Baze podataka Nekada Kako su izgledale baze podataka

Baze podataka

. . . Nekada Kako su izgledale baze podataka pre 20 godina? ? ?

Sada Gde koristimo baze podataka – koja je njihova primena? 1. Poslovanje preduzeća 2. Policijska baza podataka – sva sreća pa gledamo CSI 3. Škole, fakulteti – Baze učenika, studenata 4. Zdravstvo 5. Politika – političke stranke

Gde još koristimo baze podataka? INTERNET? Ali gde na internetu? Primer web stranice koja koristi bazu podataka je Instagram kao i www. imdb. com –Internet Movie Data Base Društvene mreže Dinamičke web stranice Kako to sve izgleda? Mi imamo formu – web stranicu kojoj pristupamo, a podaci koji se na njoj prikazuju potiču iz baze podataka koja se nalazi „iza“ te forme.

Picasa

Tipovi baza podataka Lokalne baze podataka Nalaze se na lokalnom disku računara Bazi podataka može da pristupa samo jedan korisnik Klijent/server baze podataka Baza podataka se nalazi na serveru Bazi podataka može „istovremeno“ da pristupa više korisnika Primer - informacioni sistem

Modeli/vrste baza podataka Relacione baze podataka – Predstavljaju skup tabela povezanih određenim relacijama. Mrežne – Ovaj tip baza podataka je opisan matematičkom teorijom grafova (čvorovi i lukovi). Čvorove predstavljaju tipovi zapisa a lukovi veze između tipova zapisa. Hijerarhijske – Specijalni slučaj mrežnog modela samo je dodat još i odnos podređeni–nadređeni tip veze između zapisa. Mrežni i Hijerarhijski tip baza podataka se retko koristi u praksi. Daje mogućnost samo jednostavnih operacija sa bazama.

Prednosti korišćenja BAZA Izbegava se ponavljanje istih podataka u tabeli. Stručan termin REDUDANSA. Promena podataka ako je potrebna vrši se samo na jednom mestu. Olakšano pretraživanje – Korisnik koristi jednostavan formular za unos i pretraživanje Korišćenje podatak i uopšte korišćenje baze podataka nije uslovljeno poznavanjem strukture podataka, poznavanje programiranja Svaka tabela u relacionoj bazi predstavlja jednu logičku celinu (učenici, nastavnici, premeti) Tabele mogu međusobno da budu povezane (što je i cilj relacionih baza) pa imamo mogućnost grupisanja podataka, pretraživanje i prikaz podataka u najrazličitijim obilcima Lako se proširuje baza na osnovu novih zahteva/ potreba korisnika

Tabela – Telefonski imenik

Šta je to DBMS? Skraćenica DBMS znači Data Base Managment System – odnosno Sistem za Upravljanje Bazama Podataka (SUBP) DBMS predstavlja program koji omogućava kako osnovne tako i napredne operacije nad bazom podataka

Zadaci DBMS fizička i logička nezavisnost podataka: razdvaja se logička definicija od fizičke realizacije baze podataka višekorisnički pristup, fleksibilnost i brzina: mora biti omogućen višekorisnički rad pri čemu se podaci korektno ažuriraju; moraju biti omogućene različite metode pristupa, pretraživanja i modifikacije u bazi zadovoljavajućom brzinom pouzdanost i bezbednost: mora biti obezbeđen integritet podataka i mogućnost oporavka nakon kvara, kao i definisanje prava i privilegija prilikom korišćenja baze

DBMS obično sadrži: Jezik za definisanje podataka (Data Definition Language, DDL) omogućuje definisanje tipa i strukture podataka, kao i ograničenja nad memorisanim podacima Jezik za manipulaciju podacima (Data Manipulation Language, DML) omogućuje umetanje, izmenu, brisanje… podataka iz baze podataka Jezik za postavljanje upita (Query Language, QL) omogućuje interaktivno pretraživanje baze podataka

Predstavnici DBMS Access Oracle MS SQL My. SQLite

DBMS arhitektura realizuje se kroz 3 nivoa: interni (fizički), konceptualni i eksterni (korisnički) nivo. 1. Interni nivo definiše način fizičke organizacije podataka na diskovima. Kod manjih poslovnih sistema baza podataka je obično centralizovana. Takve sisteme zovemo personalnim sistemima. Kod poslovnih sistema većeg obima često se koriste distribuirane baze podataka. Ovakve sisteme zovemo preduzetničkim (enterprise) sistemima.

. . . DBMS arhitektura 2. Konceptualni nivo definiše logičku strukturu podataka kroz modele podataka. Model podataka predstavlja elemente podataka i njihove veze u realnom sistemu. On čini osnovu za koncipiranje, projektovanje i implementaciju baze podataka. Neki od modela podataka su: relacioni, mrežni, hijerarhijski, objektni itd. 3. Eksterni nivo definiše logičku strukturu pogodnu za korisničke aplikacije. Korisnička aplikacija podrazumeva objedinjeni skup funkcija (npr. forme, upiti, izveštaji…). Ona u sebi sadrži programski kod sakriven od korisnika.

Prvi korak u projektovanju baze Razgovor sa klijentom – najteži deo Koje ciljeve treba da zadovolji baza podataka Kako rasporediti podatke u tabeli Koje relacije da postavite između tabela Koje pojedinosti

Drugi korak u projektovanju baze Rešavanje problema na papiru. Grupisanje podataka po smislu Kako rasporediti podatke u tabeli Koje relacije da postavite između tabela Dodeljujemo podacim adekvatne tipove podataka

Treći korak u projektovanju baze Pravljenje tabela, interfejsa, izveštaja ukratko programiranje baze podataka. Programi za kreiranje baza podataka su: Access, SQL. Primenom raznih programskih jezika takođe možemo kreirati aplikaciju koja će upravljati bazom podataka. Primer programskih jezika: Visual C++, Php, Delphi. .

Šta smo naučili? Tipovi baza podataka Primena baza podataka Šta dobijamo primenom baza podataka? Nabroj modele baza podataka Koje su prednosti relacionog modela baze podataka? Šta je to redudansa? Prva faza projektovanja baze podataka Druga faza. . . Treća faza Šta je to dbms? Koja je uloga dbms? Nabroj neke DBMS?