Bankarstvo 13 RIZICI U BANKARSTVU O RIZICIMA UOPTE

Bankarstvo 13

RIZICI U BANKARSTVU

O RIZICIMA UOPŠTE mogućnost Gubitka – najmanje jedan od mogućih ishoda nepoželjan Neizvesnost ne može se sa sigurnošću znati ishod nekog događaja – Verovatnoća dešavanja nepoželjnog događaja Varijabilnost ishoda neizvesnog događaja

BS II RIZICI U BANKARSTVU ZADATAK: Nije eliminacija, nego preuzimanje rizika CILJ: Optimizacija odnosa rizika i profita ili Maksimalan profit uz željeni nivo rizika

BS II RIZICI U BANKARSTVU Retka konstanta u bankarstvu: izloženost rizicima! Zašto? q rizična delatnost q otežani uslovi poslovanja q propast velikog broja banaka Zato banke i regulatori: q povećavaju pozornost upravljanja rizicima q regulatorne mere: javne bojazni o sigurnosti

BS II RIZICI U BANKARSTVU Materijalni rizik Nematerijalni rizik u novčanom obliku Definicije q verovatnoća gubitka q mogućnost nastanka gubitka q opasnost koja može prouzrokovati gubitak q opasni poduhvat q imovina izložena gubitku q gubitak potencijalnog novca q neizvesnost u odnosu na gubitak

BS II RIZICI U BANKARSTVU 5 faktora od presudnog uticaja na rizik banaka: TRICK T – rizik tehnologije R – rizik promene propisa I – rizik kamatne stope C – rizik korisnika K – rizik adekvatnosti kapitala

BS II RIZICI U BANKARSTVU VRSTE RIZIKA KREDITNI RIZIK TRŽIŠNI RIZIK OPERATIVNI RIZIK Rizik likvidnosti Rizik zemlje Zakonski rizik Rizik reputacije

BS II I STUB MODELI MINIMALNIH KAPITALNIH ZAHTEVI ZA Kreditni rizik Tržišni rizik Operativni rizik

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Rizik da u finansijskoj transakciji partner neće ispuniti svoju ugovorom preuzetu kreditnu obavezu Nemogućnost (nevoljnost) zajmotražioca da odobreni iskorišćeni kredit može i hoće o roku dospeća da vrati banci i Verovatnoća da banka neće biti u stanju da naplati svoja ukupna potraživanja od klijenta, kako po osnovu glavnice tako i po osnovu svih pripadajućih kamata.

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Prema izvoru nastanka: rizik naplativosti rizik kreditne premije rizik pogoršanja kreditnog rejtinga

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Moguće je: § Kontrolisati § Meriti § Upravljati

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Bazel II merenje kreditnog rizika Kapitalom potrebnim za pokriće rizika, na 4 načina: 1. Jednostavni standardizovani pristup (SSA) 2. Standardizovani pristup (SA) 3. Pristup internog merenja rejtinga (IRB) 4. Napredni IRB pristup (AIRB)

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA - Standardised Approach) Polazi od kategorisanja potraživanja banaka i dodeljivanja pondera tim potraživanjima Bazel II standardi predvideli 13 kategorija potraživanja: q 12 kategorija iz bilansa q 1 kategorija iz vanbilansa banaka

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) 1. potraživanja od država 2. potraživanja od subjekata javnog sektora 3. - // od multilateralnih razvojnih banaka 4. - // od banaka, 5. - // od kompanija za trgovinu HOV 6. - // od kompanija 7. - // iz regulatornog portfolija stanovništva 8. - // osigurana stambenom imovinom 9. - // obezbeđena nepokretnom imovinom 10. dospeli neotplaćeni krediti 11. kategorije sa višim rizikom 12. ostala aktiva 13. vanbilansne pozicije banke

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) Za potraživanja od države i CB, rejtinzi i ponderi su: Agencija za izvozne kredite (ECA) ocena istih potraživanja:

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) Potrživanja od multilateralnih razvojnih banaka (MDB) I opcija II opcija

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) Potrživanja od raznih kompanija i osiguravajućih društava Vanbilansne pozicije se konvertuju u ekvivalente kreditne izloženosti i dobijaju pondere od 20% za obaveze do 1 godine i 50% preko 1 g

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje Standardizovanim pristupom (SA) Minimalni kapital za pokriće kreditnog rizika ili regulatorni kapital (RK) dobija se preko ponderisane aktive (PRA): Minimalni kapital za pokriće kreditnog rizika: Prema Bazelu I i II Prema domicilnim propisima

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje rizika IRB pristupom q OSNOVNI IRB pristup - interni metod za procenu verovatnoće neizvršenja obaveza dužnika (kreditni rizik) q Banke same biraju model merenja… ne sve elemente q Model mora da bude odobren od regulatora q Kombinacija kvantitativnih inputa banaka i formule koju je odredio Bazelski komitet. q NAPREDNI IRB pristup - za banke koje ispunjavaju složenije uslove nadzora q Sve komponente rizika procenjuju same banke primenom njihovih internih metoda

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje rizika IRB pristupom NAPREDNI IRB pristup baziran je na 3 osnovna elementa: 1. Komponentama rizika za svaku klasifikovanu aktivu 2. Ponderima rizika za svaku klasifikovanu aktivu 3. Skupu minimalnih zahteva koje banka mora da ispuni da bi bila prihvaćena za IRB pristup, uključujući i obavezu javnosti podataka, kao i kontrolu pridržavanja usvojenih kriterijuma.

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje rizika IRB pristupom IRB poznaje 4 komponente rizika i to: 1. Verovatnoće neispunjenja obaveza (Probability of default - PD) 2. Gubitak u slučaju neispunjavanja obaveza (Loss Given Default-LGD) 3. Izloženost pri neispunjenju obaveza (Exposure at Default - EAD) 4. Efektivno dospeće ili ročnost (M-Maturity)

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje rizika IRB pristupom IRB pristup klasifikuje aktivu na 5 osnovnih kategorija: 1. plasmani kompanijama 2. plasmani suverenima (države, centarlne banke, vladine agencije) 3. plasmani bankama 4. plasmani građanima 5. ulozi u akcijskom kapitalu

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje rizika IRB pristupom q IRB pristup je dobar koliko su dobri i njegovi inputi q Banke koje žele da ga koriste moraju da obezbede kvalitetne statističke podatke vezene za kreditni rizik, tj: • da su podaci u upotrebi min 3 godine (osim u slučajevima običnih akcija i projektnih finansijskih kategorija) • da su dvodimenzionalni sistemi (sa dve imovine) • da sadrže najmanje godišnje rejtinge koje je pregledalo i odobrilo nezavisno nadzorno telo za procenu rizika • da sadrže procese kojima se iziskuju promene klijentovih finansijskih uslova u okviru 90 dana (30 dana za klijente sa slabim kreditnim osnovama.

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Merenje rizika IRB pristupom q Kod određivanja verovatnoće neispunjavanja obaveza (Probability of default - PD) banka mora da uzme u obzir sledeća regulativna ograničenja: • regulativna definicija verovatnoće neispunjavanja obaveza mora da bude konzistentna (dosledna) • da koristi jednogodišnji vremenski okvir • da mora da bude usmerena u budućnost • da se zasniva na najmanje petogodišnjem nizu podataka.

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Bazel II, omogućava i sugeriše bankama da upravljaju kreditnim rizikom banke kroz izradu i usvajanje: „Strategije kreditnog rizika“ u skladu sa međunarodnim standardima i principima

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Strategijom kreditnog rizika banka treba da utvrdi: q Opšti strateški okvir upravljanja kreditnim rizikom u skladu s osnovnim pristupom banke prema kreditnom riziku i upravljanju kreditnim rizikom primjenjujući međunarodne standarde i principe q Izjavu banke, odnosno, odluku izvršnog odbora banke (uprava) o ograničenjima u preuzimanju rizika, uvažavajući uslove koji vladaju na tržištu kao i zahteve regulatora, koje banka u izvršenju svoje strategije poslovanja ne sme da prekrši.

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Opštim strateškim okvirom banka treba da: q Definiše svoja najvažnija poslovna područja na osnovu već sagledane i analizirane postojeće strukture kreditnog portfolija i rizičnog profila banke q Utvrdi limite u skladu sa izjavom o poštovanju ograničenja q Prepozna područja upravljanja kreditnim rizikom gde su potrebna unapređenja (optimizacija kreditnog portfolia, upravljanje rizikom koncentracije u skladu sa standardima i principima, upravljanje instrumentima obrzbeđenja i stres testiranja).

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Glavni cilj Strategije: zaštita kvaliteta kreditnog portfolija, a izvedeni ciljevi bi mogli da budu: q novi poslovi kreditiranja isključivo sa klijentima prihvatljive kreditne sposobnosti q akvizicija klijenata i rast poslovanja u sektorima koji su manje osetljivi na pojavu kriza q optimizacija kreditnog portfolija primenom različitih modela q efikasno upravljanje instrumentima obezbeđenja na osnovu kvalitetne procene instrumenata obezbeđenja u cilju pokrića kreditnog rizika instrumentima obezbeđenja

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom Nastavak q upravljanje rizikom koncentracije u skladu sa internim metodologijama banke q snažan nadzor i kontrola kreditnog portfolija usmerena na prepoznavanje ranih znakova upozorenja kako bi se sprečilo njegovo pogoršanje q proaktivan pristup u naplati dospelih potraživanja i restrukturiranju kredita, q uspešnije aktivnosti oporavka loših plasmana usmerene prioritetno na vansudske strategije oporavka i q unapređenje upravljanja kapitalom putem uspostavljanja stres testova.

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom IZJAVA banke, (Odluka o ograničenjima u preuzimanju rizika koja ne bi smela da se prekrši), treba da se odnosi na: qposlovanje banke koje treba da se razvija u okvirima tolerancija za rizik utvrđen na nivou banke qda banka poštuje utvrđene targetirane i kritične veličine i limite utvrđene u banci qda kritične veličine aktiviraju unapred definisani rezervni plan u slučaju njihovog prekoračenja, qda su ti limiti čvrsta ograničenja čija prekoračenja nisu prihvatljiva qda sposobnost apsorpcije gubitka predstavlja prihvatljiv iznos gubitka i da se računa u skladu s metodologijom

BS II nastavak I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom q rezervisanja za potencijalne gubitke ne smeju da budu veća od gubitka banke i da na toj osnovi: § banka utvrđuje rezervisanja po kreditima § očekivane gubitke za operativne rizike prema internom modelu utvrđuje menadžer za operativne rizike i dostavlja ih banci za definisanje izjave o ograničenjima § da tržišne rizike utvrđuje menadžer za tržišne rizike i dostavlja banci za potrebe definisanja izjave o ograničenjima,

BS II nastavak I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom qda interni kapital predstavlja profil rizika i poredi se sa raspoloživim finansijskim izvorima u procesu utvrđivanja adekvatnosti kapitala qda se finansijski izvori utvrđuju u skladu sa raspoloživim kapitalom qda banka utvrđuje limit u iznosu od 100% za sve rizike tj. da je raspoloživi kapital jednak maksimalnim potencijalnim gubicima. qda sposobnost za preuzimanje rizika bude u skladu s usvojenom metodologijom i računovodstvenim standardima

BS II I STUB KREDITNI RIZIK UPRAVLJANJE kreditnim rizikom

BS II I STUB KREDITNI RIZIK Common Reporting ili COREP To je termin za obrazac ili zajednički izveštaj koji se koristi za opis novih standardizovanih evropskih zahteva za izveštavanje o kapitalu i riziku. COREP zahteva opsežne dodatne i detaljnije podatke predmeta, i nove oblike izveštavanja. Regulacija trenutno pokriva izveštavanja o Stubu 1 Bazela II zahteva za kapitalom, uključujući kreditni, tržišni i operativni rizik

BS II I STUB KREDITNI RIZIK COREP

BS II I STUB KREDITNI RIZIK COREP U SRBIJI

BS II I STUB KREDITNI RIZIK COREP U SRBIJI II deo obrasca

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK TR je rizik nepovoljnih devijacija tržišnih vrednosti određenih pozicija imovine banaka koja zavisi pre svega od dominantne delatnosti banke (investicione banke) Rezultat aktiviranja je smanjenje vrednosti imovine banaka, a parametri koji utiču na to smanjenje jesu: q kamatne stope q berzanski indeksi q devizni kursevi q cene bazičnih roba.

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Najznačajniji element u upravljanju TR: period držanja ili period u kojem banka ima otvorenu poziciju na nekoj aktivi i koja zavisi od vrste te aktive. Ako su: • devizni kursevi radi se o periodu od jednog dana • HOV periodi su mnogo duži (meseci) • što je vreme duže, izloženost delovanju ovog rizika je veća

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Konkretne pozicije aktive izložene dejstvu tržišnih rizika su uglavnom: q obveznice ili bondovi (bonds) sa fiksnom i fleksibilnom kamatnom stopom q akcije ili deonice (shares, stocks) q derivati sa različitom aktivom u njihovoj osnovi, akcijama i obveznicama q transakcije koje su vezane za devizne kurseve.

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Prema Bazelu II, TR je rizik gubitaka u bilansnim i vanbilansnim pozicijama a nastaje iz kretanja tržišnih cena. Klasifikuje se u dve grupe: q TR sadržane u HOV (dužničke hartije vezane za kamatnu stopu i vlasničke iz knjige trgovanja) q TR vezane za devizni i robni rizik

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK q Zahtevi za kapitalom za TR sadržane u HOV - njige trgovanja q aktivno upravljanje vrednovane - sve pozicije ažurirane q Zahtev za kapitalom - ukupne valutne i robne pozicije i

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Zahtevi za kapitalom uslovljeni su: q dokumentovanom Strategijom trgovanja konkretnom pozicijom, prethodno odobrenom od organa banke qdefinisanim politikama i procedurama za aktivno upravljanje konkretnom pozicijom uz ispunjenje zahteva q definisanim politikama i procedurama za monitoring pozicija koje su u skladu sa strategijom trgovanja datom pozicijom

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Bazel II predviđa prudenciono vrednovanje knjige trgovanja i u tom smislu predlaže pažljivo odmeravanje njenih pojedinih elemenata, gde je potrebno da se definiše: q sistem i kontrola tržišnog rizika q metodologija ocenjivanja q korigovanje vrednosti ili rezervi

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Po Bazel II postoje tri načina vrednovanja tržišnog rizika: q „mark to market“ (vrednovanje pozicija na dnevnoj osnovi po raspoloživim cenama zatvaranja koje potiču iz nezavisnih izvora i uz pretpostavku da su cene pozicija lako dostupne) q „mark to model“ (vrednovanju uz pomoć nekih repera, informacija sa tržišta i primenom ekstrapolacije gde se zahteva i doza konzervativizma) q nezavisna provera ocene (podrazumeva mesečnu proveru od strane nezavisnih subjekata.

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR Prema Bazelu II, banke mogu da TR mere na: q Standardizovani pristup (SA- Standardised Approach) q Pristup internih modela (IM- Internal Models)

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR Standardizovani pristup Prema ovom pristupu, utvrđuju se kapitalni zahtevi za pokriće 5 vrsta tržišnih rizika: § kamatni rizik § rizik pozicije vlasničkog uloga § devizni rizik § robni rizik § rizik opcija Ukupan zahtev za kapitalom za pokriće TR je aritmetički zbir prethodno dobijenih pet kapitalnih zahteva za pojedinačne vrste rizika

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR Pristup internih modela (IM- Internal Models) Pristup IM modela merenja TR omogućava bankama da same kreiraju modele za upravljanje TR, uz uslov da utvrde: § generalne kriterijume adekvatnosti sistema merenja rizika § kvalitativne standarde za interni nadzor nad korišćenjem modela, § smernice za specificiranje skupa faktora koji opredeljuju tržišni rizik, § kvantitativne standarde koji služe za korišćenje zajedničkih minimalnih statističkih parametara za merenje rizika

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK MERENJE TR Pristup internih modela (IM- Internal Models) nastavak § smernice za testiranje stresnih situacija § procedure validacije za eksterni nadzor nad korišćenjem modela § pravila za banke koje mešaju interni model i standardizovani pristup. Kod IM modela merenja TR, pažnja je data računanju izloženosti opšteg tržišnog rizika, dok je specifični rizik obuhvaćen obično sistemima za merenje kreditnog rizika

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Va. R metoda merenja TR q. Model koji predstavlja procenu mogućeg gubitka u portfoliju sa fiksnim učešćem pozicija u određenom vremenskom periodu i sa određenim stepenom poverenja. q. Za bankare je najvažniji raspored verovatnoće gubitaka u knjizi trgovanja q Uvek se misli isključivo o potencijalnom gubitku, a ne o iznosu koji nam pokazuje koliki je maksimalno moguć siguran gubitak

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Va. R metoda merenja TR q Koncept Va. R-a počiva – na pretpostavkama q Prva pretpostavka - stohastički proces q Druga - fiksna učešća finansijskih instrumenata u portfoliju q Dodatno definisanje i tretman pozicija.

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Va. R metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika q. Pretpostavka na kojoj se temelji ovaj model jeste normalna raspodela prinosa (R) koju karakterišu dva parametra: § srednja vrednost (µ) § varijansa (σ2) Za izračunavanje vrednosti Va. R-a:

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Va. R metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika q Parametar „d“ je vremenski horizont q Vrednost Va. R-a izračunata prema prikazanoj formuli uvek pokazuje kakve varijacije mogu da se očekuju u vremenskom periodu (d) sa određenim stepenom poverenja q Parametar „α“- rizik greške prve vrste i računa se kao dopuna stepena poverenja do 100%.

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Va. R metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika q „xα“ odseca donjih „α %“ raspodele - broj gde je verovatnoća uzimanja nekog manjeg broja od „ xα “ jednaka „α“: q Obično - negativan broj

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Va. R metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika „S“ je vrednost pozicije za koju se izračunava Va. R. „Zα“ - za standardizovanu normalnu raspodelu

BS II I STUB TRŽIŠNI RIZIK Va. R metoda merenja TR Analitički model merenja tržišnog rizika Na bazi prethodne Va. R preko „Zα“: Pretpostavke: µ = 0 tako da: Pretpostavka, na velikom broju tržišta zadovoljena, ali stvarni podaci odgovaraju opisanoj raspodeli

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK OR nastaju usljed nekvalitetno organizovanog procesa rada i nepredviđenih događaja nastalih u toku izvršavanja poslovnih aktivnosti Prema Bazelu II, OR je rizik od gubitaka koji proističe iz neadekvatnih ili neuspešnih internih procesa, ljudi i sistema ili spoljnih događaja OR je rizik štete zbog grešaka, povreda, prekida ili oštećenja koje su uzrokovali interni procesi, radnici ili sistemi Banke ili eksterno uzrokovani događaji. OR uključuje pravni rizik usklađenosti s regulativom, a isključeni su strateški, poslovni i reputacijski rizik

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Ozlede Prekidi Katastrofe Pljačke Tužbe Kazne Štete Greške

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Bazel II predlaže 7 kategorija potencijalnih izvora OR: § interna obmana (pronevera, izbegavanje poreza) § eksterna obmana (krađe; informacija, trećih lica, falsifikovanje, štete tehničkih aktivnosti i sl. ), § pravila eksploatacije zaposlenih i sigurnost radnog mesta (diskriminacija, zdravlje, sigurnost zaposlenih) § klijenti, proizvodi (tržišno manipulisanje, defekti proizvoda, nedopuštena trgovina) § štete na fizičkoj aktivi (prirodne katastrofe, terorizam) § poremećaji u radu softvera i hardvera § izvršavanje, isporuka i upravljanje procesima (greške; u unosu podataka, u računovodstvu, izostanak obaveznog izveštavanja)

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK U cilju prevencije od potencijalnih operativnih rizika, banke imaju obavezu da iz kapitala izdvajaju odgovarajuće iznose za pokriće tih rizika prema jednom od sledećih modela: § Pristup osnovnog indikatora (Basic Indicator Approach-BIA) § Standardizovani pristup (Standardised Approach - SA) § Viši pristupi merenja (Advanced Measurement Approaches - AMA).

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK q Pristup osnovnog indikatora § ukupan prihod množi se s ponderom = 15% q Standardizovani pristup § ukupan prihod deli se na poslovne linije od kojih svaka ima svoj ponder (12%-18%) q Viši pristupi merenja (AMA) § banka definiše interni model koji odobrava regulator na ukupan iznos § potrebnog kapitala uz korištenje podataka o štetama, indikatora rizika, analiza scenarija i eksternih podataka

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Pristup osnovnog indikatora q Predstavljeno formulom, kapital potreban za pokriće operativnog rizika po pristupu osnovnog indikatora, izgleda: KBIA - terećenje kapitala po pristupu osnovnog indikatora, Gl - godišnji bruto prihod za tri godine, n - broj godina u kojima je bruto prihod bio pozitivan posmatrajući period poslednje tri godine, α - ponder od 15% (predlog Bazel II).

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Standardizovani pristup q. Računanje zahteva za kapitalom potrebnim za pokriće OR za svaku poslovnu liniju, vrši se tako da se njen bruto prihod množi sa odgovarajućim ponderom (β)

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Standardizovani pristup Podaci godišnji bruto prihoda su za 3 poslednje godine poslovanja. U okviru godine je dozvoljeno prebijanje negativnih sa pozitivnim terećenjima kapitala između različitih poslovnih linija i to bez ograničenja. Nije dozvoljen isti postupak između godina. To znači, da ukoliko prema proračunu postoji negativno terećenje za neku od poslednje tri godine, taj podatak se unosi u dalja računanja kao nula. Nakon što se za svaku godinu izračuna iznos kapitala vrši se njegovo uprosečavanje tj. sabiraju se date vrednosti i rezultat se deli sa tri.

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Standardizovani pristup Formula za računanje OR SP je sledeća: KTSA - ukupno terećenje kapitala po standardizovanom pristupu, Gl 1 -8 - godišnji bruto prihod u konkretnoj godini za odgovarajuću za liniju poslovanja, β 1 -8 - fiksni procenat-ponder definisan Bazelom II

BS II I STUB OPERATIVNI RIZIK Viši pristupi merenja (AMA) q AMA pristup je dozvoljen samo uz prethodno odobrenje supervizora q Adekvatnost metodologije alokacije koju su banke razvile podložna je razmatranju od strane nadležnog supervizora sa ciljem da se ustanovi stepen razvoja rizično osetljivih tehnika alokacije i stepen do kog to odražava nivo operativnog rizika u pravnim subjektima i širom bančine grupe q Od banaka se očekuje da konstantno usavršavaju svoje modele i ulažu napore u više rizično osetljive tehnike

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA Bi. H RS Bi. H FBi. H

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA Srbija

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA Hrvatska

BAZEL II STUB I STOPA ADEKVATNOSTI KAPITALA

BAZEL II STUB I PLANIRANJE STOPE ADEKVATNOSTI KAPITALA q pritisak za povećanjem i održavanjem kapitala => banke sve više prepoznaju potrebu za planiranjem svoje dugoročne kapitalne osnove q. Planiranje i upravljanje kapitalom banke predstavlja disciplinu predviđanja i programiranja adekvatnog nivoa kapitala q Postoje četiri faze planiranja kapitala banke

BAZEL III q decebar 2010. BKSB objavio pravila Bazel III q podržali lideri grupe G-20 (Seul) q Bazel III - globalni regulatorni okvir za stabilnije banke sa setom mera za podršku bankama da apsorbuju šokove i ojačaju: § Regulatorni okvir § Supervizija § Upravljanje rizicima q Bazel III se temelji na: q mikro i q makro pristupu sigurnosti banke i bankarskog sistema u celini.

BAZEL III MAKRO pristup Bazela III § Bazel III sadrži i mere koje se odnose na korišćenje externih kreditnih rejtinga u kapitalnom okviru. Bazel III će inkorporirati elemente Međunarodne organizacije komisija za hartije od vrednosti (IOSCO) u Kodeks Osnovne agencije za kreditni rejting te zahtevati od banaka da obavljaju interne procene spoljnje izloženosti sekjuritizacije § Bazel III uvodi novi način merenja likvidnosti preko minimalnog koeficijenta pokrića (LCR) i preko minimalnog koeficijenta neto stabilnog finansiranja (NSFR) § Sve zemlje članice BK moraju da počnu sa prevođenjem Bazel III u nacionalne propise do 2013. a primena fazno do 2019.

BAZEL III MAKRO pristup Bazela III Uporedni pregled Bazela II i III

RIZIK LIKVIDNOSTI q Nastaje - banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava da izmiri svoje dospele obaveze, ili kada se desi da ima neočekivani odliv likvidnih sredstava q Tri su osnovna oblika rizika likvidnosti: § rizik neusklađene likvidnosti § rizik pojačane likvidnosti § tržišni rizik likvidnosti q Prema Baze l. II, likvidnost je sposobnost banaka da finanasiraju povećanja u aktivi i da ispunjavaju obaveze u pasivi, prilikom njihovog dospeća i bez stvaranja nepotrebnih gubitaka

RIZIK LIKVIDNOSTI q Pozicija likvidnosti podrazumeva racio ili odnos između likvidnih sredstava i obaveza i očekivanih gotovinskih priliva i odliva, za određene periode q Rizik likvidnosti predstavlja sadašnju ili buduću pretnju prema profitu ili kapitalu, koja proizilazi iz nesposobnosti banke da izvrši svoje obaveze u vremenu dospeća, q Upravljanje rizkom likvidnosti podrazumeva izradu strategija, politika i sistema koje banka treba da koristi da bi mogla da izvrši merenje, monitoring i kontrolu rizika likvidnosti u svojim aktivnostima.

RIZIK LIKVIDNOSTI q Baze l. II, propisuje standrade koje banke treba da poštuju prilikom upravljanja likvidnošću i rizikom likvidnosti, kao i sadržaj i formu modela izračunavanja i izveštavanja o koeficijentu likvidnosti u cilju merenja i praćenja pozicija likvidnosti banaka. q Prema bazelu III, sve banke su dužne: § da izrade, usvoje i održavaju modele za planiranje i održavanje adekvatne likvidnosti koja treba da je konzistentna sa međunarodno uspostavljenim principima, smernicama i standardima

RIZIK LIKVIDNOSTI Kvanitativni zahtevi rizika likvidnosti q Kvantitativni zahtevi u pogledu rizika likvidnosti se odnose na obavezu svih poslovnih banaka da periodično vrše izačunavanja svoje pozicije likvidnosti u skladu sa propisanom metodologijom. q Prema Bazelskom sporazumu III, propisani koeficijenti likvidnosti su: § koeficijent pokrića likvidnosti ili LCR koeficijent (Liquidity Cover Ratio) i § koeficijent neto stabilnog finansiranja ili NSFR koeficijent (Netto Stability Financial Ratio).

RIZIK LIKVIDNOSTI Koeficijent za pokriće likvidnosti (LRC)

RIZIK LIKVIDNOSTI Koeficijent likvidnosti prema AB

RIZIK LIKVIDNOSTI SLIČNOSTI I RAZLIKA U MERENJU KOEFICIJENTA LIKVIDNOSTI

RIZIK LIKVIDNOSTI SLIČNOSTI I RAZLIKE U MERENJU KOEFICIJENATA LIKVIDNOSTI Bazel III je širi i sveobuhvatniji, jer u odnosu na model AB: § tretira više pozicija u aktivi i sa višim ponderima rizika (100), što znači da je brojilac u formuli za utvrđivanje uvek veći (obuhvata i različita potraživanja) i sa većim šansama za ostvarenje većeg koeficijenta likvidnosti, § takođe obuhvata više pozicija u pasivi sa nižim i višim ponderima rizika, ali na pozicijama koje su značajne za konačan ishod koeficijenta likvidnosti (transakcioni depoziti) ponderi su maksimalni (100) tako da uvećavaju šanse za ostvarenje nižeg koeficijenta likvidnosti,

RIZIK LIKVIDNOSTI SLIČNOSTI I RAZLIKE U MERENJU KOEFICIJENATA LIKVIDNOSTI Bazel III je širi i sveobuhvatniji, jer u odnosu na model AB: § obuhvata i pozicije vanbilansa, a naročito pozicije izdatih garancija i otvorenih akreditiva koje se vrlo lako mogu pretvoriti u obaveze, a zatim u odlive finansijskih sredstava za banku, § količnik visoko likvidne aktive i ukupno projektovanih neto gotovinskih odliva u periodu od trideset kalendarskih dana mora biti veći od 100% § da je banka po starom sistemu obračuna likvidnosti likvidna, a po Bazel III sporzumu nelikvidna.

RIZIK LIKVIDNOSTI Monitoring alati rizika likvidnosti Monitoring alati ili monitoring procedure, predstavljaju modele i forme merenja i praćenja rizika likvidnosti koje svaka banka treba da koristi da u skladu sa njima upravlja svojim pozicijama likvidnosti. Te forme merenja i praćenja rizika likvidnosti mogu da se izražavaju kroz: § § § analize ugovorene ročne neusklađenosti, - // - koncentarcije sredstava, - // - raspoložive neopterećene aktive, - // - odnosa za pokriće likvidnosti, stres testove.

RIZIK ZEMLJE (country risk) q RZ - rizik negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke zbog: - nemogućnosti naplate plasmana iz druge zemlje - potencijalne volatilnosti stranih HOV - ekonomske ili političke nestabilnosti q RZ - cena razmene između 2 subjekta iz različitih zemalja

RIZIK ZEMLJE (country risk) q Međunarodno kreditiranje uključuje rizik zemlje vezan za ekonomsko socijalno i političko okruženje zemlje q Sve kompanije (banke) - analiziraju rizik zemlje q Sve kompanije (banke) prate izveštaje rejting agencija § Standard and Poor`s, § Moody`s, § Fitch Ratings, § AM Best`s Country Risk Ratings § Coface Rating

RIZIK ZEMLJE (country risk) q Većina metodologija procene rizika zemlje polazi od: § makro i § mikro nivoa q Makro procena obuhvata: q ukupan rizik zemlje q poslovni i q finansijski rizik q Mikro procena obuhvata procenu rizika za samo određenu delatnost u nekoj zemlji.

RIZIK ZEMLJE (country risk) q Merenje rizika zemlje § političkim i § finansijskim rizicima - dodeljuju određene vrednosti, § zatim se koriguju ponderima i § na kraju zbrajaju, da se dobije ukupna vrednost rizika jedne zemlje

RIZIK ZEMLJE (country risk) q. Kod političkog rizika vrše se merenja u pogledu: § § § § ponašanja potrošača, uređenja države i politike vlade, blokade transfera novca, ratovi, korupcija, konvertibilnost valutre i birokratija.

RIZIK ZEMLJE (country risk) q Kod finansijskog rizika vrše se merenja u pogledu: § § § § stope inflacije, stanje platnog bilansa zemlje, stopa rasta BDP, stopa nezaposlenosti, visina spoljnjeg duga, deficit državnog budžeta, ponuda novca, strane investicije, itd.

RIZIK ZEMLJE

RIZIK ZEMLJE q Očigledno je da zemlje bivše SFRJ na ovoj rang listi loše kotiraju, izuzev Slovenije koja je na 26. mestu, dok Crne Gore i Bosne i Hercegovine nema ni u prvih 100 rangiranih, što znači da su to zemlje sa veoma visokim rizikom zemlje q svetski kapital beži iz zemalja sa visokim rizikom zemlje a naročito je izražen u uslovima visoke stope inflacije ili preteće devalvacije, međutim, najvažniji razlog je politička nestabilnost

ZAKONSKI RIZIK q grupa finansijskih rizika q Zakonski rizik - verovatnoća da može da nastane gubitak usled: q izrečenih kazni i sankcija proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjavanja ugovornih i zakonskih obaveza, q kazni i sankcija izrečenih od strane regulatora

REPUTACIJSKI RIZIK q grupa finansijskih rizika q Rizik reputacije banke nastaje kao rezultat određenih slabosti banke, ispoljenih kroz loše poslovne rezultate i dalju saturaciju u svakom pogledu. q Poznato je da su banke najosetljivije finansijske institucije u pogledu reputacije, jer je lako gube, a teško stiču. q neophodno da banke imaju konstantno visok ugled i poverenje svojih klijenata. q Kako? Poštovanjem propisa, kvalitetnom organizacijom, savesnim radom i visokim pokazateljima ROE, ROA, CAR