BANKARSTVO 3 KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI Razlike meu nacionalnim

BANKARSTVO 3

KOMPARATIVNI BANKARSKI SISTEMI Razlike među nacionalnim bankarskim sistemima su rezultat: 1. Razlika u stepenu opšte ekonomske razvijenosti; 2. Specifičnosti društveno-ekonomskog sistema; 3. Istorijskih, kulturoloških i drugih specifičnosti pojedinih zemalja. Specifične razlike uočavaju se: -U pogledu vlasništva centralnih banaka; -Stepena njihove samostalnosti ili oblika organizovanja -U pogledu broja poslovnih banaka, njihovoj organizaciji, tretmanu klijenata -Između konvencionalnih banaka i Islamskih banaka i sl.

MODELI SAVREMENOG ORGANIZOVANJA BANAKA Razvoj savremenog bankarstva tokom XIX i XX veka deli se na sledeće faze: 1. 2. 3. Period 1860 -1960. tradicionalno bankarstvo Period 1960 -1990. industrijsko bankarstvo i Period od 1990. međunarodno bankarstvo. 1. Tradicionalno bankarstvo - Danas postoji u zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji; Bankarski sistem čine: univerzalne, investicione, depozitne i hipotekarne banke. Delatnost uska: prikupljanje štednih depozita i odobravanje kredita. -

Odlike: - Banka je osnovni nosilac bankarskih usluga; Bankarska funkcija se svodi na depozitnu i kreditnu; Tražnja veća od ponude – banke su neosetljive na konkurenciju; Banka ne vodi računa o potrebama klijenata; Planiranje razvoja proizvoljno i stihijsko; Naglasak na propagandi umesto na kvalitetu usluga Razvijenost banke meri se brojem njenih organizacionih delova.

2. Industrijsko bankarstvo -Banke su okrenute tržištu; -Osnovna delatnost je emisija i plasman bankarskih proizvoda i usluga; -Poslovanje zavisi od kvaliteta i kvantiteta usluga, upravljanja i rukovođenja; -Banka prikuplja prihode po različitim osnovama; -Vlasnici banke donose odluke menadžment banke ih sprovodi; -Osnovna delatnost banaka je: kreacija, emisija i plasman bankarskih proizvoda; -Uvode se paketi usluga -Problemi se rešavaju u samoj banci; -Banka raspolaže elektronskom opremom, operativnim sistemom i obučenim kadrovima; -Decentralizacija odlučivanja do neposrednih izvršilaca i centralizacija informacija i strategije u rukama menadžmenta -Klijent ima svog ličnog bankara – univerzalna znanja.

Gruba podela industrijskog bankarstva: 1. Anglosaksonski model i 2. Kontinentalni (evropski) model Anglosaksonski model: - Dominantno investiciono bankarstvo, poslovi sa stanovništvom i poslovi sa privredom; - Postoje zakonska ograničenja za prekogranično poslovanje; - Postoje zakonska ograničenja u vezi bavljenja poslovima kojima se bave druge finansijske institucije; - Ova ograničenja se zaobilaze stvaranjem bankarskih holding kompanija. - U okviru ovog modela postoje razlike između banaka u Velikoj Britaniji i SAD.

a) Britansko bankarstvo: - Mali broj velikih banaka; - Decentralizacija banaka u okviru poslovnih sektora: retail banking, korporativno bankarstvo, privatno bankarstvo, osiguranje, sektor emitovanja HOV i međunarodno bankarstvo. b) Bankarstvo u SAD: - Veliki broj poslovnih banaka; - Postoje ograničenja u formiranju filijala banke van matične države. Kontinentalni – evropski model: - Univerzalne banke i štedionice; - Investicione i komercijalne banke nisu razgraničene - Postoje ograničenja u formiranju filijala banke van matične države.

3. Period međunarodnog bankarstva od ‘ 90 -tih godina: - Uvođenje međunarodnih standarda u poslovanje banaka; Uvođenje IT u bankarsko poslovanje; Javljaju se prve transnacionalne banke koje posluju globalno. Upravljačku strukturu banke čine: a) b) c) d) Skupština akcionara banke; Upravni odbor banke; Nadzorni odbor banke i Direktor banke ili izvršni odbor. Na nivou banke se formiraju odbori: 1. Kreditni odbor (vodi kreditnu politiku, prati kredite koji su u opticaju, donosi odluke o refinansiranju, izdaje garancije, avale, akcepte, zadužen je za otvaranje akreditiva, izveštava o kreditnom portfoliju. 2. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom (vodi politiku upravljanja tržišnim rizicima, definiše politiku cena, politiku novih proizvoda, izveštava o stepenu izvršenja poslovnog plana banke).

3. Odbor za IT (definisanje strategije razvoja IT, investicije u IT, praćenju primene jedinstvenog sistema IT u filijalama). KOMPARACIJA BANKARSKIH SISTEMA Vrši se polazeći od sledećih elemenata: 1. Odlike i razvijenost privrednog sistema i u okviru njega, finansijskog sistema; 2. Odlike centralne banke, način njenog organizovanja, uloga centralne banke u sprovođenju monetarne, kreditne, kamatne i devizne politike, stepen nezavisnosti u odnosu na državu i vladu; 3. Odlike poslovnog bankarstva u pogledu stepena razvijenosti, razuđenosti ponude bankarskih proizvoda i usluga, razvijenosti finansijskog tržišta i sl. )

- - Bankarski sistem SAD FED je osnovan 1913. godine kao Federalni sistem rezervi SAD; Sastoji se iz 12 federalnih rezervnih banaka FED koncipira i sprovodi monetarnu politiku, obavlja usluge za banke članice, obavlja poslove za vladu, vrši superviziju i kontrolu poslovanja banaka članica FED Emituje novčanice preko državne blagajne Kapital FED je formiran od kapitala banaka članica. FED ima visok stepen autonomije, ali odluke nisu nezavisne od politike. U okviru bankarskog sistema SAD funkcionišu: 1. Komercijalne banke; 2. Udružene štedne banke; 3. Efektne banke – prikupljaju sredstva plasiranjem HOV, sredstva usmeravaju u industriju; 4. Trust banke – upravljaju imovinom klijenata 5. EXIM banka – podstiču razvoj spoljne trgovine.

Bankarski sistem Nemačke - Bundesbank je osnovana 1875. godine, monopol na izdavanje novca stekla je 1924. godine. - Nakon ulaska u EMU i formiranja ECB, sve svoje ingerencije (vođenje monetarno-kreditne politike i emisija novca) prenela je na ECB Struktura bankarskog sistema Nemačke: 1. Privatne i javne banke 2. Štedionice, kreditne zadruge i instituti za imobilisanje kredita koji su zaduženi za kreditiranje stambene izgradnje. - Bankarski sistem Japana Centralna banka Japana je osnovana 1882. godine, monopol na izdavanje novca dobila je 1884. godine. Privatni kapital je vlasnik 45% akcija banke Guvernera i njegovog zamenika postavlja ministarstvo finansija; Odbor direktora ima 67 članova.

Bankarski sistem Japana čine: 1. City banke 2. Regionalne banke 3. Banke za dugoročno kreditiranje 4. Trust banke 5. Specijalizovane banke. Bankarski sistem Francuske - Centralna banka osnovana 1880 godine, monopol na emisiju novčanica dobila 1848. godine - Nacionalizovana 1945. godine od tada u velikoj meri zavisna od politike vlade - Ulaskom u EMU svoje nadležnosti prenosi na ECB Bankarski sistem Francuske čine: 1. Depozitne banke; 2. Poslovne banke i 3. Kreditne banke.

- Bankarski sistem Italije Centralna banka je formirana 1893. godine spajanjem 6 privatnih banaka; Isključivi monopol na emisiju novca dobila 1926. godine Organizovana kao jedinstvena institucija Vlasništvo nad bankom podeljeno na: kreditne institucije, socijalne fondove i osiguravajuće kompanije. Guvernera i njegovog zamenika postavlja vlada Ovlašćenja preneta na ECB Bankarski sistem Italije čine: 1. Banke javnog prava, pored svih poslova kreditiraju poljoprivredu, rudarstvo i turizam; 2. Banke nacionalnog interesa; 3. Banke običnog kredita 4. Narodne banke 5. Štedionice i 6. Kreditne institucije za srednjeročno i dugoročno kreditiranje

BANKARSTVO ZEMALJA U TRANZICIJI Tranzicija nacionalnog bankarstva uključuje preduzimanje tri linije aktivnosti: 1. Restrukturiranje postojećih banaka (kojim se njihov broj smanjuje) 2. Otvaranje prostora za inostrane banke (izlaganje konkurenciji) 3. Razvoj finansijskog tržišta (institucije, zakonski, kadrovskii materijalni uslovi za razvoj tržišta novca i hartija od vrednosti) Osnovna pretpostavka je nezavisna centralna banka koja samostalno vodi monetarnu politiku i nezavisno obavlja kontrolu. Pretpostavka za takvu ulogu centralne banke je da da politika javnih finansija bude u okvirima čvrstog budžetskog ograničenja.

Pred monetarnim vlastima zemalja u tranziciji otvara se dilema: 1. Rehabilitovati postojeće domaće banke ili 2. Otvaranje tržišta za inostrane banke koje mogu doći kao: a) Greenfield investicija b) Brownfield investicija ili c) Putem strateškog partnerstva sa nekom od domaćih banaka. Najčešće je korišćen kombinovan pristup. Problem nepoverenja stanovništva u strane banke. Izazovi na koje nailazi savremeno bankarstvo u zemljama u tranziciji: - Tranziciona kriza Plitko devizno tržište Svetska ekonomska kriza Ekonomske krize u Italiji, Grčkoj. . . Nezavršena pravna reforma. . .

• TRANZICIJA BANAKA U SRBIJI U bankarskom sistemu Srbije najveće promene su se desile u periodu od 2001. do 2003. godine. • Zaključno sa 2000. godinom, u Srbiji je postojalo ukupno 96 banaka koje su imale dozvolu za rad NBS. • Do kraja 2009. godine, bankarski sektor Srbije je imao ukupno 34 banke od čega je 20 bilo u većinskom stranom vlasništvu (banaka iz Austrije, Italije, Grčke, Francuske i Nemačke). • - Uticaj svetske ekonomske krize na banke u Srbiji: uzdrmana likvidnost; pogoršan kvalitet portfelja; usporena kreditna aktivnost.

U zemljama Centralne i istočne Evrope su, u periodu pre restrukturiranja, sve banke bile u državnoj svojini. U Srbiji je postojao dualni bankarski sistem ukome su se razlikovale: a) Velike banke u državnoj svojini i b) Novonastale male banke (piramidalne strukture) u privatnoj ili mešovitoj svojini koje nisu bile dovoljno jake da budu osnova razvoja održivog finansijskog sistema. Tokom ‘ 90 -tih godina tranzicija nije sprovođena, te je sektor finansija 2000. godine bio u težoj poziciji nego sektor privrede: - Dugovi prema inostranim poveriocima iznosili su oko 3, 4 mlrd $ Dugovi prema građanima po osnovu neisplaćene štednje iznosili su oko 3, 3 mlrd $ Gubitak aktive banaka po osnovu hiperinflacije u periodu 1992 -93. godine iznosio je oko 10 mlrd. 4. Slaba kontrolna funkcija od strane Narodne banke

MERE ZA KONSOLIDACIJU BANKARSKOG SISTEMA SRBIJE Bankarski sistem Srbije se 2001. godine sastojao od 83 banke. Od analizirane 74 banke: - 9 je ocenjeno zdravim (A) 36 solventne sa nedovoljno kapitala (B) 6 nesolventne od važnosti za bankarski sistem (C) i 22 nesolventne bez važnosti za ukupan bankarski sistem. Rehabilitacija bankarskog sistema Srbije u to vreme zahtevala je 21 mlrd $ odnosno 92% BDP. Nedostatak izvora sredstava doveo je do pokretanja stečaja četiri najveće banke početkom 2002. godine (Beogradske banke, Beobanke, Investbanke i Jugobanke).

U cilju konsolidacije i ozdravljenja bankarskog sistema preduzete su sledeće mere: 1. Selekcija banaka; sve banke morale su da imaju 5 miliona USD novčanog kapitala; 2. Prinudno spajanje/pripajanje banaka 3. Likvidacija velikih banaka 4. Ulazak stranih banaka – tokom 2001. godine pet inostranih banaka su od strane NBS dobile licencu za poslovanje i počele da rade 5. Jačanje kontrolne funkcije NBS 6. Razduživanje po osnovu stare devizne štednje stanovništvu 7. Prelazak platnog prometa u banke 8. Uvođenje međunarodnih računovodstvenih standarda.

RE-PRIVATIZACIJA BANAKA U SRBIJI Inostrane banke nisu bile zainteresovane za kupovinu domaćih banaka. Zato je NBS krajem 2001. godine objavila da ubuduće neće stranim bankama izdavati licence za početak poslovanja, već da strane banke mogu da uđu na domaće tržište isključivo kroz preuzimanje kontrolnog paketa akcija – kupovinu domaćih banaka. - Do 2005. godine, vlasnička struktura domaćeg bankarskog sistema se nije bitnije promenila 2004. godine inostrane banke su u ukupnoj aktivi učestvovale sa ¼, većina banaka je bila u domaćem vlasništvu Tokom 2005. godine 11 domaćih banaka je preuzeto. U preuzimanju dominiraju grčke banke (4), italijanske banke (2) i austrijske banke (2).

REZULTATI TRANZICIJE • • • Broj banaka 108 – 28 (2013. ) Izmena svojinske strukture: početak 65% državno, 21% privatno i 4% ino, 20013. 3/4 inostrano Obnova depozita 11. 6 mlrd EUR u 2008. Jačanje prudencijalnih normi i medj. standarda Obnova kreditne funkcije EUR 16 mlrd 2013. Ukupna aktiva 21. 6 mlrd u 2008. Kapital banaka 5 mlrd u 2013. Broj zaposlenih 31 hilj u 2013. Efikasno poslovanje Eur 170 mil u 2013 Prudencijalne norme – državna regulacija i kontrola bankarskog sistema kako bi se obezbedila njegova sigurnost i pouzdanost.

Ključni pomak napravljen je u pogledu vraćanja poverenja građana u bankarski sistem zemlje: - Rešavanje problema devizne štednje građana - Rast prihoda i standarda stanovništva i - Stabilizacija tržišta i opštih ekonomskih tokova. Najvažnije: postignuta je striktna primena zakonske regulative. Povećanje kreditne aktivnosti do 2009. godine, stagnacija do 2012. godine, umereni rast, ali i neznatni pad do danas.

ISLAMSKO BANKARSTVO - - Organizacija islamskih država je 1975. godine formirala Međudržavnu islamsku banku za razvoj Osnovni cilj je finansiranje ekonomskih i socijalnih projekata na principima islama. Finansijski potencijal – višak petrodolara Finansijski potencijal raste, tako da se islamske banke brzo razvijaju Poslovanje je specifično i zasnovano na filozofiji islama Islam ne poznaje kamatu kao cenu kredita (negira ovu njenu funkciju). Sva zemaljska blaga (uključujući i novac) su dar od Boga i treba da služe za dobrobit čovečanstva, a ne za bogaćenje pojedinca. Kamata je prilikom određivanja podložna subjektivnim faktorima, pa se umesto nje koristi kategorija “efikasnost kapitala” Ocena mogućnosti vraćanja kredita se izvodi tako što se procenjuje koliko je konkretan projekat potencijalno uspešan. Obično se ne traži zaloga.

U islamskom bankarstvu moguće je otvoriti tri vrste računa: 1. Tekući račun – klijentu se ne plaća nikakva kamata, garantuje se povraćaj sredstava 2. Štedni račun – vlasnik nema prava učešća u profitu, banka može da mu samostalno isplaćuje premije i garantuje se povraćaj sredstava 3. Investicioni račun gde vlasnik ima pravo na podelu profita sa bankom, ali i obavezu da snosi rizik gubitaka. Ovde se ne garantuje prinos na uložena sredstva, niti ulog.