BANKARSTVO Rai eljko kabinet 16 Li Konsultacije ponedeljak

  • Slides: 96
Download presentation
BANKARSTVO Račić Željko, kabinet 16 (Li) Konsultacije: ponedeljak 16. 00 - 18. 00 časova

BANKARSTVO Račić Željko, kabinet 16 (Li) Konsultacije: ponedeljak 16. 00 - 18. 00 časova

Karakteristike banaka kao finansijskih institucija �“BANCO”- tezga ili klupa za razmenu različitih vrsta metalnog

Karakteristike banaka kao finansijskih institucija �“BANCO”- tezga ili klupa za razmenu različitih vrsta metalnog novca. �Za razliku od privrednih preduzeća, banke zarađuju na razlici između aktivnih i pasivnih kamatnih stopa. �Banke posluju uglavnom sa tuđim kapitalom, zbog čega je njihovo poslovanje strogo regulisano i kontrolisano (CB)

Kriterijumi za definisanje banke Da li institucija učestvuje u kreiranju novca ? 2. Da

Kriterijumi za definisanje banke Da li institucija učestvuje u kreiranju novca ? 2. Da li se institucija bavi profesionalnim uzimanjem i davanjem kredita (kratkoročnih i dugoročnih) čime direktno utiče na ponudu i tražnju finansijskih sredstava i njihovu alokaciju? 3. Da li institucija predstavlja značajan finansijski oslonac za ostvarivanje tekuće ekonomske i razvojne politike? 4. Da li institucija unapređuje i razvija platni promet i ubrzava cirkulaciju novčanih sredstava? 1.

CENTRALNA BANKADEFINICIJA �Centralna banka predstavlja centralnu monetarnu ustanovu koja prema svom poslovnom obeležju jeste

CENTRALNA BANKADEFINICIJA �Centralna banka predstavlja centralnu monetarnu ustanovu koja prema svom poslovnom obeležju jeste emisiona banka ili “banka svih banaka”. ULOGE CB: � Regulisanje nivoa novčane mase (emisijom novca i instrumentima monetarne politike) �Regulisanje kredita u makrosistemu (preko referentne kamatne stope i stope obavezne rezerve)

Borba protiv visoke inflacije �Fiskalnom politikom- upravljanjem državnim troškovima i oporezivanja koje sprovodi. �Monetarnom

Borba protiv visoke inflacije �Fiskalnom politikom- upravljanjem državnim troškovima i oporezivanja koje sprovodi. �Monetarnom politika – upravljanjem ponudom novca i visinom kamatne stope, koji su u nadležnosti CENTRALNE BANKE. 1. Restriktivna monetarna politika teži smanjenju agregatne potražnje putem smanjenja ponude novca i povećanjem referentne kamatne stope. 2. Ekspanzivna monetarna politika- utiče na rast agregatne tražnje

FUNKCIJE CENTRALNE BANKE Osigurati nisku stopu inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti (M. Fridman,

FUNKCIJE CENTRALNE BANKE Osigurati nisku stopu inflacije bez kreiranja visoke stope nezaposlenosti (M. Fridman, monetarna teorija). 2. Zajmodavac u krajnjoj instanci ili “poslednje utočište banaka”- u cilju obezbeđenja likvidnosti makroekonomskog sistema, sprečavanja panike na tržištu. U SAD postoje dva nivoa odbrane likvidnosti: FDIC i FED. 1.

Instrumenti monetarne politike �Rediskontni krediti bankama- otkup robnih i komercijalnih hartija od poslovnih banaka.

Instrumenti monetarne politike �Rediskontni krediti bankama- otkup robnih i komercijalnih hartija od poslovnih banaka. CB preuzima dug (max 90 dana), poslovna banka dobija novac na račun (kredit). �Operacije na otvorenom tržištu- kupovina i prodaja državnih obveznica (trezorski zapisi). �Stopa obavezne rezerve- smanjuje depozitnokreditnu multiplikaciju �Specijalni depoziti banaka kod CB - smanjuje depozitno- kreditnu multiplikaciju �Minimalna kamatna stopa- po kojoj je CB spremna da kreditira poslovne banke. �Ostale direktivne mere- usmerene ka razvojnim programima

Poslovi koje obavlja. CB �Emitovanje novca �Držanje i rukovanje rezervama zlata i deviznim rezervama

Poslovi koje obavlja. CB �Emitovanje novca �Držanje i rukovanje rezervama zlata i deviznim rezervama �Regulisanje količine novca u opticaju (monetarno- kreditna politika) �Regulisanje likvidnosti banakarskog sistema �Regulisanje plaćanja i kreditnih poslova sa inostranstvom �Kontrola kreditnih operacija u zemlji �Poslovi za račun države �Organizovanje platnog prometa, . . .

DEPOZITNE (KOMERCIJALNE) BANKE �Najbrojnija bankarska grupa, stožer likvidnosti. �Snažan uticaj na tržištu novca, najveći

DEPOZITNE (KOMERCIJALNE) BANKE �Najbrojnija bankarska grupa, stožer likvidnosti. �Snažan uticaj na tržištu novca, najveći ponuđači i tražioci novčanih sredstava. �Transakcioni depoziti- kratkoročni krediti (za promet roba i usluga, za zalihe roba, potrošački krediti, . . . ) �Štedni i oročeni depoziti- srednjeročni krediti �ROČNA TRANSFORMACIJA SREDSTAVA (kamatni rizik, rizik likvidnosti, kreditni rizik)

Efekti promene kamatne stope na kredite Promena kamatne stope Efekti za banku Rezultati uticaja

Efekti promene kamatne stope na kredite Promena kamatne stope Efekti za banku Rezultati uticaja promene Negativni efekti Pad vrednosti odobrenih kredita Rast kamatne stope Pozitivni efekti Rast vrednosti reinvestiranja novoodobrenih kredita Pozitivni cenovni efekti Rast vrednosti odobrenih kredita Pad kamatne stope Negativni reinvestiranja efekti Pad vrednosti novoodobrenih kredita

Efekti promene kamatne stope na depozite Promena kamatne stope Efekti za banku Prevremeno povlačenje

Efekti promene kamatne stope na depozite Promena kamatne stope Efekti za banku Prevremeno povlačenje depozita Rast kamatne stope Pad kamatne stope Banke moraju obnoviti depozitnu bazu po većim kamatnim stopama, ili će se suočiti sa krizom likvidnosti Prevremena otplata odobrenih kredita Banke moraju odobravati kredite po nižim kamatnim stopama, uz istovremenu mogućnost ojačavanja depozitne baze.

Ulazak komercijalnih banaka na finansijska tržišta �Promena tradicionalne strukture poslovanja �Emitovanje svojih obveznica- dodatni

Ulazak komercijalnih banaka na finansijska tržišta �Promena tradicionalne strukture poslovanja �Emitovanje svojih obveznica- dodatni nedepozitni izvori sredstava �Kupovina vrednosnih papiradiverzfikacija kamatonosne aktive �Sekjuritizacija standardizovanih bankarskih zajmova (npr. Hipotekarnih kredita)

Mehanizam sekjuritizacije u SAD

Mehanizam sekjuritizacije u SAD

Pad cena nekretnina

Pad cena nekretnina

Kamatne stope rastu, broj nesolventnih se povećava, na tržištu se pojavljuje veliki broj kuća,

Kamatne stope rastu, broj nesolventnih se povećava, na tržištu se pojavljuje veliki broj kuća, cene padaju, prodajom se ne mogu izmiriti dugovi Za stan od 200. 000 USD dobija se npr. 150. 000 uz dalji trend pada. Ključni problem: Sekjuritizacija: • Na bazi hipoteke su emitovane obveznice i prodate velikom broju investitora. One se ne mogu naplatiti jer niko neće da ih kupi, a investicione banke – organizatori i garanti, bankrotiraju. • Širi se panika i niko ne pozajmljuje novac, tržište novca je zaleđeno. • U sistemu gde neizmirivanje obaveza znači brzi bankrot čak i solventne kompanije su na udaru jer ne mogu da dobiju ni kratkoročni kredit. • Država je prinuđena da iz budžeta interveniše sa osnovnim ciljem da ponovo uspostavi poverenje i likvidnost sistema, odnosno da spreči domino efekat.

DEPOZITNE (KOMERCIJALNE) BANKE �MOBILIŠU KRATKOROČNE IZVORE (DEPOZITE) I PLASIRAJU KRATKOROČNE KREDITE (ZA PROMET ROBA

DEPOZITNE (KOMERCIJALNE) BANKE �MOBILIŠU KRATKOROČNE IZVORE (DEPOZITE) I PLASIRAJU KRATKOROČNE KREDITE (ZA PROMET ROBA I USLUGA, ZALIHA ROBE, KUPOVINU POTROŠAČKIH DOBARA STANOVNIŠTVA, . . . ) �ŠTEDNI I OROČENI DEPOZITISREDNJEROČNI KREDITI �ROČNA TRANSFORMACIJA- KREDITNI RIZIK �NAJBROJNIJA SU BANKARSKA GRUPA, SA RAŠIRENOM MREŽOM FILIJALA. �OSNOVNA SU SNAGA KREIRANJA NOVCA I ODRŽANJA LIKVIDNOSTI U BANKARSKOM SEKTORU.

�PREKO NJIH CENTRALNA BANAKA VRŠI UTICAJ NA OSTVARIVANJE KREDITNO- MONETARNE I DEVIZNE POLITIKE. �NJIHOV

�PREKO NJIH CENTRALNA BANAKA VRŠI UTICAJ NA OSTVARIVANJE KREDITNO- MONETARNE I DEVIZNE POLITIKE. �NJIHOV RAZVOJ REZULTIRAO JE DIVERZIFIKACIJOM PALETE PROIZVODA. �NEKAMATONOSNI RAČUNI SE ZAMENJUJU KAMATONOSNIM RAČUNIMA (NOW, SVIP) ZBOG RAZVOJA TRŽITA NOVCA.

POSLOVNE BANKE �Predstavljaju produkt visoko razvijenih zemalja. �NIZAK LEVERIDŽ, visok sopstveni kapital, zaobilaze kreditnu

POSLOVNE BANKE �Predstavljaju produkt visoko razvijenih zemalja. �NIZAK LEVERIDŽ, visok sopstveni kapital, zaobilaze kreditnu aktivnost. �Ne bave se platnim prometom. �Poslovne banke spajaju finansijke interese i interese kapitala. �U svom posedu imaju moćne kompanije, finansiraju ih i rast sopstvenog kapitala obezbeđuju putem njihovog rasta i razvoja. �U polednjih nekoliko decenija su organizovane kao AD i karakteristična je njihova transformacija u univerzalne banke.

UNIVERZALNE BANKE �Obavljaju sve vrste bankarskih poslova, osim emisionih poslova. �Depozitno- kreditna funkcija. �Emitovanje

UNIVERZALNE BANKE �Obavljaju sve vrste bankarskih poslova, osim emisionih poslova. �Depozitno- kreditna funkcija. �Emitovanje sopstvenih dugoročnih hartija od vrednosti- izvor za dugoročne kredite. �Pružaju klijentima širok spektar usluga: prodaja osiguranja, transakcije sa hartijama od vrednosti, garancije prilikom emisija hartija od vrednosti, . . . �Mogu imati akcijski kapital u drugim firmama. �Mogu da osnivaju finansijske holding kompanije.

Vanbilansne aktivnosti poslovnih banaka �Kreditne garancije, akreditivi, devizni poslovi, . . . �Poslovi sa

Vanbilansne aktivnosti poslovnih banaka �Kreditne garancije, akreditivi, devizni poslovi, . . . �Poslovi sa finansijskim derivatima (forvardi, fjučersi, opcije i svopovi)

SPECIJALIZOVANE BANKE �Eskontne banke- bave se kupovinom potraživanja pre roka dospeća. �Lombardne banke- odobravanje

SPECIJALIZOVANE BANKE �Eskontne banke- bave se kupovinom potraživanja pre roka dospeća. �Lombardne banke- odobravanje kredita na bazi zaloge pokretnih stvari. �Hipotekarne banke- odobravanje kredita na bazi zaloge nepokretnih stvari, zgrada, . . . �Devizne banke- bave se kupovinom i prodajom deviza. �Akceptne banke- obavljaju kreditnu aktivnost stavljanjem akcepta na menicu

GRANSKE BANKE �Obavljaju bankarske poslove za pojedine delatnosti, privredne grane i proizvodne grupacije. �Tu

GRANSKE BANKE �Obavljaju bankarske poslove za pojedine delatnosti, privredne grane i proizvodne grupacije. �Tu spadaju: uvozne banke, investicione banke, agrarne banke, privredne banke, . . . �Pretežno imaju nedepozitni karakter, pa im regulativa dozvoljava preuzimanje većih rizika. �Njihov eventualni kolaps ne ugrožava finansijski sistem zemlje.

Investicione banke � Pretežno raspolažu sa dugoročnim izvorima sredstava. � Primarna emisija hartija od

Investicione banke � Pretežno raspolažu sa dugoročnim izvorima sredstava. � Primarna emisija hartija od vrednosti- uloga razvoja primarnog tržišta Ho. V. � Brokersko- dilerski poslovi na sekundarnom tržištu Ho. V. � Trgovina (arbitraža)- kupovina i prodaja istih Ho. V. � Špekulativne aktivnosti- ulaganje u Ho. V radi ostvarenja prihoda na bazi promene cena. � Emisija visokorizičnih (junk) obveznica zbog isplate vlasnika predhodno emitovanih HOV. � Visok finansijski leveridž, hedžing pomoću derivata.

Hipotekarne banke �Plasiraju sredstva iz kreditnog potencijala na duži rok, uz prezimanje zaloge klijenta

Hipotekarne banke �Plasiraju sredstva iz kreditnog potencijala na duži rok, uz prezimanje zaloge klijenta u obliku hipoteke. �HIPOTEKA- pravo poverioca da svoja potraživanja naplati prinudnom prodajom nekretnine (u slučaju default-a). �HIPOTEKA JE VEZANA ZA NEKRETNINUnamirenje potraživanja se realizuje i u slučaju promene vlasnika opterećene nekretnine. �Hipoteka se najčešće konstruiše na: građevinske objekte, zemljište, hale, magacije, . . . �Finansijski instrumenti karakteristični za hipotekarno tržište: hipotekarni krediti, hipotekarne obveznice, derivativne hipotekarne obveznice, hipotekarne založnice, hipotekarne uputnice, . . .

Derivativne hipotekarne obveznice �Kolateralne hipotekrne obveznice (podela obveznica na klase) �Segmentirane obveznice (Principal only,

Derivativne hipotekarne obveznice �Kolateralne hipotekrne obveznice (podela obveznica na klase) �Segmentirane obveznice (Principal only, Interest only)

Kolateralne obveznice- klase

Kolateralne obveznice- klase

LOMBARDNE BANKE �Odobravaju lombardne kredite, pri čemu sigurnost plasmana pokrivaju zalogom pokretnih stvari, robe

LOMBARDNE BANKE �Odobravaju lombardne kredite, pri čemu sigurnost plasmana pokrivaju zalogom pokretnih stvari, robe i Ho. V. �Lombardni krediti- krakoročni (dospeće 3 - 6 meseci). �Važan je bonitet zaloge, ne kreditna sposobnost dužnika. �Otplaćuje se jednokratno, po dospeću. �Zaštita zajmodavca- mehanizam relombarda.

INSTITUCIONALNI INVESTITORI �INVESTICIONI FONDOVI �OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE �PENZIONI FONDOVI

INSTITUCIONALNI INVESTITORI �INVESTICIONI FONDOVI �OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE �PENZIONI FONDOVI

ULOGA �BANKE- BEZ RIZIKA, MALI PRINOS �INSTITUCIONALNI INVESTITORIINVESTITOR SNOSI RIZIK, SREDNJI PRINOS �LIČNI PORTFOLIO-

ULOGA �BANKE- BEZ RIZIKA, MALI PRINOS �INSTITUCIONALNI INVESTITORIINVESTITOR SNOSI RIZIK, SREDNJI PRINOS �LIČNI PORTFOLIO- INVESTITOR SNOSI RIZIK, VISOK PRINOS �Razvijeni su na finansijskim tržištima sa razvijenm tržištem kapitala (SAD). U Srbiji su propali 2007 godine

INVESTICIONI FONDOVI �Izvori- prodaja investicionih jedinica �Plasmani- akcije, korporativne/ državne obveznice �LINK između malih

INVESTICIONI FONDOVI �Izvori- prodaja investicionih jedinica �Plasmani- akcije, korporativne/ državne obveznice �LINK između malih investitora/ domaćinstava i kompanija i države kao emitenata Ho. V. �Prednosti ulaganja u investicione fondove (za domaćinstva ): 1. Portfolio diverzifikacija 2. Profesionalni portfolio menadžment 3. Bolja marketabilnost investicionih jedinica

Portfolio diverzifikacija �Smanjivanje nesistemskih rizika �Kupovinom investicione jedinice investitor postaje proporcionalni vlasnik investicionog fonda,

Portfolio diverzifikacija �Smanjivanje nesistemskih rizika �Kupovinom investicione jedinice investitor postaje proporcionalni vlasnik investicionog fonda, koji u svojoj aktivi ima široko disperzovanu paletu plasmana. �Manjak kapitala malih investitora je prepreka za diverzifikovanje sopstvenog portfolija.

Profesionalni portfolio menadžment �Kupovina know how- a profesionalnog portfolio menadžmenta. �Stručno znanje portfolio menadžera

Profesionalni portfolio menadžment �Kupovina know how- a profesionalnog portfolio menadžmenta. �Stručno znanje portfolio menadžera obezbeđuje formiranje optimalnog portfolija �Tehnička analiza, fundamentalna analiza, analiza tržišta.

Bolja marketabilnost �Za investicione jedinice postoji dublje sekundarno tržište, nego što je to slučaj

Bolja marketabilnost �Za investicione jedinice postoji dublje sekundarno tržište, nego što je to slučaj kod većine drugih Ho. V. �Marketabilnost- odnosi se na zatvorene investicione fondove.

Otvoreni investicioni fondovi �Spremnost da u svakom momentu kupe ili prodaju nove investicione jedinice.

Otvoreni investicioni fondovi �Spremnost da u svakom momentu kupe ili prodaju nove investicione jedinice. �Bilansni nivo nije fiksiran, već se prilagođava zahtevima investitora. �Ovi fondovi nisu registrovani na berzi. �Vrednost investicione jedinice (računa se svakog dana):

Zatvoreni investicioni fondovi �Emituju fiksni iznos svojih akcija. �Ne otkupljuju investicione jedinice od holdera.

Zatvoreni investicioni fondovi �Emituju fiksni iznos svojih akcija. �Ne otkupljuju investicione jedinice od holdera. �Njihove investicione jedinice su registrovane na berzi, preko koje se vrši njihova kupovina i prodaja �Veoma retko emituju dodatne kvantume investicionih jedinica.

DRŽAVNI INVESTICIONI FONDOVI �Uglavnom su otvorenog tipa. �Uglavnom postoje na tržištima u razvoju. �Karakteriše

DRŽAVNI INVESTICIONI FONDOVI �Uglavnom su otvorenog tipa. �Uglavnom postoje na tržištima u razvoju. �Karakteriše ih sigurnost zbog garancija države. �Značajni su kao zamajac razvoju tržišta kapitala.

OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE �Osiguravajuće kompanije se bave osiguranjem imovine i lica od različitih vrsta rizika.

OSIGURAVAJUĆE KOMPANIJE �Osiguravajuće kompanije se bave osiguranjem imovine i lica od različitih vrsta rizika. �Osiguranje obezbeđuje transfer rizika čije bi ispoljavanje moglo da ima negativne ekonomske posledice za korisnike osiguranja. �Rizik se distribuira na veći broj nosilaca rizika.

Funkcije osiguranja �Zaštita imovine- posredno (isplata nastale štete) i neposredno (preventiva, bonus, malus). �Mobilizacija

Funkcije osiguranja �Zaštita imovine- posredno (isplata nastale štete) i neposredno (preventiva, bonus, malus). �Mobilizacija novčanih sredstava �Poboljšanje životnih uslova

Finansijska funkcija osiguranja �Prikuplanje sredstava od velikog broja sitnih osiguranika. �Stvara se osiguravajući fond

Finansijska funkcija osiguranja �Prikuplanje sredstava od velikog broja sitnih osiguranika. �Stvara se osiguravajući fond iz kog se: 1. Pokrivaju nastale štete 2. Plasman u kvalitetne hartije od vrednosti

Podela osiguranja u odnosu na tipove rizika �Osiguranje života- upravljanje penzionim fondovima, ne postoji

Podela osiguranja u odnosu na tipove rizika �Osiguranje života- upravljanje penzionim fondovima, ne postoji problem likvidnosti, postoji plan isplate osiguranicima, ulaganje u stabilne dugoročne hartije koje donose nizak prinos. �Osiguranje imovine- nestabilan i nepredvidiv priliv sredstava, nepredvidiv ritam isplate osiguranih suma, agresivnije investicione strategije.

Rizici u osiguranju: 1. 2. 3. 4. 5. Prekomerni troškovi isplate nakanada osiguranicima. Smanjenje

Rizici u osiguranju: 1. 2. 3. 4. 5. Prekomerni troškovi isplate nakanada osiguranicima. Smanjenje prodaje polisa osiguranja. Gubitak portfolija Ho. V (zbog visoke inflacije) Otkazivanje polisa osiguranja (zbog visokih kamatnih stopa) Nemogućnost diverzifikacije investicionog portfolija.

Penzioni fondovi �Velika socijalna uloga, podrška od strane države. �Ostvaruju priliv sredstava u kontinuiranoj

Penzioni fondovi �Velika socijalna uloga, podrška od strane države. �Ostvaruju priliv sredstava u kontinuiranoj dinamici, odlivi sredstava su predvidivi (postoje penzioni planovi). �Ne bi trebalo da postoje problemi nelikvidnosti. �Višak sredstava plasiraju u sigurne dugoročne Ho. V (mali rizik- mali

Podela penzionih planova Fundirani planovi- raspolažu sa dovoljnom imovinom da ispune sve obaveze prema

Podela penzionih planova Fundirani planovi- raspolažu sa dovoljnom imovinom da ispune sve obaveze prema klijentima čiji su životi pokriveni penzionim programom. 2. Nefundirani planovi- oslanjaju se na tekuće prilive. Likvidni su na kratak rok. Sadašnje benificije plaćaju aktivni članovi (u poćetku). Kasnije se isplate baziraju na prilivima od investicija. 1.

BROKERSKO- DILERSKE FIRME 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Brokerski poslovi- posredovanje

BROKERSKO- DILERSKE FIRME 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Brokerski poslovi- posredovanje u kupovini i prodaji Ho. V. Dilerski poslovi (u svoje ime, za svoj račun) Market mejkeri (obavezna kupovina Ho. V u svoje ime za svoj račun, po ceni koja je unapred javno obavljena) Portfolio menadžeri (upravljanje Ho. V u ime i za račun nalogodavca) Agenti emisije Pokrovitelji emisije Investicioni savetnici Poslovi kastodi banke (priprema emisije, kupovina, prodaja Ho. V)

MODELI BANKARSKIH SISTEMA �AMERIČKI MODEL �NEMAČKI MODEL �JAPANSKI MODEL

MODELI BANKARSKIH SISTEMA �AMERIČKI MODEL �NEMAČKI MODEL �JAPANSKI MODEL

AMERIČKI MODEL �Glass- Steagall Act (1933)- razgraničenje komercijalnog i investicionog bankarsktva, teritorijalno ograničenje poslovanja.

AMERIČKI MODEL �Glass- Steagall Act (1933)- razgraničenje komercijalnog i investicionog bankarsktva, teritorijalno ograničenje poslovanja. �Stvorena struktura bankarskog sistema sa jako decentralizovanom mrežom komercijalnih banaka, koja je bila kontrabalansirana jedinstvenim tržištem kapitala. Investicione banke su vršile pripremu i emisiju Ho. V. �Berze preuzimaju kontrolu nad kompanijama (mogućnost zamene vlasničke strukture kupovinom većinskog paketa akcija). �Kompanije se finansiraju na tržištu kapitala (emisijom akcija i obveznica)

�Komercijalnim bankama je ostao segment malih i srednjih preduzeća (jer se ona ne kotiraju

�Komercijalnim bankama je ostao segment malih i srednjih preduzeća (jer se ona ne kotiraju na berzi). � 1994. je ukinito teritorijalno ograničenje poslovanja banaka. � 1999. se ukida Glass Seagall Act, dozvoljava se stvaranje “finansijskih holding kompanija” koje imaju pravo da se angažuju u svim oblicima finansijskih aktivnosti.

NEMAČKI MODEL �Preovladava koncept Univerzalne banke (kombinacija komercijalne i investicione banke) �CILJ: Izbeći volatilnost

NEMAČKI MODEL �Preovladava koncept Univerzalne banke (kombinacija komercijalne i investicione banke) �CILJ: Izbeći volatilnost koju donosi oslanjanje na berze i na tržište kapitala. �Banke kreditiraju, ali i investiraju u akcijski kapital nefinansijskih kompanija. �Kvote: do 15% akcijskog kapitala u jednu kompaniju, do 60% akcijskog kapitala u više kompanija. �Jedna kompanija- jedna banka- predstavnik banke u upravi kompanije. �Savrememi trend: IPAK SE FINANSIJSKO TRŽIŠTE RAZVIJA !!!

JAPANSKI MODEL � Jaka državna kontrola. � Komercijalne banke se bave kratkoročnim depozitno kreditnim

JAPANSKI MODEL � Jaka državna kontrola. � Komercijalne banke se bave kratkoročnim depozitno kreditnim aktivnostima. � Specijalizovane finansijske institucije odobravaju dugoročne kredite na bazi emisije dugoročnih obveznica. � KEIRETSU- formiranje industrijskih konglomerata oko jedne banke (Mitsubishi group- Mitsubishi Bank) � Kompanije u okviru KEIRETSU grupe imaju unakrsno učešće u akcijskom kapitalu, čime se stvaraju međusobne interesne veze, koje olakšavaju definisanje zajedničkih poslovnih strategija.

NOVČANA MASA KAO MONETARNI AGREGAT �PRINCIPI MASE: FORMIRANJA NOVČANE 1. Monetaristički koncept- novac je

NOVČANA MASA KAO MONETARNI AGREGAT �PRINCIPI MASE: FORMIRANJA NOVČANE 1. Monetaristički koncept- novac je neutralan u odnosu na tražnju (egzogena varijabla), CB upravlja novoom novca u opticaju. 2. Kejnzijanski koncept- novac zavistan od tražnje (endogena varijabla) koju izaziva delovanje realnog sektora, naglasak koncepta na punu zaposlenost. 3. Finansijski koncept- novac zavisi od ukupne tražnje za kreditima, važno je praviti razliku između tražnje za novcem (likvidnost) i tražnje za kreditima (likvidnost+investicije). 4. Kombinovani koncept- 1+2

Šta čini novčanu masu? �Klasifikacija finansijskih instrumenata kao novca: 1. M 1= gotov novac+

Šta čini novčanu masu? �Klasifikacija finansijskih instrumenata kao novca: 1. M 1= gotov novac+ depoziti poviđenju 2. M 2= M 1+ likvidni depoziti sa rokom dospeća do 1 godine 3. M 3= M 2+ ostali depoziti kod poslovnih banaka 4. M 4= M 3+ među kreditiranje+ ostali likvidni papiri (Ho. V) na finansijskom tržištu

BANKE I KREIRANJE NOVČANE MASE -npr. stopa obavezne rezerve 20%AKTIVA PASIVA HARTIJE 500. 000

BANKE I KREIRANJE NOVČANE MASE -npr. stopa obavezne rezerve 20%AKTIVA PASIVA HARTIJE 500. 000 REZERVE DEP. PO VIĐ. 5. 000 - stvarne 1. 000 ŠTED. DEP. 0 - obavezne 1. 000 KAPITAL 500. 000 - višak rezervi 0 KREDITI 4. 000 UKUPNO 5. 500. 000

Korak 1 -Račić položio depozit 100. 000 dolara. AKTIVA HARTIJE PASIVA 500. 000 REZERVE

Korak 1 -Račić položio depozit 100. 000 dolara. AKTIVA HARTIJE PASIVA 500. 000 REZERVE DEP. PO VIĐ. 5. 100. 000 - stvarne 1. 100. 000 ŠTED. DEP. 0 - obavezne 1. 020. 000 KAPITAL 500. 000 - višak rezervi 80. 000 KREDITI 4. 000 UKUPNO 5. 600. 000

Korak 2 -Banka odobrila prof. Mirović kredit od 80. 000 dolara. AKTIVA HARTIJE PASIVA

Korak 2 -Banka odobrila prof. Mirović kredit od 80. 000 dolara. AKTIVA HARTIJE PASIVA 500. 000 REZERVE DEP. PO VIĐ. 5. 100. 000 - stvarne 1. 020. 000 ŠTED. DEP. 0 - obavezne 1. 020. 000 KAPITAL 500. 000 - višak rezervi 0 KREDITI 4. 080. 000 UKUPNO 5. 600. 000

Korak 3 -Kredit odobren prof. Mirović legao na račun u nekoj drugoj banci “B”AKTIVA

Korak 3 -Kredit odobren prof. Mirović legao na račun u nekoj drugoj banci “B”AKTIVA PASIVA HARTIJE 100, 000 REZERVE DEP. PO VIĐ. 80. 000 - stvarne 80. 000 ŠTED. DEP. 0 - obavezne 16. 000 KAPITAL 100, 000 - višak rezervi 64. 000 KREDITI 0 UKUPNO 180. 000

kumulativno REZERVE DEPOZITI KREDITI BANKA A 20. 000 100. 000 80. 000 BANKA B

kumulativno REZERVE DEPOZITI KREDITI BANKA A 20. 000 100. 000 80. 000 BANKA B 16. 000 80. 000 64. 000 BANKA C 12. 800 64. 000 51. 200 BANKA D 10. 240 51. 200 40. 960 BANKA E 8. 192 40. 960 32. 768 BANKA F 6554 32. 768 26. 214 . . 100. 000 500. 000 400. 000 UKUPNO

Formule:

Formule:

ZAKLJUČAK �Banke mogu da multiplikuju primarni novac koji CB pusti u sistem i to

ZAKLJUČAK �Banke mogu da multiplikuju primarni novac koji CB pusti u sistem i to do granica koje su određene stopom obavezne rezerve. U našem primeru, 100. 000 dolara primarnog novca (komponenta gotovine kod javnosti) je uz stopu obavezne rezerve od 20% proizvelo rast novčane mase od 500. 000 dolara. To znači da je novčani multiplikator 5, dok je kreditni multiplikator 4.

Instrumenti kontrole novčane mase od strane CB �Menjanje preferencija javnosti ka držanju gotovine (IZGRADNJA

Instrumenti kontrole novčane mase od strane CB �Menjanje preferencija javnosti ka držanju gotovine (IZGRADNJA POVERENJA). �Stopa obavezne rezerve na postojeće depozite. �Operacije na otvorenom tržištu- kupovina i prodaja vladinih hartija od vrednosti. �Diskontna kamatna stopa CBomogućava poslovnim bankama da formiraju veće rezerve po nižim troškovima, na osnovu kojih odobravaju nove kredite i stvaraju novi novac.

SITUACIJA U KOJOJ BANKA POZAJMLJUJE NOVAC OD CB UKOLIKO ŽELI DA PLASIRA NOVE KREDITE

SITUACIJA U KOJOJ BANKA POZAJMLJUJE NOVAC OD CB UKOLIKO ŽELI DA PLASIRA NOVE KREDITE AKTIVA PASIVA HARTIJE 500. 000 REZERVE DEP. PO VIĐ. 5. 000 - stvarne 1. 000 ŠTED. DEP. 0 - obavezne 1. 000 KAPITAL 500. 000 - višak rezervi 0 KREDITI 4. 000 UKUPNO 5. 500. 000

Instrumenti Centralne banke INTRUMENT CILJ- POVEĆANJE NOVČANE MASE CILJ- SMANJENJE NOVČANE MASE DISKONTNA STOPE

Instrumenti Centralne banke INTRUMENT CILJ- POVEĆANJE NOVČANE MASE CILJ- SMANJENJE NOVČANE MASE DISKONTNA STOPE PADA RASTE STOPA OBAVEZNE REZERVE PADA RASTE OPERACIJE NA OTVORENOM TRŽIŠTU KUPOVINA HARTIJA PRODAJA HARTIJA

TOKOVI FORMIRANJA NOVČANE MASE � Visina novčane mase u određenom momentu se može sagledati

TOKOVI FORMIRANJA NOVČANE MASE � Visina novčane mase u određenom momentu se može sagledati kao zbir pozicija finansijskih sredstava koji ulaze u sastav novčane mase. � Novčana masa uvek predstavlja manji ili veći deo ukupne pasive bilansa bankarskog sektora. AKTIVA PASIVA K= kreditni plasmani M= novčana masa DR= devizne rezerve NM= nemonetarne obaveze banaka

STRATEŠKO PLANIRANJE U BANKAMA �Fokus nije na aktivi već na tržišnoj vrednosti banke koja

STRATEŠKO PLANIRANJE U BANKAMA �Fokus nije na aktivi već na tržišnoj vrednosti banke koja se meri vrednošću neto imovine banke. �Preduzetništvo- tehnologijaorganizacija �Cilj strateškog planiranja: kako putem prestrukturiranja bilansnih pozicija povećati profitabilnost banke uz smanjenu izloženost rizicima.

Strateško planiranje treba da počiva na: Kreiranju vizije banke 2. Izboru strategije banke 3.

Strateško planiranje treba da počiva na: Kreiranju vizije banke 2. Izboru strategije banke 3. Razradi akcionog programa banke 1.

Kreiranje vizije banke �Analiza konkurentske pozicije (SWOT): likvidnost, profitabilnost, broj akcionara, broj deponenata, stepen

Kreiranje vizije banke �Analiza konkurentske pozicije (SWOT): likvidnost, profitabilnost, broj akcionara, broj deponenata, stepen razvijenosti, broj proizvoda u ponudi, kvalitet upravljanja, troškovi, veličina sopstvenog kapitala, valutna struktura, struktura izvora sredstava, . . �Nakon određivanja konkurentske pozicije banka definiše razvojnu viziju.

Razvojna vizija 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Inovativni finansijski

Razvojna vizija 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Inovativni finansijski programi, Povećanje/ smanjenje bilansnog potencijala, Povećanje/ smanjenje geografskog prostora delovanja, Povlačenje manje profitabilnih programa, Definisanje ciljnih usluga za VIP klijente, Opredeljenje ka univerzalnoj ili specijalizovanoj banci, Kadrovska/ organizaciona struktura banke, Razvoj informacione tehnologije, Optimizacija organizacione mreže i Definisanje strateške poruke prema klijentima (novi klijenti, profitabilnost, likvidnost).

Izbor strategije banke �Penetracija tržišta (dubinski razvoj postojećeg tržišta). �Prostorno, geografsko osvajanje novih tržišta

Izbor strategije banke �Penetracija tržišta (dubinski razvoj postojećeg tržišta). �Prostorno, geografsko osvajanje novih tržišta (nove filijale, postojeći proizvodi), �Plasiranje novih proizvoda na postojećem i novom finansijskom tržištu (uz zadržavanje kvalitetnih postojećih bankarskih proizvoda). �Diverzifikacija finansijskog tržišta, uz diverzifikaciju novih prozvoda, �Penetracija postojećeg tržišta uz diverzifikaciju novih tržišta i novih bankarskih proizvoda.

Razrada akcionih programa banke �Predstavlja operativnu realizaciju razvojne strategije banke. �Povezivanje sadašnje i buduće

Razrada akcionih programa banke �Predstavlja operativnu realizaciju razvojne strategije banke. �Povezivanje sadašnje i buduće pozicije banke. �Sprovodi ih projektni tim. �Svaki akcioni program treba da pruži podatke o “TOPIK”

TOPIK �T- troškovi banke �O- osoblje (kadrovi) banke �P- proizvodi banke �I- informacioni sistem

TOPIK �T- troškovi banke �O- osoblje (kadrovi) banke �P- proizvodi banke �I- informacioni sistem banke �K- kvalitet usluga banke

STRATEGIJE UPRAVLJANJA PORTFELJOM KVALITET PORTFELJA 2. GRANSKE DIVERZIFIKACIJE PORTFELJA 3. ROČNA STRUKTURA PORTFELJA 4.

STRATEGIJE UPRAVLJANJA PORTFELJOM KVALITET PORTFELJA 2. GRANSKE DIVERZIFIKACIJE PORTFELJA 3. ROČNA STRUKTURA PORTFELJA 4. RAZUĐENOST OBLIKA I TIPOVI PORTFELJA 1. ◦ “BETA” PORTFOLIJA PREDSTAVLJA ODNOS RIZIKA PORTFOLIJA I TRŽIŠNOG RIZIKA. ◦ BETA VEĆA OD 1 - PORTFOLIO JE RIZIČNIJI OD RIZIKA TRŽIŠTA AKCIJA. ◦ BETA SE SMANJUJE DIVERZIFIKACIJOM PORTFOLIJA.

DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE �Ugovor o novčanom depozituobaveza deponenta da položi kod banke određeni novčani

DEPOZITNI POTENCIJAL BANKE �Ugovor o novčanom depozituobaveza deponenta da položi kod banke određeni novčani iznos sa kojim banka može da raspolaže, uz obavezu da isti vrati u skladu sa uslovima ugovora. �Podela depozita prema ročnosti: 1. Kratkoročni depoziti 2. Dugoročni depoziti

Kratkoročni depoziti �DEPOZITNI NOVAC- depoziti po viđenju na žiro računima, tekućim računima i drugim

Kratkoročni depoziti �DEPOZITNI NOVAC- depoziti po viđenju na žiro računima, tekućim računima i drugim njlikvidnijim oblicima računa kod banke. Deponenti mogu podići sredstva sa ovih računa u svako vreme i bez nekog ograničenja. Depozitni novac predstavlja najznačajniju poziciju u strukturi novčane mase. �DEVIZNI DEPOZIT PO VIĐENJU- novčana sredstva preduzeća koja se privremeno nalaze u deviznom obliku. Trnsformišu se u dinarske depozite. Kada je u pitanju stanovništvo, devizni depoziti po viđenju se nalaze na štednim i na deviznim računima.

�OSTALI DEPOZITI PO VIĐENJU- ostali depoziti koji nisu ograničeni rokom i sa kojih se

�OSTALI DEPOZITI PO VIĐENJU- ostali depoziti koji nisu ograničeni rokom i sa kojih se može obavljati direktno plaćanje. Izuzetno su likvidni jer se na zahtev vlasnika mogu povući iz banke bez odlaganja. �OGRANIČENI DEPOZITI- depoziti čija je upotreba odložena na određeni vremenski period. Tu spadaju sredstva rezervi, sredstva za investicije, depoziti iz poslova sa inostranstvom, . . . �OROČENI DEPOZITI U DINARIMA I DEVIZIMA DO JEDNE GODINE- depoziti sa ili bez otkaznog roka, koji se mogu koristiti po isteku vremenskog perioda koji nije duži od jedne godine.

Faktori koji utiču na povećanje depozita po viđenju u sistemu �Priliv novčanih sredstava po

Faktori koji utiču na povećanje depozita po viđenju u sistemu �Priliv novčanih sredstava po osnovu kredita i drugih oblika emisije novca od strane CB. �Promene stope obavezne rezerve. �Prelivanje novčanih sredstava između komitenata CB i komitenata poslovne banke. �Prelivanje depozita kod banaka i gotovog novca kod stanovništva. �Prelivanje novčanih sredstava komitenata banaka i inostranih deviznih

Nivo kamatne stope na depozite po viđenju zavisi od: �Promena prosečne kamatne stope na

Nivo kamatne stope na depozite po viđenju zavisi od: �Promena prosečne kamatne stope na kredite. �Promena prinosa na investicioni portfolio. �Promena stope obavezne rezerve. �Promene transakcionih troškova banke.

OROČENI DEPOZITI �Predstavljaju dugoročna potraživanja nebankarskog sektora od banaka, odnosno dugoročne obaveze banaka prema

OROČENI DEPOZITI �Predstavljaju dugoročna potraživanja nebankarskog sektora od banaka, odnosno dugoročne obaveze banaka prema njihovim deponentima. �Oročeni depoziti mogu biti u obliku: 1. Štednih depozita. 2. Depozitnih certifikata.

�ŠTEDNI DEPOZITI- ne mogu se prenositi i povlačiti pre ugovorenog roka. �DEPOZITNI CERTIFIKATI- emituju

�ŠTEDNI DEPOZITI- ne mogu se prenositi i povlačiti pre ugovorenog roka. �DEPOZITNI CERTIFIKATI- emituju se od strane velikih banaka, kupuju ih velike korporacije i mogu se prenositi i povlačiti pre roka dospeća putem prodaje na sekundarnom tržištu.

KREIRANJE DEPOZITNOG POTENCIJALA �NA NIVOU SEKTORA POSLOVNIH BANAKA ZAVISI OD: stope agregatne tražnje, stepena

KREIRANJE DEPOZITNOG POTENCIJALA �NA NIVOU SEKTORA POSLOVNIH BANAKA ZAVISI OD: stope agregatne tražnje, stepena razvijenosti i integrisanosti banaka, monetarnokreditne politike, stope inflacije, spoljnotrgovinskog prometa, . . . �NA NIVOU POJEDINAČNIH BANAKA ZAVISI OD: strateške politike i snage banke, profila banakarskih proizvoda i usluga, lokacije banke i njenih filijala, startne pozicije banke, kvaliteta kadrova i njihove profesionalnosti, . .

MODELI OSIGURANJA DEPOZITA �Doprinosi stabilnosti finansijskog sistema. �Pruža građanima zaštitu. �Osiguranje depozita može biti:

MODELI OSIGURANJA DEPOZITA �Doprinosi stabilnosti finansijskog sistema. �Pruža građanima zaštitu. �Osiguranje depozita može biti: 1. Obavezno 2. Dobrovoljno � Važna pitanja: visina premije osiguranja, predmet osiguranja (da li osiguravati depozite u domaćoj ili i u stranoj valuti), da li osiguravati ceo iznos ili samo depozita)

�Agencija za osiguranje depozita ima tri mogućnosti isplate depozita, u slučaju problema: 1. Likvidacija

�Agencija za osiguranje depozita ima tri mogućnosti isplate depozita, u slučaju problema: 1. Likvidacija banke i isplata osiguranih depozita (ne postoji kupac imovine banke - opasnost od pražnjenja međubankarskog fonda za osiguranje depozita). 2. Prodaja imovine i obaveza banke u stečaju drugim bankama uz diskont. 3. Dokapitalizacija banke, kako bi se sprečio bankrot.

KREDITNI PLASMANI BANKE

KREDITNI PLASMANI BANKE

STARATEGIJA KREDITNE POLITIKE BANKE � Krediti predstavljaju najveću poziciju u aktivi i osnovni su

STARATEGIJA KREDITNE POLITIKE BANKE � Krediti predstavljaju najveću poziciju u aktivi i osnovni su izvori kamatnog prihoda koji je stožer profitabilnosti banaka. � Kreditna politika: DOKUMENT O BAZIČNIM STAVOVIMA I PRINCIPIMA KOJI REGULIŠU ODOBRAVANJE KREDITA. � Kreditna politika treba da uzima u obzir: 1. Pravnoj regulativi (bankarska regulativa- NBS) 2. Veličini kreditnog portfolija (zavisi od depozita i kapitala banke) 3. Miksu kreditnog portfolija (diverzifikacija) 4. Ceni kredita (troškovi izvora, troškovi obrade, zarada, rizici) 5. Troškovima područja (rizik zemlje) 6. Kreditnim standardima (zavise od konkurencije) 7. Likvidnosti portfolija

VELIČINA- ROAE

VELIČINA- ROAE

Sadržaj kreditnog portfolija �Komercijalni krediti (krediti privredi, mogu biti kratkoročni, dugoročni, revolving, međunarodni) �Krediti

Sadržaj kreditnog portfolija �Komercijalni krediti (krediti privredi, mogu biti kratkoročni, dugoročni, revolving, međunarodni) �Krediti za nekretnine (hipotekarni) �Potrošački krediti (kratkoročni su, kreditne kartice, plasiraju se za kupovinu robe široke potrošnje)

STRUKTURA PLASMANA U RS

STRUKTURA PLASMANA U RS

Kreditna sposobnost i kreditni plasmani banke �Ispitivanje kreditne sposobnosti tražioca bankarskog kredita je neophodna

Kreditna sposobnost i kreditni plasmani banke �Ispitivanje kreditne sposobnosti tražioca bankarskog kredita je neophodna za banku jer kašnjenje pri vraćanju kredita ima posledice na: smanjenje kreditnog potencijala banke, na ugled banke, na likvidnost banke, . . . �Banka proverava pravnu sposobnost, materijalnu sposobnost, finansijski rezultat.

Provera kreditne sposobnosti fizičkog lica �Da bi fizičko lice dobilo kredit od banke, treba

Provera kreditne sposobnosti fizičkog lica �Da bi fizičko lice dobilo kredit od banke, treba da: ◦ ◦ ◦ ◦ Otvori tekući račun kod banke. Priloži potvrdu o zaposlenju. Priloži potvrdu o visini neto i bruto plate. Prezentira menicu sa potpisom jednog (ili više) žiranta. Da stavi pokretne stvari u zalogu. Da prenese na poverioca hipotekarnu zalogu. Da osigura kredit. Da popuni administrativnu zabranu (do 1/3 zarade).

Provera kreditne sposobnosti pravnog lica �Procena finansijskih izveštaja �Kreditni referent kvalitetno sagledava poslovanje preduzeća

Provera kreditne sposobnosti pravnog lica �Procena finansijskih izveštaja �Kreditni referent kvalitetno sagledava poslovanje preduzeća zajmotražioca. �Kreditni referent sagledava organizacionu sposobnost i iskustvo zajmotražioca. �Kreditni referent proverava podatke prikazane u finansijskim izveštajima, biznis planovima i drugim finansijskim projekcijama. �Kreditni referent prikuplja važne informacije o zajmotražiocu koje nisu obuhvaćene finansisjkim izveštajima. �Kreditne referent sagledava mogućnost prodaje imovine koja je stavljena u hipoteku �Kreditni referent posetom zajmotražiocu upoznaje žirante, menadžment i najveće akcionare

Procena izvora sredstava otplate kredita �Procena gotovinskih tokova. �Mogućnosti refinansiranja duga. �Mogućnost priliva svežeg

Procena izvora sredstava otplate kredita �Procena gotovinskih tokova. �Mogućnosti refinansiranja duga. �Mogućnost priliva svežeg novca. �Mogućnost prodaje imovine.

Oblici obezbeđenja kreditnih plasmana banaka �Garancija �Ustupanje i zalaganje potraživanja. �Ustupanje i zalagnje prava.

Oblici obezbeđenja kreditnih plasmana banaka �Garancija �Ustupanje i zalaganje potraživanja. �Ustupanje i zalagnje prava. �Zaloga na pokretne stvari i robubanka preferira konosman, tovarni list ili skladišnicu. �Prenos u fiducijarnu svojinu- prenos osnovnih sredstava na korišćenje banci. �Hipoteka

Ročna struktura kreditnih plasama �Kratkoročni krediti. - do 1 godine �Banke ih odobravaju po

Ročna struktura kreditnih plasama �Kratkoročni krediti. - do 1 godine �Banke ih odobravaju po osnovu: I. Depozita po viđenju II. Kratkoročnih kredita uzetih od drugih banaka III. Sredstava nastalih multiplikacijom depozita IV. Kredita odobrenih od CB Plasiraju se za finansirnje obrtnih sredstava. � Manji iznosi se vraćaju odjednom. �

Srednjeročni krediti �Rok otplate 1 - 5 godina. �Mogu se koristiti za finansiranje obrtnih

Srednjeročni krediti �Rok otplate 1 - 5 godina. �Mogu se koristiti za finansiranje obrtnih sredstava ali i za investicije (ročna transformacija). �Odobravaju se iz kratkoročnih i dugoročnih izvora.

Dugoročni krediti �Rok otplate 5 - 20 godina. �Odobravaju se iz dugoročnih izvora. �Rizici

Dugoročni krediti �Rok otplate 5 - 20 godina. �Odobravaju se iz dugoročnih izvora. �Rizici kod dugoročnih kredita su veliki, banka zahteva obimnu dokumentaciju. �Koriste se u investicione svrhe.

Postupak odobravanja kredita �Postupak odobravanja kredita zavisi od izvora sredstava, vrste kredita, namene kredita,

Postupak odobravanja kredita �Postupak odobravanja kredita zavisi od izvora sredstava, vrste kredita, namene kredita, ročnosti kredita, obima kredita i korisnika kredita. �Postupak odobravanja kredita prolazi kroz sledeće faze: 1. Podnošenje zahteva za kredit. 2. Razmatranje i obrada kreditnog zahteva. 3. Rešenje o zahtevu i izveštaj tražiocu kredita. 4. Zaključivanje ugovora o kreditu. 5. Korišćenje i vraćanje kredita.

Sekjuritizacija kredita

Sekjuritizacija kredita