet u sastavu Brazil, Rusija, Indija i Kina nastavi istim tempom, do kraja sledeće decenije postaće neprikosnovena ekonomska sila i menjaće odnos snaga u svetu, ocenjuju stručnjaci. • Zbog političke i ekonomske stabilnosti stranci ulažu u Brazil bez straha. Od svakih 100 dolara uloženih u Južnu Ameriku, 80 završi u Brazilu. Devizne rezerve su narasle. • Za brazilsku ekonomiju nije pitanje kako da održi rast, već kako da upravlja njime, a da ne dođe do pregrevanja ekonomije. Brazil se gotovo bez posledica provukao kroz krizu. • Pad izvoza zbog manje tražnje na krizom uzdrmanom svetskom tržištu, nadoknađen je povećanjem domaće potrošnje, jer se dobrom socijalnom politikom 30 miliona ljudi izdiglo iznad granice siromaštva.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Dok je većina zemalja zbog krize suočena s problemima dužničke krize i boniteta, kreditni rejting Brazila raste. Agencija za procenu kreditnog rejtnga Standard end Purs (Standard and Poor’s) povećala je kreditni rejting Brazila sa BBB- na BBB, dok je njegova valuta sa BBB+ podignuta na nivo A-. • Možemo reći da je Brazil sila u nastajanju. Ima ubrzanje u poslednjih nekoliko godina, što je priprema za period koji sledi. Brazil pretenduje da postane ekonomska sila, a treba spomenuti i ambiciju da postane stalni član Saveta bezbednosti.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Austrijski pisac i novinar jevrejskog porekla, Štefan Cvajg (Stefan Zweig), je bežeći od nacizma našao utočište u Brazilu. U jednoj svojoj knjizi je napisao ‘Brazil je zemlja budućnosti’. On je pre 70 godina video potencijal koji Brazil ima: veličinu, resurse, ljude različitog porekla koje objedinjuje jedan jezik. Naredne dve decenije postojala je ironična izreka ‘Brazil je zemlja budućnosti i to će uvek i ostati’. • Ipak, u proteklih nekoliko decenija došlo je do ubrzane urbanizacije i poljoprivredna proizvodnja je modernizovana. Postoji i stalan napredak u tehnologijama i obuci radne snage. Brazil je postao treći najveći proizvođač aviona na svetu, što je pre 50 godina bilo nezamislivo.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Pored ohrabrivanja tehnološkog i naučnog napretka, išlo se i na uključivanje različitih društvenih grupa u brazilsko tržište. Ubrzanje je posebno uhvatilo zalet tokom dva mandata predsednika Lule. • Pomoć najsiromašnijim građanima se pre svega odnosila na bolje obrazovanje. Ustanovljen je program stipendija, kojom siromašne porodice dobijaju novčani dohodak svakog meseca, pod uslovom da pošalju svoju decu u škole. Ovaj sistem polako popravlja njihova primanja i oni postaju potrošači na tržištu.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Uspeh koji je ostvario Brazil je finansijska stabilnost uz kontrolisanu inflaciju i povećanje zarada milionima ljudi. Pre 35 godina međunarodna razmena je iznosila nekoliko milijardi dolara, a danas iznosi 470 milijardi. Već 17 godina imaju ‘real plan’. nazvan po brazilskoj valuti, na osnovu kojeg kontrolišu inflaciju koja je oko 4% na godišnjem nivou. • Brazil je naučio da pametno koristi svoje resurse. Krajem 50 ih, tačnije 1957. godine počela je izgradnja glavnog grada, Brazilije. Izgrađena je za samo tri godine. Time je Brazil dobio nove puteve, mostove, i poslove za građevinske firme. • Brazil više od 80% energije dobija iz obnovljivih izvora, ima veliki broj hidroelektrana, a etanol dobija iz šećerne trske.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Ekonomski stručnjaci rast Brazila vide u stablizaciji valute i redukciji inflacije, nakon čega su privukli strana ulaganja. Ekonomski rast nošen je jakim izvozom poljoprivrednih i industrijskih proizvoda, koji ne zavisi samo od jednog tržišta. • Glavni trgovinski partneri Brazila su Kina, SAD, Nemačka i Argentina. • Brazil je najveći svetski izvoznik kafe, šećera, biogoriva, a zabeležen je i porast u proizvodnji soje.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Uprkos krizi sa kojom je svet trenutno suočen, brazilska privreda ne pokazuje znakove sloma, pre svega zahvaljujući jakom bankarskom sektoru i rastućoj potrošnji na domaćem tržištu od gotovo 200 miliona ljudi. • Bitnu ulogu odigrala je bankarska kriza koja je nastupila u Brazilu sredinom 90 -ih godina. Tada je nakon propasti nekoliko važnijih banaka vlada donela oštru zakonsku regulativu. Manje banke koje su se našle u problemima preuzela je držva, a problematične nacionalne banke kupili su strani investitori. Upravo su ti potezi učinili brazilsku ekonomiju otpornom na potrese na svetskim tržištima.

Kako je Brazil tako brzo postao svetska velesila? • Dva faktora su uticala na rast uloge Brazila na svetskoj sceni: prvi je globalizacija i rast svetske trgovine, a drugi je dolazak na vlast predsednika Lule u idealnom trenutku. • Dolaskom Lule na vlast 2002. godine, za Brazil počinje razdblje ekonomskog prosperiteta. • Lulina politika kombinuje poštovanje postojećih tržišnih mehanizama i uvođenje raznih socijalnih programa s ciljem smanjivanja socijalnih razlka među Brazilcima. Oko 30 miliona ljudi prešlo je u srednju klasu.

Kako je Brazil tako brzo postao svetsa velesila? • Prema nekim ekonomskim analizama, 2009. godine Brazil je pretekao Kanadu, i postao druga najveća ekonomija dveju Amerika, odmah iza SAD-a. Nekada siromašna kolonija koja je zavisila od izvoza kafe i šećerne trske, sada ima veliki industrijki kapacitet. • Pored uspešnog agrarnog sektora koji je internacionalno kompetitvan, razvijaju industriju čelika, petrohemiju, bankarstvo, telekomunikacione usluge, proizvodnju automobila i aviona.

Kako je Brazi tako brzo postao svetska velesila? • Prema predviđanjima Goldman Saksa (Goldman Sachs), 2050. godine Brazil će biti četvrta ekonomija sveta, iza Kine, SAD-a i Indije. • Brazilska spoljna politika ima novi cilj. Više ne žele da u svetu budu viđeni samo kao najveća zemlja Južne Amerike, nego kao novi globalni vođa. Fokus je na jačanju vojnih kapaciteta, ali i na jačanju uticaja u svetskoj ekonomiji, čime bi stekli prizanje važnog činioca u međunarodnim odnosima. • S geopolitičkog aspekta važna su novootkrivena nalazišta nafte Tupi i Karioka u brazilskom primorju i napori na širenju tržišta za već razvijenu industrijsku proizvodnju biogoriva. • Zahvaljujući takvom diversifikovanom i stalno rastućem energetskom sektoru, Brazil bi za nekoliko decenija mogao da postane novi energetski gigant, što bi sigurno predstavljalo jedan od najvažnijih geopolitičkih događaja u ovom veku.

BRIC i EU • BRIC je akronim i ekonomski pojam koji se odnosi na rastući razvoj ekonomskog potencijala Brazila, Rusije, Indije, Kine. • Pojam je uveo Džim O’Nil (Jim O’Neill) iz korporacije za globalna finansijska istraživanja, Goldman Saksa (Goldman Sachs). Vrlo brzo je prihvaćen, naročito u medijima. Sastanak zvaničnika ovih država održan na leto 2008. godine u Jekaterinburgu, nazvan je samit BRIC. • 13. aprila 2011. godine u članstvo organzacije je primljena Južnoafrička Republika, nakon čega se koristi skraćenica BRICS.

BRIC i EU • Zemlje BRIC-a su prosperitetne privrede, ili ekonomije u usponu. Njihova pozitivna iskustva i razvojni putevi su značajni jer mogu biti od koristi i drugim zemljama koje nastoje da definišu sopstvene modele ekonomskog prosperiteta. • Zajedničke karakteristike zemalja BRIC-a su: velika teritorija i brojno stanovništvo, relativo niski nivoi dohotka, ali takođe i brz ekonomski rast koji ima za rezultat nastanak prosperitetne lokalne srednje klase. • Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, očekuje se dalji ekonomski napredak ovih zemalja, uz istovremeno kreiranje novih mogućnosti izazova za ostatak sveta, naročito za EU.

BRIC i EU • Privreda Brazila je uglavnom zasnovana na razvoju usluga i orijentisana ka domaćem tržištu. Ruska ekonomija je jako zavisna od izvoza energije. Privreda Indije je zasnovana na uslugama i izvozno je orijentisana. Privredni razvoj Kine je vođen izvozom industrijskih proizvoda i investicijama. • Nivoi dohodaka i zarada u BRIC zemljama su značajno niži nego u EU, mada je i raspon među njima veliki. • Prema definiciji Svetske banke, Rusija i Brazil se svrstavaju u ‘grupu zemalja sa višim srednjim dohotkom’, Kina u ‘grupu zemalja sa niskim srednjim dohotkom’ a Indija je ‘zemlja sa niskim dohotkom’. • Distribucija dohotka u BRIC zemljama je veoma neujednačena (Gini koeficijenti variraju od 0, 37 u Indiji do 0, 57 u Brazilu).

BRIC i EU • Uloga države u svim ekonomijama BRIC zemalja je značajna, tako da su česte direktne i indirektne intervencije države. • Uloga države je, ipak, više izražena Rusiji i Kini, nego u Indiji i Brazilu. Kada je reč o regulisanju kvaliteta, zakonskim odredbama, kontroli korupcije i političkoj stabilnosti, skor BRIC zemalje je relativno nizak. • Ulazne SDI (strane direktne investicije) predstavljaju značajno sredstvo podrške ekonomskom rastu, a BRIC zemlje atraktivnu lokaciju za strane investitore. Izlazne SDI su još uvek male, ali beleže rapidan rast.

BRIC i EU • Sve BRIC zemlje su značajni regionalni ekonomski igrači, a takođe i globalni igrači u pojedinim oblastima. • Konačno, sve BRIC zemlje nastoje da izgrade svoje industrijske strukture u pravcu ostvarivanja veće dodate vrednosti i razvoja tehnološki intenzivnih proizvoda, često uz podršku državnih programa i specifičnih industrijskih politika. Uočen je i trend rastućih izdataka za istraživanje i razvoj.

BRIC i EU • Stručnjaci iz Brazila uveliko razrađuju planove i razmišljaju kako bi ova zemlja mogla imati koristi od ulaganja u Evropu. Brazilski ministar finansija Gvido Mantega potvrdio je da je Brazi zainteresovan da Evropi ponudi svoja finansijska sredstva. On je ipak demantovao tvrdnje brazilskih medija prema kojima je vlada MMF-u već ponudila više od 10 milijardi dolara, koji bi se , između ostalog, koristile za stabilizaciju evra. • Predsednica Brazila, Dilma Rusev, rekla je kako se njena zemlja oseća obaveznom da pomogne, ali da se ta pomoć ne bi sastojala u kupovini obveznica Evropskog fonda za stabilizaciju, već bi bila pružena pomoć preko MMF-a.

BRIC i EU • Za sada su svoje ponude iznele vlade Brazila, Kine i Rusije, a eventualni ulazak njihovog kapitala u EU će neminovno značiti i preraspodelu snaga, jer će te zemlje imati svoj udeo u kreiranju ekonomske politike. • Tradicionalna Evropa nije tako fleksibilna kao Amerika, i nema tu moć da sve što je novo ušlo u njen sistem pretvori u deo svog identiteta. Evropa, odnosno EU, nema tu moć jer je heterogena, i da bi išta uradila mora da pomiri 27 različitih mišljenja. • Uz to, ne treba zaboraviti da su zemlje koje će spasavati Evropu uvek bile u drugorazrednom položaju u odnosu na nju. Evropa je na te zemlje gledala kao na manje vredne i posmatrala ih samo kao materijal za eksploataciju i kolonizaciju. Zahvaljujući krizi i promeni odnosa snaga, države koje su bile na nižem stepenu razvoja i koje je, iz evrocentrističke perspektive gledano, trebalo civilizovati, sada su dobile svoju šansu.

Da li je današnji Brazil stvarno zemlja budućnosti? • Od dolaska Obamine administracije na vlast u Americi, preovlađujuće mišljenje među političkim analitičarima je da će američka spoljna politika biti usredsređena na Centralnu Aziju, i odnose sa Kinom i Rusijom. Izgleda da Latinska Amerika neće biti u američkim spoljnopolitičkom fokusu, što ostavlja za sobom jedan vakuum moći koji bi upravo Brazil mogao popuniti. • Argentina, nekada glavni konkurent za poziciju lidera Južne Amerike, doživela je privredni slom 90 -ih, i nije u stanju da se nadmeće sa Brazilom.

Da li je današnji Brazil stvarno zemlja budućnosti? • Jedina značajna privreda koja bi mogla biti konkurencija dominantnoj poziciji Brazila je meksička. Ali, ona je geografski previše udaljena od Južne Amerike da bi predstavljala ozbiljnu konkurenciju. • Meksiko je odlučio da se ekonomski jače integriše sa SAD-om i Kanadom putem NAFTA-e, i Security and Prosperity Partnership-a. Time je ovoj zemlji značajno smanjena mogućnost uticaja na niz političkih i ekonomskih pitanja o Južnoj Americi.

Da li je današnji Brazil stvarno zemlja budućnosti? • Postoji i niz domaćih problema sa kojima će morati da se suoči brazilska vlast. Npr. moraće da izvrše realokaciju bogatstva zarađenog jakim poljoprivrednim izvozom i izvozom energenata, u cilju bolje edukacije radne snage. • Takođe, jedna velika ekonomska sila mora imati adekvatnu infrastrukturu, tako da su neophodna ulaganja u izgadnju puteva, u železnice i luke. • Ako Brazil želi da i u budućnosti beleži visoke stope rasta, mora se okrenuti proizvodnji dobara visoke tehnološke i naučne vrednosti.

Da li je današnji Brazil stvarno zemlja budućnosti? • Trenutno većina radne snage Brazila nije dovoljno obrazovana i ne poseduje tehnološke mogućnosti da bi bila konkurentna na globalnom nivou. • Osim činjenice da trenutno ne proizvode dovoljno visoko obrazovanih kadrova poput inženjera ili programera, brazilsko samopouzdanje može uzdrmati činjenica da uprkos socijalnim reformama koje su donete za vreme Luline vladavine, još uvek ostaju velike socijalne razlike između sloja bogatih i sloja siromašniih u brazilskom društvu. Sve to dovodi do problema sa kojim je suočena većina zemalja u razvoju, a to je kriminal.

Da li je današnji Brazil stvarno zemlja budućnosti? • Oni koji ne veruju ekonomskim ekspertima kažu da je takav rast Brazila dugoročno neodrživ. Ističu kao argument to što Brazil izvozi sirovine, a zatim uvozi gotove proizvode napravljene od tih istih sirovina. Po njihovom mišljenju, privreda Brazila nije konkurentna. • S druge strane ističu da je srednja klasa na ‘nizbrdici’, i da bogate i siromašne deli ponor, jer dodirnih tačaka nema. Slikovito rečeno, ako je ekonomski rast Brazila renesansa, onda su društveni odnosi u Brazilu mračni srednji vek.

Da li je današnji Brazil stvarno zemlja budućnosti? • Uprkos visokoj stopi kriminala i brojnim drugim kontradiktornostima, zemlja od približno 200 miliona stanovnika danas je jedna od vodećih svetskih ekonomija. Brazil je prva bivša kolonija koja je uspela da preokrene svoju istoriju. • Pet vekova nakon što je otkriven, od objekta je postao subjekt. Praktično je kolonizovao svoju nekadašnju imperiju. Iako je vekovima sistemski periferizovan, stigao je do šanse da odigra istorijsku utakmicu i čovečanstvu ponudi nešto novo.

Da li je današnji Brazil stvarno zemlja budućnosti? • ‘Ovo je svetska sila koja toga još nije svesna, zato što kod njih još uvek dominira mentalitet trećeg sveta’, navodi u svom istraživanju antropolog mađarskog porekla koji živi i radi u Brazilu. • Periferna zemlja trećeg sveta da spasava centar centra prvog sveta? Kolo sreće se okreće. Došlo je brazilskih ‘ 5 minuta’. Koliko će tih ‘ 5 minuta’ trajati, pokazaće časovnik istorije.