BIOGRAFIJA O DELU ROMEO I JULIJA KRAJ Vilijam

BIOGRAFIJA O DELU “ROMEO I JULIJA” KRAJ

Vilijam Šekspir (kršten 26. aprila 1564, umro 23. aprila 1616. ). Njegovi pozorišni komadi bili su prevedeni na sve važnije žive jezike i prikazuju se svuda u svetu češće nego bilo koji drugi pozorišni komadi. Šekspir je rođen i odrastao je u Stradfordu. Kad je imao 18 godina, oženio se Anom Hatvej koja mu je rodila troje dece: Suzanu i blizance Hamneta i Džudit. Između 1585. i 1592. započeo je uspešnu karijeru u Londonu kao glumac, pisac i suvlasnik glumačke družine „Ljudi lorda Čamberlena“, kasnije poznatiju kao „Kraljevi ljudi“. Povukao se u Stradford verovatno oko 1613. gde je umro tri godine kasnije. Malo pisanih svedočanstava je ostalo o Šekspirovom privatnom životu i postojala su mnogobrojna nagađanja oko religioznih ubeđenja i da li su dela koja mu se pripisuju u stvari napisali drugi pisci. Njegova rana dela su uglavnom komedije i istorije, rodovi koje je on uzdigao do savršenstva do kraja 16. veka. Zatim je pisao tragedije do otprilike 1608. U tom periodu su nastali „Hamlet“, „Kralj Lir“ ili „Magbet“, pozorišni komadi koji se ubrajaju u najbolje pozorišne komade na engleskom jeziku. DELA

POČETNA

Romeo- sin Montekijev, smrtno zaljubljen u Juliju, hrabar, pošten i spretan Julija- kći Kapuletova, veoma zaljubljena u Romea, mlada, pametna, odana Monteki i Kapulet- starešine dveju zavađenih porodica, vrlo tvrdoglavi Paris- mladi grof i knežev rođak, koji želi oženiti Juliju Tibaldo- ratoborni nećak gospođe Kapulet, stalno traži priliku da započne tuču Monah Lavrentije- franjevac koji pomaže Romeu i Juliji da se venčaju Dojkinja- Julijina dojkinja, koja je savetuje i pomaže u svemu Baltazar-sluga Romeov Abraham-sluga Montekijev Gospodja Monteki Gospodja Kapulet Merkucio-rodjak knežev i prijatelj Romeov Benvoljo-Montekijev sinovac i prijatelj Romeov Apotekar Eskalo-knez veronski RADNJA

Mesto radnje: Verona, Mantova Vreme radnje: XIV-XV vek Tema: Nesudjena ljubav Romea i Julije Poruka: Ljubav uvek pronalazi put, a tvrdoglavost se ne isplati. OPIS DELA

Romeo na jednoj zabavi upoznaje Juliju i javlja se obostrana ljubav na prvi pogled. Svoju ljubav ne smeju otvoreno pokazati, jer su pripadnici smrtno zavađenih porodica. Romeo dolazi u Julijin vrt krišom i predlaže joj da se tajno venčaju. Julija pristaje, Romeo odlazi kod monaha Lavrentija i dogovara tajno venčanje. Lavrentije ih venčava ali istog dana Tibaldo napadne Romeovog prijatelja Merkucija i dok ih Romeo pokušava razdvojiti Tibaldo probada Merkucija. Tibaldo izaziva i Romea, te ga Romeo probode. Budući da je knez zabranio borbu između porodica, pod pretnjom smrtne kazne, Romeo beži kod Lavrentija da ga ne bi uhvatili. Knez ga ipak ne osuđuje na smrt nego na prognanstvo. Pre nego što ode iz grada , Romeo provodi noć s Julijom i uprkos tome što mu teško pada odvajanje od Julije , on odlazi u Mantovu. Nakon Romeovog odlaska, Julija saznaje da se mora udati za grofa Parisa ili će je se otac odreći. Ona odlazi kod monaha Lavrenitija, a on joj daje uspavljujuće sredstvo kojim će izazvati prividnu smrt. Lavrentije šalje pismo Romeu da dođe po Juliju u porodičnu grobnicu. Julija je popila uspavljujuće sredstvo i svi su mislili da je umrla. Romeo ne dobija pismo od Lavrentija i ne zna za smišljenu prevaru.

U međuvremenu Baltazar, Montekijev sluga, dolazi kod Romea sa vešću da je Julija mrtva. Romeo odlazi kod apotekara i kupuje pravi otrov i odlazi u Veronu u grobnicu Kapuleta. U to vreme Lavrentije doznaje da Romeo nije primio pismo, pa uzima željeznu šipku i odlazi na groblje izvući Juliju koja bi se uskoro trebala probuditi. Romeo stiže pre monaha i u dvoboju ubije grofa Parisa koji je došao položiti cveće na Julijin grob. Romeo ulazi u grobnicu i misleći da je Julija mrtva ispija otrov i pada mrtav pored nje. Tada dolazi i Lavrentije, a Julija se budi. U međuvremenu je Parisov paž pozvao stražu i Lavrentije želi odvesti Juliju na sigurno. Julija ne želi poći, a kako se straža sve više približava Lavrentije beži ostavljajući Juliju samu. Julija videvši Romea mrtvog uzme njegov nož i sama sebi probada srce. U tom ulazi straža i videvši šta se desilo pretražuju groblje. Pronalaze Lavrentija koji im sve objašnjava, a Kapulet i Monteki shvataju kakvu su glupost učinili izgubivši zauvek svoju decu zbog njihove svađe, te se posle ove tragedije mire. NAJLEPŠI STIHOVI

POČETNA

-Romeo i Julija -Tit Andronik -Julije Cezar -Otelo -Kralj Lir -Makbet -Antonije i Kleopatra -Koriolan -Hamlet -San letnje noći -Mletački trgovac -Ukroćena goropad -Sve je dobro što se dobro svrši -Kako vam drago -Mnogo vike ni oko čega -Strastveni hodočasnik -Otmica Lukrecije -Soneti -Venera i Adon -Kralj Henri VI -Kralj Ričard II -Kralj Džon -Kralj Henri IV -Kralj Henri VIII SLIKE

SLIKE