Barok u paniji Flandriji i Holandiji Souvenons nous

Barok u Španiji, Flandriji i Holandiji Souvenons nous: le Baroque en Italie

Videli smo da je barok u Italiji umetnost Protivreformacije, odgovor katoličke crkve na Reformu protestantske. Barok u Italiji je dramatičan i teatralan, obraća se čulima.

Barokno slikarstvo koristi tehničke inovacije renesanse (linearnu i atmosfersku perspektivu, chiaroscuro i sfumato), da dočara iluziju beskonačnog prostora: govorimo o baroknom iluzionizmu, koji je najznačajnija karakteristika slikarstva baroka u Italiji. Apoteoza Svetog Ignacija Lojole, Andrea Pozzo, 1685, Sant'Ignazio, Rome

Barokna umetnost želi biti totalna: arhitekte, skulptori, slikari i zanatlije rade zajedno na stvaranju iluzionističkih prostora. . Triomphe du nom de Jésus, Giovanni Battista Gaulli, 1679 -85, Il Gèsu. . .

Najdirektnije se obraćajući čulima u cilju širenja uticaja obnovljenog katoličanstva …

Drugi aspekt baroknog slikarstva sa severa Italije u Rim donosi Karavađo (Caravaggio, 1573 -1610). U njegovim slikama realizam severa Italije je doveden do granica naturalizma… Ambijenti u kojima prikazuje religiozne scene su skromni i svakodnevni, telo je nepodnošljivo realistično, naturalistički prikazano. Karavađo, Poziv Svetom Matiji, 1597 -98; Neverstvo Tomino, 1601 -02

U Karavađovom slikarstvu jak kontrast svetlog i tamnog, kao i dijagonalna kompozicija doprinose dramatičnosti scena. . . Karavađo, Poziv Svetog Matije, 1597 -98, Crkva Svetog Luja francuskog, Rim

Prikaz religijskih scena u skromnim ambijentima i među prostim svetom neće dotaći skroman svet u Italiji, šokiran da na religioznim slikama nailazi na sebi slične, ali će uticati na slikarstvo baroka severno od Alpa. . . Le Caravage, L’incrédulité de Saint Thomas, 1601 -02

Prikaz religijskih scena u skromnim ambijentima i među prostim svetom neće dotaći skroman svet u Italiji, šokiran da na religioznim slikama nailazi na sebi slične. . . Le Caravage, Mise en tombeau, 1602 -03

Ideja da je vera svakom, i na svakom mestu, dostupna, je bliska protestantskom severu, te će tako i Karavađovo slikarstvo pogotovo uticati na na slikarstvo baroka severno od Alpa. . . Le Caravage, La mort de la Vierge, 1606

Karavađov uticaj se će se širiti i na druge katoličke zemlje, kao što je Španija: vidimo ga i u ovom Svetom Serapionu španskog slikara Zurbarana, u jakom svetlo -tamnom kontrastu, ali i u naturalistički prikazanoj agoniji sveca: Espagne, Zurbaran, Saint Serapion, 1628

U isto vremae u Madridu, na Španskom dvoru radi jedan originalni slikar, Velaskez, koji u svojim Meninjama, naslikanim 1656, kombinuje tradicije grupnog portreta kraljevske porodice sa tradicijom žanr scene, prikazom svakodnevnog života…

U njima se vidi veliki Velaskezov interes za igre svetlosti na dragocenim tkaninama, koje će umeti da dočara brzim potezima četkice. . . Infant Philippe Prosper et Infante Margarita Teresa, 1659

U takođe katoličkoj Flandriji radi jaka i originalna ličnost, Pieter Paul Rubens, majstor sa velikim umećem sinteze raznolikih uticaja. Rubens uspeva da spoji mišićava, putena Mikelanđelova tela sa kontrastnim Karavađovim osvetljenjem, dok je kompozicija u kojoj dominira dijagonala naglašena i bojom i osvetljenjem, poput Ticijanovih, a sve to uz precizan prikaz detalja u tradiciji starijih flamanskih majstora… Rubens, Dizanje krsta, 1610

Rubensova umetnost dostiže vrhunac u dekorativnim kompozicijama velikih formata od kojih je najpoznatija serija slika izrađena po porudžbini Marije Mediči, udovice Henrija IV i majke Luja XIII: ovde vidimo Apoteozu Henrija IV i Regentstvo Marije Mediči, 1623

Od kojih smo ovu sliku pominjali kada smo govorili o kompoziciji… Rubens radi svoje velike kompozicije po porudžbini crkve ili moćnih evropskih dvorova. . . Brok u Flandriji: Rubens, Henri IV dobija kraljičin portret, 1622

U protestantskoj Holandiji situacija je sasvim drugačija. Protestantska crkva , koja želi da ostane skromna, ne poručuje religiozna dela. Umetnost finansiraju pojedinci i strukovna udruženja (gilde, cehovi), što će u velikoj meri uticati na karakteristike slikarstva. . . Holandija: Frans Hals, Gozba oficira civilne garde družine Svetog Đorđa, 1616.

Način slikanja liči na Karavađov: jak kontrast svetlog i tamnog, kompozicije u kojima je naglašena dijagonala. Novina je pre svega pojava novih tema, po želji novih finansijera. . . Strukovna udruženja i cehovi poručuju grupne portrete, kao što možemo videti ovde. . . Holandija: Frans Hals, Gozba oficira civilne garde družine Svetog Đorđa, 1616.

. . . ili ovde sa Rembrantovim lekarima. . . Rembrant će međutim eksperimentisati sa granicama žanra. . . Rembrant, Čas anatomije doktora Tulpa

Na Rembrantovoj Noćnoj straži, takođe po porudžbini jedne civilne garde, likovi su raspoređeni po znatno većoj dubini scene, jako kontrastno osvetljene. Pojedini tako jedva izranjaju iz tame dok su drugi osvetljeni i u prvom planu. . . Rembrant, Noćna straža, 1642

Za razliku od poručioca Halsove slike, Rembrantovi nisu zadovoljni: pošto su podjednako učestvovali u finansiranju, pojedini su razočarani što se manje vide, dok su drugi istaknutiji položajem i nejednakim osvetljenjem… Halsova slika, iako vizuelno monotona, za privatog poručioca je ideal…

U Holandiji, privatni kolekcionar nameće svoj ukus. Tako se po prvi put uspostavlja mehanizam tržišta, koji dovodi umetnika u novu situaciju, u kojoj zavisi od bezličnog zakona ponude i potražnje: prisustvujemo procvatu dotad minornih žanrova pejzaža, arhitektonskih pejzaža, mrtvih priroda, portreta i « žanr scena » , koji se privatnim kupcima najviše dopadaju. Žanr scena: Jan Steen, Badnje veče

Pejzaži i arhitektonski pejzaži, « vedute » …

. . . cvetni aranžmani…

… ostaci obilnih i otmenih gozbi…

. . . « žanr scene » , prikazi iz svakodnevnog života. . . Jan Steen, Badnje veče

…i portreti koji se privatnim kupcima najviše dopadaju. Vermeer, Devojka sa bisernom minđušom, 1665

U tradiciji žanr scena, svakako se izdvaja Jan Vermeer (1632 -1675) iz Delfta: u njegovim slikama, izolovane figure, najćešće žena, prikazane su u svakodnevnim aktivnostima u jednom bezvremenom i izolovanom svetu čiju nam čaroliju Vermeer prenosi pažljivo biranim detaljima, suptilnim osvetljenjem i intenzivnim bojama. . .

Jan Vermeer: Umetnik u svom ateljeu Ljubavno pismo, oko 1666

Međutim, u rukama velikih majstora ovi prikazi tema koje se privatnim kupcima dopadaju su samo na prvi pogled površni. . . Vermeer, Vue du Delft, Jeune fille à la perle, 1665

Cvetni aranžmani…

…ili pejzaži u kojima se priroda prikazuje u svojoj veličini i snazi, u odnosu na sitne prilike ljudi…

… ili ostaci obilnih i otmenih gozbi…

…su ustvari podsećanja da ljudska zadovoljstva kratko traju, da su površna i prolazna, da je čovek smrtan i da na smrt čeka. Zovemo ih i « memento mori » , seti se smrti!: svaka oholost, « vanitas » , je besmislena.

Sam Taylor-Wood, Still Life, 2001

Mini test: Na ovim primerima, objasnite kako društveni kontekst utiče na razvoj baroknog slikarstva u protestantskoj Holandiji. Rembrant, Noćna straža, 1642 Jan Steen, Badnje veče

Mini test: En vous basant sur ces deux exemples, expliquez la différence entre la peinture baroque en Flandres catholiques (Rubens, Érection de la croix, à droite) et en Hollande protestante (Rembrandt, Ronde de Nuit, à gauche). Hollande: Rembrandt, Ronde de Nuit, 1642 Flandres: Rubens, Érection de la croix, 1610