BANKARSKI MENADMENT 2015 GODINA Tipovi finansijskih institucija Komercijalne

BANKARSKI MENADŽMENT 2015 GODINA

Tipovi finansijskih institucija • Komercijalne banke • Institucionalni investitori • Investicione banke (berzanske firme)

Komercijalne banke • • 1. 2. 3. 4. OSNOVA: depozitno- kreditna aktivnost Depozitno- kreditna aktivnost u savremenom bankarstvu sve više gubi na značaju, iz razloga što nefinansijske institucije imaju mogućnost finanasiranja iz drugih izvora (direktna prodaja sopstvenih (korporativnih) obveznica ). Brisanje Q propsa- skuplji izvori – komercijalne banke se okreću finansijskim tržištima Ulaskom na finansijska tržišta komercijalne banke menjaju strukturu svog poslovanja. Emisijom obveznica formiraju nedepozitne izvore sredstava. Kupovinom vrednosnih papira na finansijskom tržištu proširuju spektar kamatonosnih aktiva. Bave se sekjuritzacijom kredita. Bave se vanbilansnim aktivnostima na bazi kojih naplaćuju proviziju (garancije, akreditivi, devizni poslovi, finansijski derivati).

[1] Izvor: https: //cdr. ffiec. gov/public/Manage. Facsimiles. aspx

Institucionalni investitori • Sredstva stanovništva prikupljaju u nedepozitnim oblicima i plasiraju ih u razne oblike vrednosnih papira na tržištu kapitala. • Portfolio menadžment • Oblici: osiguravajući zavodi, penzioni fondovi, investicioni fondovi, . .

Investicione banke • Pružaju finansijske usluge kompanijama koje žele da uzvrše primarnu emisiju svojih akcija ili obveznica na tržištu kapitala. • Daju ekspertne usluge kompanijama u vezi vlasničkim i finansijskim prestrukturiranjem (fuzije, akvizicije, . . . ). • Obavljaju transakcije na sekundarnom tržištu kapitalakupuju i prodaju razne oblike vrednosnih papira koji se već nalaze u prometu (brokerske firme). • Kao dileri, obavljaju transakcije u svoje ime i za svoj račun uz preuzimanje odgovarajućeg tržišnog rizika.

Faktori novih trendova u bankarstvu • Deregulacija • Informaciona tehnologija • Globalizacija

Deregulacija 1. Ukinuta gornja granica na pasivne kamatne stope (Qpropisi. 2. Ukinuta su teritorijalna ograničenja vezana za poslovanje, kao i zabrana komercijalnim banakam da se bave poslovima sa Ho. V (Glass- Steagall akt). 3. Ukinuto usmeravanje dela plasmana banaka i instucionalnih investitora. • Povećava se rivalstvo između banaka, razvija se konkurencija. • Jača cenovna konkurencija- smanjuju se kamatne marže. • Jača produktna konkurencija- pojavljuju se novi proizvodi i usluge, poboljšava se kvalitet postojećih proizvoda i usluga, jača kastomizacija. . .

Informaciona tehnologija • Brza evaluacija kreditne sposobnosti kompanija. • Nefinansijske kompanije dobijaju mogućnost da pružaju finansijske usluge svojim kupcima/klijentima. Takođe mogu da dođu do novca i kapitala emisijom obveznica. • Elektronsko bankarstvo smanjuje potrebu za filijalama (internet). • Troškovi savremene informacione tehnologije rezultiraju fuzijama i akvizicijama (koncentracija).

Globalizacija • Pojavljivanje multinacionalnih banaka. • Sve banke iz zemalja EU imaju “jedinstveni pasoš”. • Ove banke mogu da prošire svoje poslovanje na druge zemlje na jedan od sledećih načina: 1. Da same izgrade svoju mrežu filijala u drugim zemljama. 2. Da izvrše akviziciju (kupovinu) strane banke. 3. Da izvrše kupovinu manjinskog paketa akcijskog kapitala neke strane banke. • Globalizacija je izvršila uticaj najviše na investicione banke iz bogatah zemalja. • Komercijalne banke su više vezane za “lokalna” tržišta na kojima posluju.

Karakteristike ročne strukture aktive i pasive • Ročna transformacija sredstava je jedan od glavnih izvora rizika za banke. • Neravnoteža u ročnoj strukturi bilansa banke povećava izloženost riziku likvidnosti i riziku kamatne stope. • Zato banke prate i usklađuju ročnu strukturu aktive i pasive sa ciljem da uravnoteže dospela potraživanja i dospele obaveze !!!

Finansijska ravnoteža i neravnoteža RAVNOTEŽA • Kratkoročni plasmani i novčana sredstva ≥ Kratkoročni izvora sredstava • Dugoročni plasmani ≤ Dugoročni izvori sredstava NERAVNOTEŽA • Obrnuto, uz dodatni uslov da • Kapital banke ≤ Trajna ulaganja (u osnovna sredstva, akcionarski kapital preduzeća i drugih banaka)

Modeli upravljanja aktivom banke • Upravljanje aktivom- alokacija sredstava u cilju maksimizacije profita uz minimiziranje rizika. • Podrazumeva upravljanje: gotovinom, kreditnim plasmanima, hartijama od vrednosti, . . . • Zavisi od: 1. Ponašanja klijenata banke- održavanje likvidnosti 2. Zakonskih ograničenja- obavezna rezerva 3. Odnosa između aktive i pasive- ročnost 4. Odnosa rizik/prinos- regulativa

• Problem (agencijski) kod upravljanja aktivom je konflikt između likvidnosti i profitabilnosti (različiti interesi akcionara i menadžera). • Pristupi upravljanja aktivom (u SAD): 1. Grupisanje sredstava. 2. Alokacija aktive- konverzija sredstava. 3. Linearno programiranje.

1. Grupisanje sredstava • Karakteristično za banke sa velikom bilansnom sumom. • Zasniva se na plasmanu raspoloživih sredstava u bilo koji oblik aktive, bez obzira na poreklo tih sredstava. • Primena ove strategije zahteva prethodno definisanje likvidnosti i profitabilnosti banke. • Alokacija se odvija sledećim redosledom: primarna rezerva likvidnosti, sekundarna rezerva likvidnosti, krediti, Ho. V, fiksna aktiva.

Primarna rezerva likvidnosti: Depoziti po viđenju Sekundarna rezerva likvidnosti Štedni depoziti Pool of founds Oročeni depoziti -investicioni- Sopstveni kapital Krediti Ho. V Fiksna aktiva (imovina)

2. Model upravljanja aktivom putem alokacije sredstava • Svaki izvor sredstava se posmatra pojedinačno i vezuje se sa posebnim oblicima plasmana. • Vrsta plasmana je strogo vezana za vrstu izvora.

Depoziti po viđenju Primarna rezerva likvidnosti: Sekundarna rezerva likvidnosti Štedni depoziti Krediti Oročeni depoziti -investicioni- Sopstveni kapital Ho. V Fiksna aktiva (imovina)

3. Model linearnog programiranja • Primena informacione tehnologije (SIMPLEKS metode). • Model linearnog programiranja zahteva: postavljanje ciljeva, identifikaciju različitih elemenata koji utiču na performanse banaka, analizu odnosa između tih elemenata, identifikacija ograničenja nametnutih menadžmentu. • Model daje odgovor na pitanja: šta je problem, koje su alternative za njegovo rešenje i koja je od ponuđenih alternativa najbolja. • Nedostatak modela je potreba za vrhunskim stručnjacima iz oblasti banakrskog menadžmenta, koje je teško pronaći i koje je potrebno mnogo platiti.

Upravljanje pasivom u bankama • CILJ: Prilagođavanje izvora sredstava banake tražnji za kreditima uz minimiziranje rizika i troškova za banku. • Pasiva bilansa stanja banaka je struktuisana od depozitnih izvora, nedepozitnih izvora i kapitala. • “Veće” banke imaju bolju strukturu depozitnih izvora i bolji odnos između depozitnih i nedepozitnih izvora. • Značaj “core” depozita (depoziti klijenatabazični). • Nedepozitni izvori mogu biti kreditnog karaktera i investicionog karaktera.

• Izvori kreditnog karaktera: međubankarsko tržište, tržište novca, krediti od CB. • Izvori investicionog karaktera: emisija kratkoročnih hartija od vrednosti kao što su depozitni certifikati i blagajnički zapisi. • Postoje dva osnovna modela upravljanja pasivom: 1. Model grupisanja sredstava- naglasak na likvidnosti i definisanju prioriteta banke. 2. Model povećanja profitabilnih plasmana- naglasak na povećanju kreiranja sopstvenih obaveza kako bi se stvorio izvor za nove plasmane. Svaki izvor se koristi za plasmane koji su za njega karakteristični.

KAPITAL BANKE

Funkcije kapitala banaka 1. Apsorbovanje potencijalnih finansijskih i operativnih gubitaka koje banka ima u svom poslovanju (zaštita solventnosti). 2. Zaštita deponenata i drugih kreditora banke (poverenje). 3. Podrška državnim institucijama koje osiguravaju depozite. (Agencija za osiguranje depozitawww. aod. rs) 4. Izvor za obezbeđenje rasta banke. Rast aktive mora da bude praćen rastom kapitala. Drugim rečima, kapital obezbeđuje da tempo rasta aktive bude optimalan u odnosu na preuzete rizike.

Koliki je adekvatan iznos bankarskog kapitala? • Top menadžment banaka i supervizorske vlasti imaju različito viđenje optimalnog nivoa kapitala u bankama (profitabilnost vs. sigurnost). • U ranijim fazama razvoja tržišnih ekonomija nije postojala regulacija visine bankarskog kapitala. • Menadžeri banaka formiraju kapital na nižem nivou nego što je odgovaralo preuzetim rizicima. • Razvoj savremenih finansijskih tržišta (konkurencije pre svega) zahteva jaku regulativu bankarskog kapitala zbog sve učestaliije pojave bankrota kod banaka.

• Stopa obaveznog kapitala se ne može formirati na uniformni način. Ona zavisi od: 1. Razlika u preuzetim rizicima od strane banaka (veći rizik- veća stopa kapitala). 2. Sposobnosti banaka da uzajme novac na finanijskom tržištu (respektabilne banke- niža stopa kapitala).

Oblici bankarskog kapitala 1. PRIMARNI KAPITAL (stalno prisutan u bilansu): – AKCIJSKI KAPITAL (OBIČNE AKCIJE) – PREFERENCIJALNI KAPITAL (PREFERENCIJALNE AKCIJE), – NERASPOREĐENA DOBIT (zadržani profit), – REZERVE ZA POKRIĆE GUBITAKA

2. SEKUNDARNI KAPITAL (povremeno prisutan): – Subordinirane obveznice (rok dospeća preko 5 godina, niži isplatni prioritet u odnosu na deponente, viši u odnosu na akcionare). Mogu biti konvertibilne. – Skrivene rezerve u banci. q. Veći udeo subordiniranih obveznica u ukupnom kapitalu povećava profit po akciji. To je uzrok njihove ekspanzije.

Šta raditi u slučaju pada kapitala ispod ravnotežnog nivoa? 1. Dokapitalizacija putem prodaje novih serija akcija ili subordiniranih obveznica na tržištu kapitala. 2. Smanjenje ili potpuna obustavita isplate dividendi akcionarima i dodavanje tih sredstava zadržanom profitu (koji je sastavni deo primarnog kapitala). 3. Promena kompozicije aktive- smanjenje aktive sa visokim rizikom i povećanje plasmana sa nižim rizikom. 4. Prodaja dela zajmova na sekundarnom tržištu, ili sekjuritizacija aktive. 5. Bilansna kontrakcija- smanjenje kreditnih plasmana uz smanjenje duga. 6. U krajnjoj nuždi- vlasničko restrukturiranje.

Međunarodna kordinacija • Globalizacija poslovanja- potreba za međunarodnim usaglašavanjem standarda kapitala. • Bazelski aranžmani- Generalna stopa kapitala prema rizikom ponderisanoj aktivi iznosi najmanje 8%. • Nominalna vrednost duga se množi sa odgovarajućim ponderom rizika i dobija se iznos rizične aktive po osnovu razmatranog duga.

RANGIRANJE RIZIČNE AKTIVE • Do usaglašavanja regulative sa Bazelskim standardima, CB je sva potraživanja klasifikovala u kateorije “A”, “B”, “V”, “G” i “D”. • Kategorija”A”- obuhvata potraživanja od dužnika čije je finansijsko stanje i kreditna sposobnost u potpunosti zadovoljavajuće. Ne očekuju se problemi u naplati potraživanja (izuzetno sa docnjom od 30 dana). • Kategorija “B”- dužnici čiji su novčani tokovi adekvatni sa aspekta izmirenja obaveza. Takođe, postoji procena da finansijsko stanje i kreditna sposobnost dužnika nisu u potpunosti zadovoljavajući, usled određenih problema u poslovanju, s tim da se ne očekuje znatnije pogoršanje u budućnosti (izmirurju dugove izuzetno sa docnjom od 3190 dana).

• Kategorija “V”- dužnici čiji tokovi gotovine nisu adekvatni sa aspekta izmirenja obaveza i kod kojih ročna usklađenost elemenata aktive i pasive ne odgovara delatnostima za koje su registrovani. Finansijsko stanje i kreditna sposobnost ukazuju na probleme u poslovanju, te se očekuju problemi u naplati (docnja od 91 - 180 dana). • Kategorija “G”- finansijsko stanje i kreditna sposobnost dužnika ukazuju na znatne probleme u poslovanju. Očekuje se docnja u naplati potraživanja između 181365 dana. • Kategorija “D”- dužnici za koje se osnovano očekuje da neće isplatiti dug prema banci (likvidacija, stečaj). Naplata ovakvih potraživanj česdto traje i do nekoliko godina.

Kretanje klase G i D u domaćem sektoru • Grafikon 2. 16. strana 16

Ponderi rizika • Ponderi se primenjuju na bruto knjigovodstvenu vrednost potraživanja. Ponderi su sledeći: • “A”- 0% • “B”- 5% • “V”- 25% • “G”- 50% • “D”- 100% • Svaka poslovna banka je dužna da kvartalno dostavi izveštaj Centralnoj bankci o iznosu i klasifikaciji svoje bilansne aktive i vanbilansnih stavki, kao i o iznosu rezerve za procenjene gubitke.

Pokazatelj adekvatnosti kapitala http: //www. nbs. rs/export/sites/default/internet/latinica/20/kpb/adekvatnost_kapitala. pdf • Pokazatelj adekvatnosti kapitala je jednak količniku kapitala i rizične aktive banke. • Regulativa je pooštrena nakon SEK-e (Bazel 3). • Banka je dužna da pokazatelj adekvatnosti kapitala održava na nivou koji nije niži od 12%. • Ponderi kreditnog rizika prema aktuelnoj regulativi: 0%, 20%, 50%, 100%, 150%.

KONCEPTI KAPITALA • RASPOLOŽIVI KAPITAL- nominalna vrednost kapitala u pasivi banke. • REGULATORNI KAPITAL- iznos kapitala koji banka treba da ima na osnovu regulatornih propisa. • EKONOMSKI KAPITAL (CAR)- u ravnoteži sa ukupnim rizicima banke • IDEALNA SITUACIJA JE KADA SU IZNOSI KAPITALA PREMA OVA TRI KONCEPTA U RAVNOTEŽI, ŠTO JE REDAK SLUČAJ.

Bazel 2 - REGULATORNI KAPITAL • Ključni dokument bazelskog komiteta za bankarsku superviziju je usvojen u junu 2004 godine. • Sporazum propisuje minimalnu stopu kapitala u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu (8%), s tim da supervizorske institucije mogu da odrede i više stope neophodnog kapitala (u Srbiji 12%) • Regulatorni aranžmani pokrivaju izloženost sledećim rizicima: • Kreditni rizik • Tržišni rizik • Operativni rizik

Tri stuba prudencione kontrole • STUB 1: Reguliše formiranje minimalnog obaveznog kapitala (8%). Štiti od rizika koje nose bilansne i vanbilansne pozicije, obezbeđuje solventnost, smanjuje sistemski rizik, štiti deponente. • Odbrana od kreditnog rizika: – Primena metoda za ocenu kreditne sposobnosti – Kolateral – Diverzifikacija – Kapital banke (operativne rezerve)

• STUB 2: Odnosi se na superviziju banaka od strane nadležnih supervizorskih institucija. Ove institucije prate da li su banke formirale adekvatan nivo kapitala. • Vrše kontrolu kvaliteta internih metodologija za upravljanje rizicima (podstiču razvoj savremenih tehnika upravljanja rizicima). • U slučaju ocene da interna metodologija nije dovoljno kvalitetna, mogu da odrede višu stopu regulatornog kapitala.

• STUB 3: Odnosi se na tržišnu disciplinu i predstavlja dopunu stuba 1 i stuba 2. Tržišna disciplina se odnosi na transparentnost poslovanja, odnosno na obavezu banaka da daju informacije o svom poslovanju (polugodišnje, kvartalno).

Obavezni kapital i operativne rezerve banaka • Bazelski aranžmani prihvataju stav da banke mogu da pretrpe dve vrste gubitaka: – Očekivane gubitke (pokrivaju ih operativne rezerve). – Neočekivane gubitke (pokriva ih kapital)

Obavezni kapital • Postoje tri nivoa kapitala. • Nivo 1 - Naziva se primarni kapital. Sastoji se iz akcijskog kapitala i zadržane dobiti banaka. Ne sme biti niži od 4% u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu. • Nivo 2 - Sastoji se iz subordiniranih obveznica (sa minimum 5 godina dospeća, može iznositi najviše 50% primarnog kapitala) i iz dela operativnih rezervi. • Nivo 3 - služi isključivo za pokriće dela tržišnog rizika, a čina ga kratkoročne subordinirane obveznice.

Operativne rezerve • Koriste se za prokrivanje očekivanih gubitaka. Sadrže opšte rezerve, specifične rezerve i rezerve za rizik zemlje.

KVANTITATIVNO MERENJE BANKARSKIH RIZIKA - EKONOMSKI KAPITAL (CAPITAL AT RISK- CAR) • Cilj upravljanja rizicima: optimizacija odnosa rizik/ prinos (a ne izbegavanje rizika).

• U fokusu banaka su kreditni rizik i tržišni rizici (rizik kamatne stope i valutni rizik) jer najviše utiču na solventnost. • Upravljanje rizivima može biti: kvalitativno (bazirano na iskustvenim ocenama eksperata) i kvantitativno (na bazi merenja).

Komponente upravljanja rizicima: 1. Adekvatna evaluacija kreditnih i tržišnih rizika. 2. Naplata cene rizika od korisnika odgovarajućih bankarskih usluga. 3. Izdvajanje naplaćene cene rizika u rezerve i kapital banke. 4. Pokrivanje očekivanih gubitaka iz formiranih rezervi banke. 5. Pokrivanje neočekivanih gubitaka iz akcijskog kapitala banke. 6. Formiranje ekonomskog kapitala banke koji je korigovan za rizik. 7. Upravljanje portfolio rizikom. 8. Monitoring (kontrola) rizika od nadležnih službi u banci.

Merenje bankarskih rizika (Va. R metodologija) • Izračunanvanjem prosečnog gubitka (očekivanog gubitka) i stope disperzije oko trendne vrednosti (standardna devijacija). • Očekivani gubitak: • Varijansa za seriju X: • Standardna devijacija:

Primer: • 1. 2. 3. 4. 5. 6. Godišnji gubici: Gubitak u 2009: 1500 evra Gubitak u 2010: 1800 evra Gubitak u 2011: 1000 evra Gubitak u 2012: 1300 evra Gubitak u 2013: 1500 evra Gubitak u 2014: 1100 evra • Prosek (očekivani gubitak za 2015): E(X)=1366. 7 evra • Varijansa: (17768. 9+187748. 9+134468. 9+4448. 9+17768. 9+71128. 9)/6=72222. 2 evra • Standardana devijacija: δ=268. 74 evra

Maksimalni gubitak (Va. R) za banku se određuje na osnovu tri faktora: visine izloženosti gubitku, vrednosti standardne devijacije i izabranog nivoa tolerancije. Pod nivoom tolerancuje se podrazumeva verovatnoća da gubici probiju matematički projektovanu granicu (1%, 5%, 10%, 3δ) Očekivani gubitak E(x) Standardna devijacija

• Operativne rezerve za pokriće gubitaka pokrivaju samo očekivane gubitke, na osnovu srednje vrednosti godišnjih gubitaka izračunate na osnovu dugogodišnjih statističkih serija. • Kapital banke služi kao izvor za pokriće neočekivanih gubitaka. Neočekivani gubici postaju Va. R, kada se odredi nivo tolerancije. - Na primer, ako je izračunata vrednost Va. R jedaka 100, sa nivoom tolerancije od 5%, to znači da su šanse da gubici banke budu veći od 100 jednaki 5%. Drugim rečima banka računa da će samo jednom u 20 godina imati Va. R veći od 100. • Kapital pod rizikom (CAR) je iznos kapitala koji je potreban da bi banka unapred pokrila većinu njenih potencijalnih gubitaka u narednom periodu. Ako je CAR veći od raspoloživog kapitala banka preduzima sledeće: koriguje naviše riziko premiju ukoliko je to moguće u datim tržišnim uslovima, smanjuje iznos aktive, menja strukturu plasmana u smislu smanjenja njihove rizičnosti, vrši veću diverzifikaciju.

Primer: • Banka u godini X kreditira 1000 kompanija slične veličine i aktivnosti sa 200. 000 evra. • Empirijski dokazano da u toku ekonomskog ciklusa 10 kompanija ne izvršava svoje obaveze (1%). • Očekivani gubitak za banku je 2 miliona evra. Taj gubita se kompenzuje “riziko premijom” od 2000 evra po kompaniji (struktura kamatne stope). • Međutim ako u toj godini 12 kompanija prestane da izvršava svoje obaveze, gubitak za banku će biti 2. 4 miliona evra. Od toga će 2 miliona biti pokriveno operativnim rezervama dok će 0. 4 miliona (neočekivani gubitak) biti pokriveno iz kapitala banke.

Struktura kamatne stope (komponente) Kamatna stopa 3. 55% Marža (0. 25%) Trošak poreza (0. 1%) Neočekivani gubici (0. 05%) Mat. i nemat. troškovi (0. 5%) Zarade zaposlenih (0. 5%) Očekivani gubici (0. 15%) Pasivna kamatna stopa (2%) Komponente koje ulaze u strukturu kamatne stope

DEFINISANJE RIZIKA KOD BANAKA • Prema standardnoj međunarodnoj klasifikaciji banke su izložene sledećim vrstama rizika: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Kreditni rizik Rizik likvidnosti Rizik plaćanja Kamatni rizik Devizni ili valutni rizik Rizik zemlje Tržišni rizik Operativni rizik

KREDITNI RIZIK • Kreditni rizik je rizik neizvršenja obaveza po osnovu nastalog duga, to jest po osnovu nenaplaćene glavnice i kamate od strane dužnika. • Najvažniji je za banke- 80% rizika se odnosi na kreditni rizik. • Komponente kreditnog rizika su: 1. Rizik fizičkog lica (consumer risk) 2. Rizik kompanije (company risk) 3. Rizik zemlje (country risk)

• U okviru razvijenih finansijskih tržišta kreditna sposobnost dužnika se može pratiti: 1. Praćenjem kamatne stope na novoemitovani dug dužnika. 2. Praćenjem cena akcija dužnika. 3. Praćenjem rejtinga (od strane rejting agencija).

§ Klasična banakarska procedura monitoringa kreditnog rizika obuhvata: 1. Ustanovljavanje sistema limita za utvrđivanje gornjih granica zaduživanja klijenata, po raznim segmentima (iz određene branše, iz određene zemlje, . . . ). 2. Postizanje minimuma saglasnosti (referenti ili kreditni odbor) pre donošenje odluke o preuzimanju kreditnog rizika. 3. Delegiranje moći na različite nivoe u bankci, po pitanju maksimalnog iznosa kredita koji se odobrava. 4. Objedinjavanje podataka o neotplaćenim zajmovima klijenta. 5. Poštovanje pravila o diverzifikaciji rizika na sve zajmotražioce.

• Kod ocene izloženosti kreditnog portfolija kreditnom riziku, treba voditi račua o : 1. Klijentima čiji dug prevazilazi 5% iznosa kapitala banke. 2. Kreditima datim akcionarima i povezanim licima. 3. Kreditima kod kojih je izvršeno reprogramiranje. 4. Kreditima u docnji (više od 30 dana) 5. Kreditima koji su prema međunarodnoj klasifikaciji okarakterisani kao substandardni, sumnjivi i kao gubitak.

• Do nesolventnosti banaka najčešće dovodi ponašanje menadžera (deformisana kultura kod kredita), koje podrazumeva: 1. Prekomerno produžavanje kredita menadžerima banke i velikim akcionarima. 2. Kompromitovanje principa vezanih za odobravanje kredita. 3. Veća briga o prihodima nego o zdravim odlukama o odobravanju kredita. 4. Nepotpune informacije o kreditu. 5. Nedovoljan monitoring zajmotražioca. 6. Nekompetentnost.

RIZIK LIKVIDNOSTI • Rizik likvidnosti predstavlja rizik da banka ne poseduje dovoljno likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza ili da dođe do neočekivanih odliva likvidnih sredstava. • Stored liquidity management, purchased liquidity management. • Rizik likvidnosti- rizik likvidnosti u pogledu obezbeđenja likvidnih sredstava (po razumnoj ceni) • Povezan je sa drugim rizicima- najviše sa kreditnim.

• Na primer: Bankrotstvo velikog klijenta, gubitak poverenja u banku, veliki odliv depozita, nespremnost drugih banaka i finansijskih institucija da pruže kreditnu podršku. Rezultat: nelikvidnost koja vodi banku u zonu bankrotstva. • Banke mogu da dođu do likvidnih sredstava: privlačenjem novih depozita, na međubankarskom tržištu, na tršištu novca i kreditima od CB u krajnjoj nuždi. • Razvijenost tržišta novca se prati preko: obima zaključenih transakcija, nivoa kratkoročnih kamatnih stopa i njihove stabilnosti tokom vremena i brzine nalaženja partnera za zaključenje transakcije.

RIZIK PLAĆANJA • Rizik izvršenja plaćanja u transakciji nastaje ukoliko jedna strana plaća novcem ili dostavlja sredstva pre primanja sopstvene gotovine ili sredstava (Bankhaus Herstatt rizik). • Zbog velikog obima plaćanja ovaj rizik je naročito prisutan na međubankarskom tržištu. • Da bi smanjile rizik izvršenja plaćanja u bankarskom sistemu mnoge zemlje su koristile saldiranje na neto principu (banke na kraju svakog dana izvrše svoje neto obaveze, izvedene iz priliva i odliva sredstava u toku tog dana). • Tokom druge polovine 90 - tih većina zemalja EU i SAD su prešle na sistem bruto plaćanja u realnom vremenu (RTGS), kada su u pitanju nalozi sa velikim iznosom. Ovim sistemom se umesto na kraju svakog radnog dana, saldiranje vrši na principu nalog po nalog u realnom vremenu (kontinuirano), na računima kod CB. TARGET sistem je najpoznatiji platni sistem sastavljen od pojedinačnih RTGS sistema zemalja evro zone.

KAMATNI RIZIK • Rizik smanjenja profita usled promena u visini kamatnih stopa predstavlja kamatni rizik za banku. • Proističe iz činjenice da većina bilansnih stavki banaka generišu prihode i troškove koji su zavisni od kretanja kamatnih stopa. • Primer: Banka koja ima zaključen ugovor o kreditu sa klijentom, po varijabilnoj kamatnoj stopi, izložena je riziku smanjenja prihoda u slučaju pada tržišnih kamatnih stopa.

Duracioni gep (gep dospeća) Duracioni gep 0 Duracija aktive Duracije pasive Duracioni gep = 0 Duracija aktive = Duracije pasive Rast kamatne stope Pad neto vrednosti Rast neto vrednosti Pad neto vrednosti Imunizacija Imunizacij a

DEVIZNI (VALUTNI) RIZIK • Devizni ili valutni rizik predstavlja rizik za banku da zabeleži gubitke usled promena u deviznim kursevima. • Deviznom riziku su najviše izložene banke koje posluju globalno. • Nastaje usled negativnih fluktuacija deviznih kurseva u odnosu na otvorene pozicije banke. • Otvorene pozicije mogu biti (primer valutnog para dinar/ evro): 1. 2. • Neto kratke otvorene pozicije u eurima- devizne obaveze banke veće u odnosu na deviznu aktivu. Neto duge otvorene pozicije u eurima- devizna aktiva veća od deviznih obaveza. Apresijacija dinara- neto duga otvorena pozicija nepovoljna za banku.

PRIMER: • Pre 10. 00 časova banka “A” je imala samo dinare. • U 10. 00 časova diler banke “A” kupio je 5 miliona evra po kursu 120 dinara. Nakon te kupovine banka A ima dugu poziciju od 5 miliona evra. • Predpostavimo da je u 12. 00 časova dinar apresirao (ojačao) u odnosu na evro, i da je diler banke “A” prodao 5 miliona evra dileru banke “B” po kursu od 118 dinara, zatvarajući time svoju poziciju u evrima. • PROFIT: (5 miliona evra x 118 dinara) - (5 miliona evra x 120 dinara) = 590 miliona dinara – 600 miliona dinara = -10 miliona dinara

RIZIK ZEMLJE (politički rizik) • Rizik zemlje ili države predstavlja rizik da zemlja neće moći da otplati kredit banci koji joj je dala ili za koji ona garantuje. • Za banku su krediti državi specifični najviše zbog činjenice da u slučaju prestanka servisiranja duga od strane države, ne može da naplati dug putem zaloge, kao u slučaju privatnog duga. • Politički rizik predstavlja rizik od mešanja političkih faktora u rad privatnog bankarskog sektora, kao što je na primer: 1. Regulisanje kamatnih stopa. 2. Uvođenje devizne kontrole. 3. Nacionalizacija banaka, . . .

TRŽIŠNI RIZIK • Tržišni rizik predstavlja rizik od gubitka koji za banku može nastati kao posledica promena cena bilansnih i vanbilansnih pozicija na tržištu. Najpoznatiji oblici su rizik deviznog kursa i rizik kamatne stope. • Karakterističan je za bankarske proizvode iz domena investicionog bankarstva. • Izloženost ovoj vrsti rizika zavisi od vremenskog intervala držanja finansijskih instrumenata u portfoliju. • Tržišni rizik se deli na sistemski (produkt promena cena svih tržišnih instrumenata) i nesistemski rizik (produkt specifičnog poslovanja emitetnta finansijskog instrumenta, koje dovodi do atipičnog kretanja cena u odnosu na cene sličnih instrumenata na tržištu). • Izloženost banaka ovoj vrsti rizika se prati na osnovu nestabilnosti tržišnih parametara kao što su: tržišne kamatne stope, devizni kursevi, berzanski indeksi, . . .

TRŽIŠNA KAMATNA STOPA • Prinos do dospeća na državne beskuponske obveznice predstavlja aproksimaciju tržišne kamatne stope. Obrnuto korelisan sa cenom obveznice.

BELEX 15 praćenje performansi najlikvidnijeg segmenta domaćeg tržišta kapitala Izdavalac (indeksna korpa 29. 09. 2012) Simbol Količina FFc Procenat AIK banka a. d. , Niš NIS a. d. , Novi Sad Imlek a. d. , Beograd Energoprojekt holding a. d. , Beograd Komercijalna banka a. d. , Beograd Aerodrom Nikola Tesla a. d. , Beograd Soja protein a. d. , Bečej Jubmes banka a. d. , Beograd Galenika Fitofarmacija a. d. , Zemun Metalac a. d. , Gornji Milanovac Jedinstvo Sevojno a. d. , Sevojno Alfa plam a. d. , Vranje Tigar a. d. , Pirot Veterinarski zavod Subotica a. d. , Subotica AIKB NIIS IMLK ENHL KMBN AERO SJPT JMBN FITO MTLC JESV ALFA TIGR VZAS 8. 861. 501 163. 060. 400 8. 741. 010 9. 937. 538 8. 709. 310 34. 289. 350 14. 895. 524 273. 661 1. 320. 000 1. 020. 000 304. 719 174. 812 1. 718. 460 2. 260. 196 69, 18% 13, 97% 18, 32% 54, 46% 32, 40% 16, 94% 36, 96% 68, 37% 49, 94% 87, 41% 70, 62% 50, 68% 66, 28% 40, 82% 20, 00% 13, 17% 7, 65% 7, 21% 6, 62% 6, 47% 4, 88% 4, 25% 3, 99% 2, 64% 1, 37% 0, 72

OPERATIVNI RIZIK • Operativni rizik predstavlja produkt neadekvatnog rada menadžmenta i interne kontrole u banci. • Oprativni rizici utiču na finansijski gubitak usled greške, prevare ili propuštene prilike za pravovremeno reagovanje na određenu poslovnu aktivnost. • Operativni rizik može biti izazvan: 1. Ljudskim faktorom (neiskustvo, nedisciplina, nepoštovanje etičkog kodeksa, . . . ). 2. Tehnički faktor. 3. Procesne radnje (loše izveštavanje i odlučivanje, neadekvatne obrada informacija, neadekvatna kontrola u banci, . . . ). 4. Informacione tehnologije (nedorađeni računarski programi). 5. Požari i katastrofe.

STRATEGIJA LIKVIDNOSTI BANKE • LIKVIDNOST- sposobnost banke kao dužnika izmiri svoje novčane obaveze o roku dospeća. • Rizik likvidnosti: manjak likvidnih sredstava, nemogućnost mobilizacije sredstava na tržištu (rizik likvidnosti u smislu obezbeđivanja sredstava). • Modeli ulaganja i plasiranja sredstava: 1. Ulaganje i plasiranje sredstava prema ročnosti. 2. Konzervativni način planiranja i ulaganja sredstava. • Konzervativni metod smanjuje stepen rentabilnosti banke, zato banke traže kompromisnu strategiju.

• Najpoznatiji modeli za optimiranje salda gotovine su: Baumol model, model Miller- Orr, model Beranu, model Vajt i Norman. • Baumolov model: definiše ravnotežni odnos između gotovine i Ho. V koje banka treba da drži u svom portfoliju, u zavisnosti od kamatne stope i cene Ho. V.

Primer: • Banka u cilju povećanja novčanih sredstava (likvidnosti) namerava da proda državne obveznice. Cena jedne obveznice je 2000 dinara, kamatna stopa (prinos) je 8%. Godišnje isplate obaveza preduzeća iznose 1. 260. 000 dinara. Koliki je optimalan iznos koji banka može da dobije od prodaje obveznica. • Optimalno je da u okviru definisanih uslova banka u svom portfoliju ima 126 obveznica (250998 dinara/2000 dinara) za namene pokrivanja likvidnosti.

KARAKTERISTIKE NELIKVIDNOSTI BANKE • Nelikvidnost može biti trenutna ili trajna. • Trenutna nelikvidnost: najčešće posledica dispariteta između tokova priliva i odliva novčanih sredstava. • Najčešće je posledica isplata sa tekućih i štednih računa, ispadanja likvidnih sredstava iz funkcije (loši krediti), kao i povlačenja sredstava po osnovu kreditnih linija. • Korekcija trenutne nelikvidnosti: pretvaranje Ho. V u gotovinu, povlačenje svojih potraživanja od drugih banaka. • Obaveze menadžmenta u slučaju trenutne nelikvidnosti: analiza iznosa depozita po viđenju i analiza uslova plasmana na bazi tih depozita, preispitivanje uslova plasmana, načina obezbeđanja naplate potraživanja, ponovna analiza kreditne sposobnosti, . . .

• Trajna nelikvidnost- neprekidna nelikvidnost u periodu 15 - 30 dana. • Najčešće je posledica neusklađenosti ročne strukture plasmana i izvora sredstava, zatim bilansne neravnoteže, kao i u slučaju kada su trajna ulaganja veća od kapitala banke. • Obaveze menadžmenta u slučaju trenutne nelikvidnosti: preispitivanje poslovne politike (u celini), identifikovanje uzroka nelikvidnosti, preuzimanje hitnih mera za otklanjanje uzroka nelikvidnosti.

Otklanjanje trajne nelikvidnosti 1. Povećanje depozita po viđenju i pridobijanje novih deponenata iz sektora privrede. 2. Naplata dospelih potraživanja bez mogućnosti produženja roka plasiranih sredstava. 3. Prevremena naplata potraživanja (dogovorno ili putem menice) gde je moguće. 4. Uvođenje novih izvora sredstava. 5. Stavljanje principa likvidnosti ispred principa rentabilnosti. 6. Robna naplata potraživanja. 7. Emitovanjem blagajničkih zapisa (rok 30 - 90 dana) 8. Atraktivnije kamate za deponente. 9. Povećanje kapitla emisijom akcija i momentalna naplata prodatih akcija

• • Pretvaranje Ho. V u novac. Korišćenje povoljnosti mehanizma obavezne rezerve. 15 -20% “vrućih” kredita (koji su naplativi u bilo kom trenutku). Forsiranje kratkoročkih plasmana, po većoj kamatnoj stopi. Opoziv investicionih ulaganja dok traje nelikvidnost. Racionalizacija poslovnih aktivnosti. Aktivni bankarski poslovi koji se ne mogu obavljati u slučaju nelikvidnosti, jesu: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Kreditni poslovi sa inostranstvom. Devizno- valutni poslovi u zemlji- kupovina. Kupovina Ho. V. Garancijski poslovi. Poslovi otvaranja akreditiva.

• U vremenu nelikvidnosti banka može da obavlja sledeće poslove: 1. 2. 3. 4. Depozitne dinarske i devizne poslove Uzimanje kredita u zemlji i inostranstvu Devizno- valutne poslove u zemlji- prodaja Emisione poslove (akcije, obveznice, blagajničke zapise, certifikati) 5. Prodaja Ho. V

Novčani tokovi (cash flow) 1. Po osnovu poslovnih aktivnosti banke (kamate na kredite, naknade, provizije). 2. Po osnovu investicionih aktivnosti (dugoročne hov, dividende, ulaganje ili prodaja osnovnih sredstava, . . . ). 3. Po osnovu finansiranja (emisija akcija, uzimanje kredita, devizna efektiva, . . . ). • 1+2+3= neto porast ili smanjenje novčanog toka sredstava banke u odnosu na predhodni bilans.

PROJEKTOVANJE LIKVIDNOSTI • Likvidnost projektuje komisija za upravljanje aktivom i pasivom (ALCO). • Zasniva se na prognoziranju rasta depozita i tražnje za zajmovima, kao i na aranžiranju dodatnih izvora za obezbeđenje likvidnosti. • Suština projektovanja likvidnosti u bankama: računanje gepova likvidnosti banke za različite vremenske intervale. • Likvidnosni gep predstavlja razliku između anticipiranih izvora sredstava i potencijalne upotrebe sredstava od strane banke.

• Negativne vrednosti gepa likvidnosti bankarski menadžment mora da pokrije izborom optimalne strukture dodatnih izvora. • Struktura izvora za pokrivanje likvidnosti zavisi od: 1. Dužine trajanja projektovanog gepa (ukoliko će negativni gep trajati nekoliko dana ide se na međubankarsko trište ili repo transakcije. Ukoliko će negativni gep trajati duže ide se na: • • • • Povećanje depozita po viđenju i pridobijanje novih deponenata. Naplata dospelih potraživanja bez mogućnosti produženja roka plasiranih sredstava. Prevremena naplata potraživanja (dogovorno ili putem menice) gde je moguće. Uvođenje novih izvora sredstava. Stavljanje principa likvidnosti ispred principa rentabilnosti. Robna naplata potraživanja. Emitovanjem blagajničkih zapisa (rok 30 - 90 dana) Atraktivnije kamate za deponente. Povećanje kapitla emisijom akcija i momentalna naplata prodatih akcija Pretvaranje Ho. V u novac. Korišćenje povoljnosti mehanizma obavezne rezerve. 15 -20% “vrućih” kredita (koji su naplativi u bilo kom trenutku). Forsiranje kratkoročkih plasmana, po većoj kamatnoj stopi. Opoziv investicionih ulaganja dok traje nelikvidnost. Racionalizacija poslovnih aktivnosti.

2. Očekivanog kretanja kamatnih stopa na finansijskom tržištu (ako se očekuje pad kamatnih stopa, menadžeri idu na što kratkoročnije izvore i što dugoročnije plasmane, što banku izlaže većem riziku od nelikvidnosti. Važi i obrnuto).

CIKLIČNOST PRIVREDE I LIKVIDNOST BANAKA • Ciklični aspekt je izraženiji kod banaka koje su u većoj meri povezane sa privrednim granama koje imaju veći stepen cikličnih oscilacija (poljoprivreda, turizam, . . ) • Faza privrednog rasta: rastu zahtevi za kreditima (manje Ho. V, više kredita), opada rast depozita, kamatne stope rastu, pada likvidnost banaka. • Faza recesije: opadaju zahteviza kreditima (više se ulaže u Ho. V), raste depozitna baza po osnovu nedostatka alternative za investiranje, padaju kamatne stope, raste likvidnost banaka.

Grafikoni- likvidnost • Pregled grafikona 2 tromesečje 2014 - nbs. rs • Strana 27 GDP- 2008 - 2012 0. 05 0. 04 0. 03 0. 02 GDP 0. 01 Linear(GDP) 0 -0. 01 -0. 02 -0. 03 -0. 04 1 2 3 4 5

Pokazatelji likvidnosti

“XY” banka 1. 4 1. 2 1 0. 8 l 1 l 2 0. 6 l 3 0. 4 0. 2 0 1 2 3 4 5 6 7

PROFITABILNOST BANAKA

ZAŠTO JE PROFITABILNOST BANAKA VAŽNA? • Ciljna funkcija banaka u tržišnoj ekonomiji: 1. Formiranje adekvatne stope prinosa na akcijski kapital, 2. Maksimizacija tržišne vrednosti banke. R=[ (Vf-Vi)+Df ]/Vi • Ostvarivanje zadovoljavajuće stope prinosa na jedinicu kapitala je osnova za dalju ekspanziju banke u tržišnoj privredi. Deo ostvarenog profita banke koriste za povećanje kapitala, čiji rast je regulativom povezan sa povećanjem aktive.

Formiranje profita (neto dobiti) banke 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. Kamatni prihodi Kamatni rashodi Neto kamatni prihod (1 -2) Neto nekamatni prihod (na bazi provizija i naknada) Operativni prihodi (3+4) Operativni rashodi (plate, bonusi, materijalni rahodi, amortizacija) Bruto profit banke (5 -6) Izdvojene rezerve (za pokrivanje gubitaka) Porez na dobit Neto dobit- profit (7 -8 -9) Dividende Zadržana dobit

Strategije upravljanja nekamatnim troškovima • Kamatne troškove banke teško mogu da kontrolišu, jer se kamatna stopa formira na tržištu. Kod nekamatnih troškova se može primeniti neka od strategija: • Smanjenje troškova- outsoursing • Operativna efikasnost- downsizing • Poslovna organizacija- org struktura, kultura i klima. • Poslovna strategija

Glavni indikatori profitabilnosti • ROI= NETO DOBIT/OPERATIVNI PRIHOD • ROA= NETO DOBIT/ UKUPNA AKTIVA • ROE= NETO DOBIT/ AKCIJSKI KAPITAL • AU (asset utilization)=operativni prihod/ukupna aktiva • EM (LEVERIDŽ)= ukupna aktiva/akcijski kapital • ROA=ROI x AU • ROE= ROA x EM

• Analiza polazi od ROI koji predstavlja odnos između profita i ukupnih prihoda banke. Dali će ROI biti manji ili veći zavisi od rashoda banke. Veći ROI indicira da je banka profitabilnija. • Da bise dobio prinos na aktivu (ROA), ROI se množi sa AU koji predstavlja odnos između ukupnih prihoda i ukupne aktive. Ukoliko je AU na zadovoljavajućem nivou a ROI nizak (u poređenju sa kontrolnom grupom banaka), znači da banka ima velike rahode ili masivna izdvajanja po osnovu visokorizičnih kredita. • Najzad, prinos na akcijski kapital (ROE) se dobija množenjem ROA i leveridža(EM), koji predstavlja odnos ukupne aktive i akcijskog kapitala banke. Što je veći EM veći je i ROE. Akcionari vrše pritisak da EM bude što veći, ali regulativa to ne dozvoljava u cilju zaštite solventnosti banaka.

Uticaj LEVERIDŽA na profitabilnost • Stopa obaveznog kapitala je 8% (po Bazelu) • U tom slučaju je EM= 12. 5. (npr. kapital 160. 000, aktiva 2. 000). • Obavezni kapital (ukupni) sadrži dve komponente: primarni kapital (akcijski) i sekundarni kapital (subordinirane obveznice). • Prinos se računa samo na akcijski kapital, koji treba da iznosi 4% u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu, tako da je EM 25 (a ne 12) što povećava profitabilnost. • Banke koje posluju na tržištima u razvoju nemaju mogućnost formiranja sekundarnog kapitala (nemaju mogućnost prodaje subordiniranih obveznica) uslede čega akcijski kapital ima visok udeo u regulatornom kapitalu. To smanjuje ROE. • TEORIJSKI POSMATRANO: Granični ROA je 1% (za banke sa razvijenih tržišta) ili 2% (za banke sa tržišta u razvoju), dok je granični ROE 15%. • ANALIZA GRAFIKONA 2. 27, strana 21.

FAKTORI PROFITABILNOSTI BANAKA • MIKROEKONOMSKI 1. Kvalitet menadžmenta- vodi poslovnu politiku 2. Kvalitet aktive 3. Ekonomija obima- jaka konkurencija obara kamatne marže, banke povećavaju obim poslovanja kako bi smanjile troškove po jedinici proizvoda. Akcenat je na inovacijama. 4. Ekonomija okvira (opsega)- pored tradicionalnog bankarstva vrši se diverzifikacija programa aktivnosti: vrednosni papiri, polise osiguranja, . . . 5. Neto kamatna marža 6. Troškovi poslovanja- smanjenje operativnih troškova (plate, materijalni troškovi, amortizacija, održavanje IT) 7. Profitni centri- kontrola 8. Promena u strukturi prihoda- akcenat na nekamatnim prihodima

• MAKROEKONOMSKI FAKTORI Faze poslovnog ciklusa: – ekspanzija utiče na povećanje profitabilnosti banaka, – recesija utiče na smanjenje profitabilnosti.

Formiranje kamatne stope na zajmove na osnovu projektovane profitabilnosti i troškova 1. Aktiva 1000 2. Akcijski capital 40 3. Obaveze banke (1 -2) 960 4. Očekivana stopa ROE 25% 5. Cena duga banke (pasivna ks) 10% 6. Minimalna neto dobit 10 0. 25 x 40 - formula ROE 7. Operativni troškovi 3% x 1000=30 Projektovana vrednost 8. Potrebni neto kamatni prihodi 40 6+7 Projektovana vrednost 9. Neto kamatni prihod /kao % aktive 4% 40/1000 10. Cena duga banke 96 10% x 960 11. Potrebni kamatni prihodi 136 96+40 12. Aktivna kamatna stopa 13. 6% 136/1000

Performanse banaka korigovane za rizik • Tradicionalni pokazatelji profitabilnosti: ROA, ROE i ROI. • Ne uzimaju u obzir visinu rizika. • Osnovni princip savremenog banakrstva je sagledavanje odnosa rizik/ prinos), stoga banke uvode nove parametre: RAROC i SVA. • Oba parametra se zasnivaju na CAR konceptu kapitala.

RAROC (prinos kapitala korigovan za rizik) • RAROC je stopa profitabilnosti korigovana za visinu rizika, prema formuli: • RAROC= kamatna marža-očekivani gubici/ CAR ≥ granična stopa prinosa na akcijski kapital (npr 25%) • Granična stopa prinosa na akcijski kapital (hurdle rate) predstavlja najnižu stopu koju traže akcionari banke. • Suština: Banka odobrava zajam isključivo ukoliko je kamatna marža jednaka RAROC stopi, ili veća od nje.

SVA (dodatna vrednost akcijskog kapitala) • SVA je indikator koji pokazuje neto profit banke u apsolutnom iznosu posle odbitka troškova banke i po odbitku granične stope prinosa na akcijski kapital. • SVA= kamatna marža-očekivani gubici (EL)25%CAR ≥ 0 • SVA veće od 0, pokazuje neto porast kapitala banke iznad porasta ekonomskog kapitala, što predstavlja doprinos za dugoročni porast akcijskog kapitala banke.

PRORAČUN (PRIMER) • Plasmani banke u 2014 godini su iznosili 1000 novčanih jedinica. Očekivana stopa neperformansnih zajmova je 1%. Maksimalna devijacija stope neperformansnih zajmova je 3%. Kamatna marža iznosi 3% od ukupne izloženosti banke. Cena akcijskog kapitala (pre oporezivanja) je 25%. Izračunaj RAROC i SVA?

UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZICIMA • Kreditni rizik predstavlja verovatnoću da dužnici ne vrate kredite o rokovima dospeća zajedno sa pripadajućim kamatama. • U savremenom bankarstvu je koncept kreditnog rizika proširen. Koristi se izraz default, koji nastaje u tri slučaja: 1. Kada dužnik ne izvrši plaćanja po kreditnom ugovoru ni posle najmanje tri meseca od momenta dospeća. 2. Ako dužnik prekrši neku od zaštitinih klauzula u kreditnom ugovoru. 3. Ekonomsku default- kada tržišna vrednost aktive dužnika padne ispod vrednosti njegovog duga.

Zaštitne klauzule • Obaveza preduzeća da banci dostavlja periodičan set finansijskih izveštaja. • Preduzeće se obavezuje da će za vreme korišćenja kredita držati sopstveni obrtni kapital iznad određenog minimalnog nivoa. • Preduzeće ne sme da vrši veće bilansne promene ili vlasničke transformacije bez odobrenja banke. • Preduzeće ne sme da ulazi u nova kreditna zaduženja i da značajno povećava fiksnu aktivu bez odobrenja banke. • Preduzeće ne sme da kupuje vrednosne papire (sem državnih) kako bi izbeglo špekulativne transakcije. • Preduzeće ne sme da vrši fuzije i akvizicije bez odobrenja kreditorske banke. • Ukoliko vrednost indikatora na osnovu kojih je vršena kreditna analiza bude probijena, mogu se primeniti mere kao što su ograničenja isplate dividendi, plata i bonusa menadžerima preduzeća, i slično.

Struktura kreditnog rizika • Očekivani gubici (prosečni godišnji gubici)- tretiraju se kao troškovi i pokrivaju se iz prihoda banke. • Neočekivani gubici (odstupanje od prosečnih gubitaka)- nisu uobičajni ali su predvidivi, banka ih pokriva iz riziko kapitala. • Stresni gubici- gubici u slučaju ostvarenja najnepovoljnijeg scenarija za banku. Pokrivaju se iz kapitala, ali prvenstveno kroz sistem limita i procedura koje banka uvodi u vezi sa rizikom.

Strategije zaštite banaka od kreditnog rizika • Efikasna selekcija kreditnih zahteva- interni rejting sistemi • Primena zaštitnih klauzula • Kolateral ili dobijene garancije • Sistem limita u smislu maksimalnog iznosa zajma u odnosu na kapital banke, koji može biti odobren jednom dužniku, zatim maksimiziranje odnosa između rizične i ukupne aktive, . . . • Diverzifikacija aktive i smanjenje portfolio rizika.

Modeli za ocenu kreditnog rizika • Altmanov Z score • Credit Metrics model

Z score model • Predstavlja ponderisani zbir više pokazatelja, koji pokazuje verovatnoću izvršenja i neizvršenja kreditne obaveze analiziranog preduzeća. • Ograničenje: slabo primenljiv na novootvorena preduzeća, koja bez obzira na svoje finansijsko zdravlje imaju niske vrednosti Z score pokazatelja

Formula • Z= 1. 2*X 1+ 1. 4*X 2+ 3. 3*X 3+ 0. 6*X 4+ 1*X 5 X 1=(kratkoročna aktiva- kratkoročna pasiva)/ukupna aktiva • Količnik obrtnog kapitala i ukupne aktive svedoči o likvidnosti kompanije koja mnogo govori o verovatnoći nastupanja stečaja. Negativne vrednosti ovog pokazatelja svedoče da kompanija ima negativan obrtni kapital odnosno da ima probleme da servisira svoje kratkoročne obaveze. Sa druge strane kompanije sa pozitivnim obrtnim kapitalom nemaju probleme tog tipa.

X 2= zadržana dobit / ukupna aktiva • Niske vrednosti ovog pokazatelja svedoče o tome da kompanija finansira svoje poslovanje spoljnim zaduživanjem a ne iz sopstvenih izvora. Takođe niska vrednost X 2 svedoči o niskoj profitabilnosti i slabim kapacitetima za prevazilaženje kriznih perioda. X 3= (neto dobit+troškovi kamata+troškovi poreza)/ukupna aktiva • Svedoči o opštoj sposobnosti kompanije da iz svog poslovanja generiše zaradu. Poželjno je da ima što veću vrednost. X 4=tržišna vrednost običnih i preferencijalnih akcija/ukupne obaveze • Količnik tržišne vrednosti kompanije i njenog duga svedoči o poverenju ulagača u uspešnost poslovanja kompanije. Poželjno je da vrednosti budu što više.

X 5=prihod od prodaje proizvoda(usluga)/ ukupna aktiva • Ovaj pokazatelj svedoči o nivou prodaje na bazi korišćenja imovine. Niske vrednosti ovog pokazatelja svedoče o stagnaciji ili padu tržišnog udela kompanije što je loše. TUMAČENJE REZULTATA Z SCORE POKAZATELJA: • Z>3 - stabilno preduzeće, nema opasnosti od stečaja • 1<Z<3 - siva zona • Z<1 - značajne finansijske poteškoće, postoji pretnja bankrota

Credit. Metrics model • Model za merenje kreditnog rizika širokog spektra instrumenata i njihovih portfolija. • Polazi od portfolio teorije i Va. R metodologije. • Vrši permanentnu rekalkulaciju promene kvaliteta bankarskih zajmova, kao i vrednosti portfolija zajmova. • Tržišna vrednost bankarskih zajmova se oslanja na gradaciju rejtinga zajmova (kompanija zajmoprimaca) koju vrše priznate rejting agencije. • Ako rejting agencija smanji rejting kompanije koja je uzela kredit, ona plaća višu kamatnu stopu na ime većeg rizika za banku, dok se u slučaju fiksne kamatne stope budući novčani tokovi diskontuju sa većom stopom što rezultira smanjenjm tržišne vrednosti zajma. • Model takođe procenjuje individualne i portfolio vrednosti pod rizikom, od individualnih pozicija do nivoa portfolija.

UPRAVLJANJE RIZIKOM KAMATNE STOPE • Basel 2: Kamatni rizik predstavlja rizik od gubitka na prihodima i/ili kapitalu banke, usled neželjenog kretanja kamatnih stopa. • Kretanje kamatne stope vrši uticaj na: 1. Zaradu banaka- promene neto kamatnog prihoda i prihoda od drugih bilansnih i vanbilansnih pozicija koje reguju na promenu kamatne stope. 2. Ekonomsku vrednost banaka- kao posledica promene sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova.

Izvori i efekti kamatnog rizika • Rizik ponovnog uspostavljanja kamatne stope- proizilazi iz vremenskih razlika u dospeću (u slučaju fiksne ks) i ponovnom uspostavljanju kamatne stope (za varijabilne ks). • Rizik krive prinosa- nepredviđene promene oblika krive prinosa. • Rizik kamatne osnovice- neperfektna korelacija instrumenata sličnih karakteristika koje se koriste za rekalkulaciju aktivne i pasivne kamatne stope (npr. mesečna kamatne stope na državne zapise i jednomesečni LIBOR). • Rizik ugrađenih opcija- pravo kupovine i prodaje instrumenata, pravo na prevremenu otplatu kredita, . . . Opcije se obično izvršavaju u korist holdera, a na štetu prodavca.

Modeli upravljanja kamatnim rizikom • Regulatorni organi zahtevaju primenu adekvatnih metodologija koje se tiču praćenja i upravljanja rizikom kamatne stope. • Najčešće se primenjuju: 1. GEP analiza 2. Model ročnosti 3. Duracioni model

GEP analiza • Iskazuje aritmetičke razlike između delova ative i pasive koji su osetljivi na promenu ks. Takođe se razmatraju i vanbilansne pozicije. • Gepovi se formiraju tako što se kamatno osetljiva aktiva, pasiva i vanbilansne pozicije raspodeljuju u “vremenske zone”, prema njihovom roku dospeća ili vremenu koje je preostalo do rekalkulacije kamatne stope. • Gep nastaje kao razlika između kamatno osetljive aktive i pasive u okviru vremenske zone.

• Banke dele bilans na sledeće zone: 1 mesec, 13 meseca, 3 -6 meseci, 6 -12 meseci, 12 -24 meseca, 2 -3 godine, 3 -4 godine, 4 -5 godina, 510 godina, 10 -20 godina, 20 -30 godina, preko 30 godina. • Koeficijent gepa: količnik kamatno osetljive aktive i kamatno osetljive pasive unutar zona. Sa stanovišta hedžinga, idealno je da posmatrani koeficijent gepa bude jednak 1.

Model ročnosti • Zasniva se na promenama tržišnih vrednosti aktive i obaveza banke, koje izazivaju promene u visini kamatne stope. • Principi od kojih kreće model: 1. Rast kamatne stope smanjuje tržišnu vrednost aktive i obaveza banke, i obrnuto. 2. Rast kamatne stope više obara tržišnu vrednost instrumenata čija je ročnost duža, i obrnuto.

Groove (1974)- formula • • • w- ekonomska vrednost kapitala posle promene ks. W- ekonomska vrednost kapitala pre promene ks. h- promena kamatne stope. A, L- kamatno osetljiva aktiva i obaveze banke. Ma, Ml- dospeće aktive i obaveza.

Duracioni gep (gep dospeća) Duracioni gep 0 Duracija aktive Duracije pasive Duracioni gep = 0 Duracija aktive = Duracije pasive Rast kamatne stope Pad neto vrednosti Rast neto vrednosti Pad neto vrednosti Imunizacija Imunizacij a

Korišćenje kamatnih derivata u zaštiti od kamatnog rizika • Duga pozicija- kada banka kupi određenu aktivu (npr. obveznicu) • Kratka pozicija- kada banka proda određenu aktivu ili ugovori njenu prodaju u nekom budućem trenutku. • Ukoliko prinosi na tu aktivu nisu izvesni, banka se izlaže riziku. • Finansijski derivati podrazumevaju eliminaciju kratke pozicije dodatnom dugom pozicijom, i obrnuto, čime se banka štiti od rizika.

Kamatni forvardi • Predstavljaju sporazum dveju strana o finansijskoj transakciji u određeno vreme u budućnosti. • Karakteristike forvarda: 1. Specifikacija dužničkog instrumenta koji treba da bude isporučen u budućnosti. 2. Količina dužničkog instrumenta koji treba da bude isporučen. 3. Cena dužničkog instrumenta u trenutku isporuke. 4. Datum isporuke dužničkog instrumenta.

Primer • Portfolio menadžer drži u aktivi dugoročne državne obveznice, čija je nominalna vrednost 1 milion dolara, a trenutna trišna vrednost 970. 000 dolara. Ukoliko se menadžer suoči sa prognozom da će ukamatna stopa u periodu od tri meseca da poraste za 2% (pretpostavimo sa trenutnih 8% na 10%), biće primoran da se suoči sa kapitalnim gubitkom, jer su kamatna stopa i cena obveznica negativno korelisane. . Ukoliko je pšoznata duracija obveznica (trajanje, prosečno dospeće), moguće je izračunati tačan iznos gubitka sa kojim će menadžer biti suočen. • Nakon proračuna se dobija iznos potencijalnog gubitka od 161. 667 dolara, što je 16. 67% od vrednosti portfolija.

• Menadžer može da eliminiše rizik od ovog gubitka sklapanjem forvard ugovora, prodajom obveznica po trenutnoj tržišnoj ceni od 970. 000 dolara sa rokom isporuke od tri meseca. • Jedini preduslov koji menadžer mora da ispuni je da pronađe pouzdanog kupca, koji je spreman naizvršenje transakcije u momentu isporuke. • U ternutku rasta kamatne stope od 2%, menadžer na spot tržištu može da kupi date obveznice po ceni od 808. 333 dolara i da ih u momentu dospeća forvarda (tri meseca od momenta sklapanja forvarda) isporuči kupcu po ceni od 970. 000 dolara. • Razlika između kupovne i prodane cene je tačno 161. 667 dolara, čime je bilansni gubitak pokriven vanbilnasnim dobitkom. • Forvardi su vanbilansne aktivnosti jer bilansi uzimaju u u bzir prošle i sadašnje, a ne buduće transakcije.