Biljni organi Podela biljnih organa 1 Vegetativnih koji

Biljni organi

Podela biljnih organa 1. Vegetativnih, koji održavaju biljku u životu: l koren, l stablo l list 2. reproduktivnih (generativnih) organa koji omogućavaju razmnožavanje jedinki i biološki opstanak vrste: l cvet - cvasti, l plod i l seme.

Koren l Koren je osovinski vegetativni biljni organ kojim se biljka pričvršćuje za podlogu i u upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. . u l Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa čijom aktivnošću koren raste neprekidno tokom života. u Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz podlogu

Građa korena l Na korenu se morfološki razlikuje više delova (zona): u zona korenske kape u zona rastenja u zona izduživanja u zona apsorpcije u zona provođenja.

zona korenskih dlaka • površinske ćelije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljišta. zonu izduživanja • ćelije koje se izdužuju (rastu u dužinu) i čine zona korenske kape l površinski sloj grade mrtve, osluznjavele ćelije koje se ljušte i tako smanjuju trenje pri rastu korena. l Ćelije korenske kape se stalno obnavljaju deobama ćelija vegetacione kupe Građa korena zona rastenja • deo vegetacione kupe • Koren deobama ovih ćelija raste.

Zona rasta Zona korenske kape

Anatomska građa korena l Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprečan presek korena, uočiće se njegova primarna građa: u na periferiji korena je rizodermis (epiblem), u višeslojna zona primarne kore i u u centru je centralni cilindar.

PRIMARNA GRAĐA KORENA Poprečni presek korena iznad zone korenskih dlaka centralni cilindar rizodermis (epiblem) zona primarne kore

l Rizodermis je površinski sloj mladih, vršnih delova korena. Ćelije ovog tkiva obrazuju korenske dlake kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije. l Primarna kora je građena od više slojeva parenhimskih ćelija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na centralni cilindar, sadrži ćelije propusnice. One propuštaju vodu sa mineralnim materijama, koju su upile ćelije rizodermisa, u centralni cilindar.

Poprečni presek radijalnog provodnog snopića • Centralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. • Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde između čijih zrakova su umetnuti elementi floema.

Detalj radijalnog sprovodnog snopića: 1. parenhim kore 2. endodermis 2 a. ćelija propusnica 3. pericikl 4. ksilem 5. floem 2 a

Sekundarna građa korena I kora sa peridermom II kambijum III sekundarno drvo

Uzdužni presek korena u zoni korenskih dlaka apoplast simplast Ćelijski zid

Korenov sistem l Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. A. Osovinski korenov sistem Koren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bočne korenove, koji su obično slabije razvijeni od glavnog korena. Svi bočni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila. B. Žiličast korenov sistem Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski korenovi). Žiličast korenov sistem izgrađen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

Metamorfoze korena l Osim glavnih uloga, koren može da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena menjaju i on je metamorfoziran. l Najčešća dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija: ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobražava se u repu (npr. šargarepa). u kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine). u kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad površine i snabdevaju podzemne organe vazduhom. u

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren Beta cicla cvekla

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren Daucus carota subsp. sativus

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Ficaria verna, koren Skrobna zrna u parenhimskim ćelijama

Daskasti korenovi tropskog drveća

Stablo - izdanak l Stablo je osovinski deo izdanka koji raste neprekidno tokom života biljke. Stablo sa listovima naziva se izdanak. l Osnovne uloge stabla su: u provođenje vode sa mineralnim materijama od korena ka listovima, a u obrnutom pravcu rastvorenih organskih materija; u stablo i njegove grane nose listove i postavljaju ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve svetlosti.

IZDANAK (stablo sa listovima i pupoljcima) TEMENI PUPOLJAK BOČNI PUPOLJAK NODUS INTERNODIJA LIST

cvet Temeni pupoljak Nodus ili cvor internodija Bocni pupoljak Temeni pupoljak List Sistem Izdanaka Lisna drska Lisna ploca Stablo Osovinski koren Bocni korenovi Korenov sistem

Apikalni meristem stabla (Vegetaciona kupa izdanka) Vegetaciona kupa stabla se sastoji od: Protoderma (epidermis); Osnovnog meristema (parenhim); Prokambijum (provodna I mehanička tkiva)

Vrste izdanaka l Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa. Pri osnovi vegetacione kupe obrazuju se začeci listova. U njihovom pazuhu obrazuju se bočni izdanci. Deo stabla sa koga polaze listovi naziva se čvor (nodus), a deo stabla između dva čvora je članak (internodia). l U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti: u u kratki, kod kojih su listovi približeni i dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajućoj udaljenosti. l Kod nekih biljaka, npr. kod maslačka, listovi su zbijeni pa grade rozetu. Kod voćaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri čemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv. rodne grane).

DUGI I KRATKI IZDANCI KRATAK IZDANAK DUGI I KRATKI IZDANCI ARIŠA

Grananje izdanka l Izdanak se razvija od pupoljčića klice, tako da onaj izdanak čiji rast vodi klicin pupoljčić se naziva osnovni izdanak. l Bočni izdanci su oni koji nastaju od bočnih pupoljaka. l Pupoljak je, u stvari, mlad, još nerazvijen izdanak, čiji je najvažniji deo vegetaciona kupa. Deobom ćelija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka. l Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se bočni (pazušni) pupoljci iz kojih postaju bočni izdanci. l Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem izdanaka, kojim se postiže povećanje površine biljnog tela.

PUPOLJAK 1. TEMENI PUPOLJAK ADVENTIVNI PUPOLJCI 1. BOČNI ILI PAZUŠNI PUPOLJAK

GRANANJE Razlikuju se tri osnovna tipa grananja: 1. dihotomo 2. monopodijalno i 3. simpodijalno. 2. 3.

l Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien= nožica, osovina) se odlikuje time što je jedna osovina glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vuče rast, dok bočne grane polaze sa nje i zaostaju u rastu. Primer monopodijalnog grananja su četinari, jasen, hrast, javor, dren i dr. l Simpodijalno grananje se odlikuje time što glavna osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje, a jedna od bočnih grana preuzima pravac rastenja glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta biljke.

Monopodijalno grananje Simpodijalno grananje Quercus sp. , hrast Picea omorica, Pančićeva omorika

Metamorfoze l Nadzemni izdanak, takođe, može da metamorfozira obavljajući neku drugu funkciju: trn ima zaštitnu ulogu, u rašljike služe za prihvatanje za neku čvrstu podlogu, u stolone u vidu dugačkih izdanaka služe za vegetativno razmnožavanje, u filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija listić i u njegovom pazuhu cvet i plod. u

METAMORFOZE NADZEMNOG IZDANKA FILOKLADIJE Ruscus hypoglosum L.

KLADODIJE predstavnici fam. Cactaceae, kaktusi

REPASTO ZADEBLJALO STABLO Brassica oleraceae var. gongyloides, keleraba

STOLONI kod jagode, Fragaria vesca

IZDANCI PREOBRAĆENI U TRNOVE Gleditschia sp. , gledičija

IZDANCI PREOBRAĆENI U RAŠLJIKE

l Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod površine l l podloge pa se nazivaju podzemni izdanci. Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su zadebljali usled magacioniranja hrane. Razlikuju se od korena po tome što koren nikada ne nosi listove. Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi. Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku: u u u rizoma, krtole i lukovice.

METAMORFOZE PODZEMNIH IZDANKA RIZOM Zingiber officinale Rosc. , đumbir

KRTOLA Solanum tuberosum L. , krompir Krtola krompira poreklom od izdanka i krtola georgine poreklom od korena su ANALOGNI organi. (imaju istu građu i funkciju ali su različitog porekla). HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali različite funkcije (fotosintetički listovi, krunični listići i čašični listići)

LUKOVICA Allium cepa L. , crni luk Gagea sp. , baloće

Urginea maritima, primorski luk sa najvećom lukovicom u Evropi

Primarna i sekundarna građa stabla l U početnim fazama razvića izdanka stvara se njegova primarna građa. l Kod monokotila ta građa ostaje tokom čitavog života, dok se kod dikotila i golosemenica primarna građa zamenjuje sekundarnom.

Apikalni meristem Primarni meristemi Protoderm Osnovni meristem Prokambijum floem kambijum Primarni ksilem epidermis primarna kora srž Provodni snopić Lisni trag ANATOMIJA STABLA Stablo primarne građe

l Primarnu građu stabla, kao i kod korena, čine tri zone : u epidermis, koji se najčešće sastoji od jednog sloja ćelija; u primarna kora koju čini nekoliko slojeva živih parenhimskih ćelija i mehaničke ćelije (najčešće kolenhim). u centralni cilindar, koga izgrađuju provodna tkiva (floem i ksilem) i tkivo srži. • Provodni snopići su kod monokotila razbacani, dok kod dikotila obrazuju prsten. • Između floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se primarni kambijum.

Aristolochia sp. I EPIDERMIS II PRIMARNA KORA PERICIKL III CENTRALN I CILINDAR

l Primarna građa stabla dikotila i golosemenica se već krajem prvog vegetacionog perioda gubi i počinje sekundarno debljanje. l Između susednih provodnih snopića začinje se sekundarni kambijum koji se spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni prsten. l Kambijalni prsten odvaja elemente drveta ka centru stabla, a elemente kore ka periferiji.

KAKO STABLO DEBLJA ILI SEKUNDARNI RAST STABLA KOD GOLOSEMENICA I DRVENASTIH DIKOTILA Formiranjem kambijalnog prstena i periderma epidermis ksilem srž kora floem kambijum

Tip stabla sa provodnim snopićima 1. Kod biljaka klase Liliopsida (Monocotyledones) 2. Kod biljaka klase Magnoliopsida (Dicotyledones) 1 2

SEKUNDARNA GRAĐA STABLA I. KORA II. SEKUNDARNO DRVO III. SRŽ

List l. List je deo izdanka koji obavlja tri veoma važne funkcije : ufotosintezu, utranspiraciju i urazmenu gasova.

Građa lista l List nastaje od istog tvornog tkiva kao i stablo – vegetacione kupe stabla. Potpuno razvijen list se sastoji od: l lisne osnove, l lisne drške i l lisne ploče (liske)

DELOVI LISTA Lisna ploča, liska, lamina Lisna drška petiola Lisna osnova Lisni zalisci stipule Lisna osnova se može razviti u lisni rukavac ili lisne zalistke

l Lisna osnova je deo kojim je list pričvršćen za stablo. l Iz lisne osnove se razvijaju zalisci i lisni rukavac. l Zalisci mogu biti različito razvijeni kod različitih biljaka – u obliku trna, skoro neprimetni ili razrasli toliko da zamenjuju listove, koji obavljaju neku drugu funkciju (npr. kod graška listovi su preobraženi u rašljiku, a zalisci obavljaju fotosintezu). l. Lisna drška je uski deo lista kojim je liska pričvršćena za stablo. lpostavlja lisku u najpovoljniji položaj prema svetlosti i, s obzirom da je veoma savitljiva, štiti lisku od udara vetra i kiše. l. List koji nema lisnu dršku naziva se sedeći. l. Lisna ploča (liska) je deo koji obavlja sve osnovne funkcije lista i najčešće je spljoštena. l. Na njoj se razlikuju dve površine – lice (tamnije) i naličje (svetlije). l. Liska može biti različita po veličini, obliku i izgledu oboda.

LICE LISTA BIFACIJALAN LIST NALIČJE LISTA

bifacijalni ekvifacijalni unifacijalni listovi

Vrste listova l U zavisnosti od toga koliko liski polazi sa jedne lisne drške razlikuju se: l prosti i l složeni listovi. l. Prosti listovi su oni kod kojih se na jednoj lisnoj drški nalazi jedna liska. l. Listovi sa čijih lisnih drški polazi veći broj liski su složeni. l. Složeni listovi mogu biti prststo složeni i perasto složeni. Perasto složeni listovi mogu biti parno ili neparno perasto složeni.

LIST PO OBLIKU LISKE MOŽE BITI igličast, lancelast, linearan, jajast, elipsoidan, okruglast, bubrežast, srcast, kopljast, strelast, trouglast

OBOD LISTA • Obod liske može biti ceo ili na različite načine urezan. • odnosu na osobine oboda, listovi mogu biti: nazubljeni, perasto ili prstasto usečeni, testerasto usečeni, režnjeviti itd.

VRH LISTA OSNOVA LISTA

l Prema funkciji i položaju na izdanku, razlikuju se sledeće vrste : u kotiledoni, u donji listovi, u srednji (pravi) listovi i u gornji listovi. l Donji listovi se nalaze na podzemnim izdancima i u donjem delu nadzemnih izdanaka zeljastih biljaka. Oni su mrki, ljuspasti i štite pupoljak u svom pazuhu. l Srednji obavljaju sve funkcije lista i najbrojniji su pa se zato nazivaju pravi listovi. l Gornji se nalaze zajedno sa cvetovima i cvastima i štite ih. U gornje listove spadaju priperci (brakteje), involukrum i spata. Priperci su listići iz čijeg se pazuha razvija cvet. Involukrum je omotač cvasti (npr. kod glavočika i štitonoša), a spata je list koji obavija cvast (npr. kod kozlaca i anturijuma).

Nervatura lista l Sistem provodnih snopića u liski predstavlja nervaturu lista. l Ona se jasno uočava na naličju liske. l Obično se razlikuje jače istaknuti glavni nerv i slabije razvijeni bočni nervi (mrežasta nervatura). l Svi oni čine nervaturu lista. Većina monokotila ima paralelenu nervaturu (svi su nervi podjednako razvijeni) Dikotile imaju mrežastu nervaturu. U zavisnosti od oblika liske mrežasta nervatura može biti prstasta ili perasta.

PERASTA NERVATURA PRSTASTA NERVATURA

Raspored listova l Listovi su na stablu tako raspoređeni da ne zaklanjaju jedan drugom svetlost i da ravnomerno opterete stablo svojom težinom. l Sa istog čvora stabla može polaziti jedan, dva ili veći broj listova pa prema tome njihov raspored može biti : naizmeničan, u naspraman i u pršljenast. u l Kada sa istog čvora polazi samo jedan list, tada je naizmeničan raspored. Ako sa jednog čvora polaze dva lista, onda je to naspraman, a ako polazi veći broj listova onda je pršljenast raspored

RASPORED LISTOVA NA STABLU PRŠLJENAST (CIKLIČAN) NAIZMENIČAN (SPIRALAN) NASPRAMAN

Građa lista mezofita l Na licu i naličju lista nalazi se jednoslojni epidermis, a l l l između njih leže dve vrste tkiva, koje čine mezofil. Epidermis je pokriven kutikulom i u njemu se nalaze stome (češće su na naličju lista). Mezofil je građen od palisadnog i sunđerastog tkiva, a u njemu se nalaze i provodni snopići. Palisadno tkivo čine izdužene ćelije koje sadrže veliku količinu hloroplasta pa se u tom tkivu najintezivnije odvija fotosinteza. Ćelije sunđerastog tkiva su razdvojene krupnim intercelularima, tako da je ovo tkivo rastresito, šupljikavo kao sunđer. Kroz intercelulare se vrši razmena gasova u tkivima lista. Provodni snopići se sastoje od ksilema (okrenut ka licu lista) i floema (okrenut ka naličju lista). u u Uz provodne snopiće zastupljena su mehanička tkiva (likina vlakna, kolenhim). Provodni sistem lista povezan je sa provodnim sistemom stabla.

GRAĐA LISTA Kutikula lica Epidermis lica Palisadni parenhim Sunđerasti parenhim Ksilem Floem Epidermis naličja Kutikula naličja

Funkcija lista Ksilem i floem O 2, H 2 O CO 2