Barokna skultpura Ana Kneevi Bernini David 1613 mermer

Barokna skultpura Ana Knežević

Bernini, David, 1613, mermer, Galerija Borgeze, Rim

Bernini, detalj

Mikelanđelo, David, 1501 -1504, mermer, Firenca

Priča o Davidu i Golijatu Biblijska priča o Davidu i Golijatu vezana je za borbu Izraelaca i njihovih najljućih neprijatelja – Filistejaca. Kad su se dve vojske, spremne za bitku, postrojile jedna prema drugoj, stoji u Bibliji, „iziđe iz okola filistejskoga jedan zatočnik po imenu Golijat iz Gata, visok šest lakata i jedan ped” (tj. preko tri i po metra). Zastrašujućeg izgleda, sav u oklopu, sa ubojitim oružjem, on je gromkim glasom poručio Izraelcima: � „Izberite jednoga između sebe, pa neka izađe k meni. Ako me nadjača i pogubi me, mi ćemo vam biti sluge; ako li ja njega nadjačam i pogubim ga, onda ćete vi biti nama sluge, i služićete nam. ” � Kad su to čuli Izraelci, obuzeo ih je silan strah. Jedini koji je imao hrabrosti da se suprotstavi Golijatu bio je mladi David, božji izabranik i budući kralj Izraela. Filistejac je bio iznenađen. „A kad Filistejin pogleda i vide Davida, potsmjehnu mu se, što bješe mlad i smeđ i lijepa lica”, piše u Bibliji. Borba Davida i Golijata opisuje se u Bibliji nadugo i naširoko. �

� „A kad se Filistejin podiže i dođe bliže k Davidu, David brže istrča na bojište pred Filistejina. I David turi ruku svoju u torbu svoju, i izvadi iz nje kamen, i baci ga iz praćke, i pogodi Filistejina u čelo i uđe mu kamen u čelo, te pade ničice na zemlju. � Tako David praćkom i kamenom nadjača Filistejina, i udari Filistejina i ubi ga; a nemaše David mača u ruci. I pritrčavši David stade na Filistejina, i zgrabi mač njegov i izvuče ga iz korica i pogubi ga i odseče mu glavu. A Filisteji kad videše gde pogibe junak njihov pobegoše. A Izrailjci i Judejci ustaše i povikaše i potjeraše Filisteje do doline i do vrata akaronskih; i padaše pobijeni Filisteji po putu sarajimskom do Gata i do Akarona. ” � Ta biblijska priča jasno ukazuje na poreklo izraza David i Golijat i ne zahteva poseban komentar. Treba jedino dodati da se u nas upotrebljava i širi izraz borba Davida i Golijata, u značenju: „neravnopravna borba, borba u kojoj je pravda i pobeda na strani slabijeg”.

Bernini, Zanos svete Tereze Avilsk mermer, 1647 -52, Santa Marija dela Vitorija, Rim

�„Videla sam mu u ruci dugo zlatno koplje na čijem je vrhu goreo plamičak. Zario mi je u srce to koplje nekoliko puta, probijajući mi samu utrobu. Kada je izvukao koplje, kao da je i nju izvukao ostavljajući me u vatri velike ljubavi prema Bogu. Bol je bio tako veliki da sam zastenjala. A opet, slast je nadmašivala bol, ne dopuštajući mi da poželim da ga se rešim …“ Autobiografija svete Tereze Avilske

Bernini, Ekstaza Lodovike Albertoni, 1671 -74, mermer i jaspis, Rim

U savremenoj kulturi. . . Banksy, Ekstaza(od hamburge Svetica nije u ekstazi zbog Boga, 2010, Napulj već zbog Mc. Donald Happy Meal obroka, koji je upravo Pojela.

Bernini, Otmica Prozepine, 1621 -22, Galerija Borgeze, Rim

Otmica Prozepine/Persefone � Jednoga je dana brala cveće sa nimfama ili pak, prema Homerovim himnama, s Atenom i Artemidom na polju. Odjednom je Had probio tlo i izašao iz podzemnog sveta, te ju je oteo i poveo sa sobom. Demetra je čula krik svoje kćeri i potrčala u pomoć, ali već je bilo kasno. Skrhana, Demetra je pretvorila nimfe u sirene jer se nisu umešale. Demetra je lutala svetom devet dana bez hrane i pića, sve dok joj Helije, bog sunca koji sve vidi, nije rekao gde je. � Had ju je duboko voleo i nije je hteo pustiti iz podzemnog sveta. Oženio je i dao joj da proba zrna nara (kad bi neko probao nešto iz podzemnog sveta, više se nije mogao vratiti na zemlju).

� Demetra se potom zatvorila u svoj hram u Eleusini, te na svet poslala neplodnost prouzrokujući velike neizdržive katastrofe i za ljude i za bogove. Ljudi su molili Zevsa da nešto učini, a umešali su se i ostali bogovi, a i sama je Demetra tražila pomoć. � Budući da je nije mogao potpuno vratiti jer je jela zrna nara, poslao je Hermesa da pregovara s Hadom. Određeno je da Persefona trećinu godine živi u podzemnom svetu s Hadom, a ostatak godine na zemlji. U drugoj inačici mita, Hekata je spasila Persefonu (Prozepinu). � Tako Demetra, tugujući, zimi zemlji daje neplodnost dok joj kći odlazi u Had, a kad se vrati, odeva prirodu u zelenilo i cveće. � Tako su, prema grčkoj mitologiji nastala godišnja doba. Drugi uzroci nastanka godišnjih doba govore da ili je Demetra zaposlena traženjem svoje kćeri pa zanemari zemlju i tako dođe zima ili pak izričito zapostavi zemlju, ljutita zbog otmice svoje kćeri.

Bernini, Apolon i Dafne, mermer, 1622 -25, Galerija Borgeze, Rim

Apolon je zadirkivao Erosa (Kupidona) govoreći mu da je bolje da svoj luk i strele da njemu, Apolonu. Ozlojeđen zbog ovih reči, Eros pogodi jednom strelom boga sunca i Apolon se smesta zaljubi u Artemidinu pratilju Dafne. � Dafne je bila poznata u celoj Tesaliji po svojoj lepoti, ali je uporno odbijala mnogobrojne udvarače. Njen otac Penej joj je nerado dao blagoslov da ne mora da se uda. Dafne je želela da ostane čedna, jer je bila Artemidina pratilja. Apolon je progonio Dafne, a ona je neprestano bežala od njega. Ovidije kaže da je Dafne bila prva devica u koju se Apolon zaljubio, ali je ona uporno odbijala njegove ljubazne reči i ponude. Znala je da ako Apolonu ne bude ispunila želju dobrovoljno da će je Apolon ostvariti na silu. Iako je bila izvanredna trkačica Dafne je znala da će se brzo zamoriti, a i Apolon je bio brži od svakog smrtnika. Zato je Dafne zamolila oca da je spase od progonioca. � Otac je čuo njene molbe i pretvorio je kći u lovor. Apolon je stigao prekasno i bio je jako žalostan što mu ona neće biti nevesta. Zato je odlučio da lovorovo drvo posveti sebi. Venac lovorovog lišća će nositi na glavi kao krunu pobednici Pitijskih igara, a to je bila kruna i rimskih imperatora. �

Bernini, Hermafrodit koji spava, 1620, mermer, Luvr, Pariz

Bernini. Hermafrodit koji spava, 1620, mermer, Luvr, Pariz