BIOLOKA VANA ORGANSKA JEDINJENJA su jedinjenja vani za

BIOLOŠKA VAŽNA ORGANSKA JEDINJENJA. . . . su jedinjenja važni za život u živim bićima

BIOLOŠKA VAŽNA ORGANSKA JEDINJENJA Mogu podeliti na: 1. MASTI I ULJA – LIPIDE 2. ŠEĆERE – UGLJENHIDRATE 3. BELANČEVINE – PROTEINA 4. VITAMINA

Uloga bioloških važnih jedinjenja Oni su veoma važni za nas jer. . . glavni su izvori i skladišta energije i vitamina izgrađuju telo živih organizama neophodni za odvijanje i regulisanje životnih procesa

U kojim namirnicama možemo naći biološka važna organska jedinjenja? Masti i ulja -u životinjskoj i biljnoj masti Šećere – u slatkišima, testeninama, pekarskim proizvodima, a kao složeni šećeri (skrob) u povrću Belančevine – u mesu, mleku i mlečnim proizvodima i u gljivama Vitamina – voću i povrću

MASTI I ULJA U prirodi se nalaze u: životinjskom organizmu (životinjska mast) dobijemo topljenjem životinjskog tkiva u biljnom organizmu (plodovima i semenkama) dobijemo presovanjem, ceđenjem, rastvaranjem u apolarnom rastvaraču

Šta su masti i ulja? Po hemijskom sastavu oni su : ESTRI GLICEROLA I VIŠIH MASNIH KISELINA Oni su TRIACILGLICEROLI

Struktura masti i ulja Struktura triacilglicerola Masti i ulja su smeše različitih triacilglicerola

Dobijanje masti i uljatriacilglicerola znači masti i ulja se dobijaju reakcijom ESTERIFIKACIJE iz alkohola i viših masnih kiselina

Fizičke osobine masti i ulja rastvorljivost: pošto nemaju polarne grupe APOLARNI su i ne rastvaraju se u vodi samo u apolarnim rastvaračima - agregatno stanje: tečni (biljna ulja, kokosovo-, palminosuncokretovo ulje) čvrsti (životinjska mast) Ako preovlađavaju zasićene masne kiseline u trigliceridu onda su čvrsti, ako preovlađavaju nezasićene masne kiseline u strukturi onda su tečni. Prema agregatnom stanju se najčeće klasifikuju triacilgliceroli na masti i na ulja. -

Fizičke osobine masti i ulja - tačka topljenja im je različita, nije stalna jer su smeše triacilglicerola (svinjska mast 40 -70 stepeni celzijusovih) - gustina im je manja od vode- plutaju na površini

Hemijske osobine masti i ulja 1. SAPONIFIKACIJA: dodavanjem baze dobijaju se soli viših masnih kiselina i glicerola SOLI VIŠIH MASNIH KISELINA SU SAPUNI

Hemijske osobine masti i ulja 2. OKSIDACIJA: stajanjem na vazduhu pod dejstvom svetlosti, kiseonika i temperature masti i ulja se “užegnu” – podležu sporoj oksidaciji (razlažu se). 3. Adicija vodonika-HIDROGENIZACIJA: Dodavanje vodonika uz raskid nezasićenih veza u masnim kiselinama način dobijanje margarina. dodaci ULJE + H 2 BILJNA MAST MARGARIN tečno čvrst

Primena masti i ulja ISHRANA: -skladišna energija i izvor energije -bitni za rastvaranje vitamina koji se rastvaraju samo u mastima -ulaze u sastav ćelijske membrane

Primena masti i ulja Zaštitni premazi i lakovi: laneno ulje se koristi u uljanim bojama, masti se služe kao rastvarač za obojene pigmente i kao zaštita umetničkih dela.

Primena masti i ulja Sredstva za pranje: deterdženti, sapuni, praškovi za pranje. Molekul sapuna ima polarnu glavu i nepolarni rep. Deluje tako da opkoljava masnu mrlju i tako usitnjava pa se spira sa vodom. Građa jedne masne micele

Hvala na pažnji!