Balkanski ratovi Suparnitvo i stvaranje saveza balkanskih drava

Balkanski ratovi • Suparništvo i stvaranje saveza balkanskih država • Prvi balkanski rat • Drugi balkanski rat • Posledice balkanskih ratova

Suparništvo i stvaranje saveza balkanskih država • Balkanske zemlje Grčka, Srbija, Crna Gora i Bugarska obnovile su u 19. veku svoje države. Javnost i vlade pomenutih balkanskih država imale su nameru da svoje sunarodnike oslobode turske vlasti i da prošire teritorije svojih država na one oblasti koje su ranije zauzimale njihove srednjovekovne zemlje. To je značilo proterivanje Turske sa čitavog Balkana za šta je bilo nužno da balkanske države sklope savez, pošto nijedna od njih nije bila dovoljno jaka da sama pobedi Tursku.

Balkanske države su htele da prošire svoje teritorije. Srbiji je bio neophodan izlaz na more, Bugarska je htela da se proširi na čitavu Makedoniju, Grčka je želela da zauzme Solun i deo Trakije, a Crna Gora da zauzme Skadar i proširi se na sever i istok. Velike sile su problem Balkana posmatrale u okviru Istočnog pitanja. Zbog protivljenja velikih sila pregovori o sklapanju saveza između Srbije i Bugarske vođeni su u tajnosti. Srpsko-bugarski savez je sklopljen marta 1912. Zatim su potpisani sporazumi izmedju: Bugarske i Grčke 1912, Crne Sklapanje saveza balkanskih Gore i Bugarske i u septembru 1912. država savez između Srbije i Crne Gore.

Milovanović i Ivan Gešov, smatraju se tvoricima balkanskog saveza. Oni su uprkos brojnim spornim pitanjima izmedju svojih država uspeli da postignu kompromis oko zajedničkog interesa-oslobođenja Balkana od turske vlasti. Istočno pitanje Milovanović Ivan Gešov Pojam Istočno pitanje obuhvatao je dug istorijski period koji je trajao od kraja 17. do treće decenije 20. veka. Odnosi se na slabljenje Osmanskog carstva i gubitak njegovih teritorija. Velike sile borile su se oko podele tog prostora, a balkanski narodi i njihove države će tek krajem 19. veka imati veću ulogu u rešavanju tog pitanja.

Pitanje Makedonije • Suprotstavljeni interesi balkanskih država najočigledniji su bili u pitanju podele Makedonije posle oslobođenja od turske vlasti. Makedonija se tada delila na: Pirinsku Makedoniju, Egejsku Makedoniju i Vardarsku Makedoniju. Bugarska, Srbija i Grčka pokušavale su da pridobiju lokalno stanoviništvo. To su pokušale da ostvare otvaranjem škola, slanjem učitelja i knjiga na svom jeziku. Najpre Bugarska, a zatim i Srbija i Grčka počele su sa ubacivanjem komita na tursku teritoriju. Od njih se očekivalo da štite hrišćansko stanovništvo, ali je i među njima dolazilo do sukoba.

Prvi balkanski rat • Prvi balkanski rat počeo je 8. oktobra 1912, kada je Crna Gora, prema savezničkom dogovoru, objavila rat Turskoj. Ubrzo su to učinile i Srbija, Bugarska i Grčka. Velike sile su se protivile ratu, pa su istog dana kada je on počeo balkanskim državama uputile zajedničku poruku u kojoj je naglašeno da bez obzira na ishod rata na Balkanu neće biti dozvoljene teritorijalne promene. Vlada i javnost balkanskih države bile su odlučne da konačno proteraju tursku vlast sa Balkana. Radomir Putnik(1847 -1917) Imao je velike zasluge za modernizaciju i opremanje srpske vojske krajem 19. i početkom 20. veka. U vreme balkanskih ratova i Prvog svetskog rata bio je načelnik štaba Vrhovne komande, a posle Kumanovske bitke 1912. unapredjen je u čin vojvode.

Gradska artiljerija kod Bitolja

• Već na samom početku rata, krajem oktobra 1912, srpska vojska je odnela pobedu nad glavninom turskih snaga u bici na Kumanovu. Potom je nastavila prodor prema Skoplju, a sredinom novembra još jednom pobedila Turke u bici kod Bitolja. Istovremeno je oslobodjeno Kosovo, a potom je srpska vojska preko severne Albanije izbila na Jadransku obalu. Bugarska vojska je takođe bila uspešna, ali nije mogla da zauzme grad Jedrene. Grci su zauzeli Solun. Crnogorsko napredovanje takođe je bilo uspešno, ali zaustavkjeno kod Skadra. Turska je tražila da velike sile posreduju da se rat prekine. Decembra 1912, potpisano je primirje i organizovana konferencija u Lonodnu. Austro-Ugarska je htela da umanji dobitke Srbije i spreči njeno jačanje. Uz podršku Austro-Ugarske, krajem novembra 1912. proglašeno je stvaranje Albanije, što je značilo da Srbija neće dobiti izlaz na more.

• Nova turska vlada odbila je da se odrekne izgubljenih teritorija. Time je Prvi balkanski rat nastavljen. Bugarska vojska je uz pomoć srpske teške artiljerije zauzela Jedrene, Grci su takođe nastavili napredovanje. Crnogorci su uz pomoć jedne srpske divizije, i uz ogromne gubitke 1913. konačno zauzeli Skadar. Austro-Ugarska je tražila od Srbije da povuče vojsku sa jadranske obale, a od Crne Gore da napusti Skadar. Bugarska, jasno je stavila do znanja da nije voljna da ispuni saveznički dogovor i pruži pomoć Srbiji u eventualnom ratu sa Austro-Ugarskom. U takvoj situaciji Srbija i Crna Gora bile su prinudjene na popuštanje. Prvi balkanski rat završen je 30. maja 1913. Londonskim mirom. Turska je izgubila sve teritorije na Balkanu, izuzev okoline Carigrada. Međutim, balkanske saveznice nisu mogle da se sporazumeju oko podele oslobođenih teritorija zbog čega je došlo do novog rata.

Drugi balkanski rat • Tokom Prvog balkanskog rata nije došlo do ostvarenja cilja Srbije-izlaska na more, pa je zbog toga Srbija kao nadoknadu tražila teritorije u Vardarskoj Makedoniji. Bugarska je zahtevala da te oblasti pripadnu njoj. Do spora je došlo i između Bugarske i Grčke, koje nisu mogle da se slože oko Soluna i Trakije. Zajednički interesi u ovim sporovima doveli su do sklapanja saveza Srbije i Grčke. Nova bugarska vlada je u sporu sa Srbijom odbila posredovanje ruskog cara. Bez objave rata, bugarska vojska je u noći 29 -30. juna 1913. napala srpske položaje na reci Bregalnici. Time je otpočeo Drugi balkanski rat. U rat protiv Bugarske ušle su i Grčka, Crna Gora, Rumunija i Turska. Bugarska vojska je poražena od srpske vojske u bici na Bregalnici. Već 20. jula Bugarska je zatražila primirje. Konačni mirovni sporazum potpisan je u Bukureštu 10. avgusta 1913.

Srbija je ovim mirom dobila istočni deo Vardarske Makedonije, Grčkoj je pripala Egejska Makedonija i deo Trakije. Rumunija je pripojila južnu Dobrudžu, a Turskoj je vraćeno Jedrene sa okolinom.

Mir u Bukureštu 1913.

Posledice balkanskih ratova • U balkanskim ratovima Turska je izgubila gotovo sve teritorije na Balkanu. Bugarska je dobila izlaz na Egejsko more i veliko teritorijalno proširenje. Uprkos tome, bugarska javnost je balkanske ratove doživela kao veliki nacionalni poraz. Za to je krivila Srbiju. Srbija je uspela da oslobodi Kosovo i Metohiju i Staru Srbiju, ali nije uspela da sačuva izlaz na Jadransko more. Srbija je u ovim ratovima imala skoro 50. 000 poginulih i veliki broj ranjenih i invalida. Crna Gora je takođe ostvarila teritorijalno proširenje, ali uprkos velikim žrtvama morala je da preda Skadar. Grčka je u ovim ratovima udvostručila svoju teritoriju i broj stanovnika. Uz pomoć velikih sila stvorena je Albanija.

1. Nakon Londonskog mira 30. maja 1913. 2. Nakon mirovnog ugovora iz Bukurešta 10. avgusta 1913.

HVALA NA PAŽNJI Radila: Ivana Toholj VIII 6