AZOT http chemnetschool blogspot rs20140901archive html OTKRIE AZOTA

AZOT http: //chemnetschool. blogspot. rs/2014_09_01_archive. html

OTKRIĆE AZOTA Raderford, Šele, 1772. godine Karl Vilhelm Šele (Carl Vilhelm Scheele, 1742 -1786) Danijel Raderford (Daniel Rutherford, 1749 -1819)

GRADITELJ ŠALITRE

NALAŽENJE AZOTA U TABLICI PSE Elementi V grupe PSE nazivaju se i elementi azotove grupe (pnitogeni) Azot se u Tablici PSE nalazi u Va (15) grupi i 2. periodi http: //stari. svethemije. com/elementi-V-grupe-pse

NALAŽENJE AZOTA U PRIRODI - SLOBODNO STANJE (78% vazduha, Zastupljenost na Zemlji iznosi 0, 0019%) - JEDINJENJA: amonijak azotna kiselina nitrati nitriti važna organska jedinjenja. - BIOGENI ELEMENT (Neophodan za život na Zemlji - aminokiseline, nukleinske kiseline. . . )

KRUŽENJE AZOTA U PRIRODI

IZOTOPI AZOTA 14 N i 15 N

DOBIJANJE AZOTA Industrijsko: - Frakcionom destilacijom vazduha

FIZIČKA SVOJSTVA AZOTA Azot se u slobodnom obliku javlja u vidu N 2. U tom molekulu 2 atoma azota su vezana trostrukom vezom. Pod normalnim uslovima je u gasovitom agregatnom stanju. Bez mirisa, nije otrovan, zagušljiv je. Manje rastvoran u vodi od kiseonika. Pod normalnim tehnološkim uslovima ponaša se kao inertan gas. Prelazi u tečno stanje na 195 °C (1, 013 bara). VALENCA: I, III, IV i V

FIZIČKA SVOJSTVA JEDINJENJA AZOTA FIZIČKA SVOJSTVA AZOT (V)-OKSIDA: čvrsta, bezbijna, kristalna supstanca, nestabilna. FIZIČKA SVOJSTVA AZOTNE KISELINE: bezbojna tečnost, ali na svetlosti se razlaže, pa dobija svetložutu boju. FIZIČKA SVOJSTVA AMONIJAKA: bezbojan gas, lakši od vazduha, oštrog mirisa, rastvara se u vodi.

HEMIJSKA SVOJSTVA AZOTA Inertan gas na sobnoj temperaturi (nereaktivan) - Gradi okside (N 2 O, NO; N 2 O 3, NO 2, N 2 O 5 - Građenje amonijaka: 3 H 2 + N 2 → 2 NH 3 - Azot (V)-oksid je nestabilan i rapada se: 2 N 2 O 5 → O 2 + 4 NO 2 - Azot (V)-oksid reaguje sa vodom i daje azotnu kiselinu: N 2 O 5 + H 2 O → 2 HNO 3 - Azotna kiselina je nestabilna i razlaže se: 4 HNO 3 → 2 H 2 O + 4 NO 2 + O 2 - Amonijak reaguje sa vodom i gradi amonijumhidroksid: NH 3 + H 2 O → NH 4 OH

AZOT KAO IZUZETAK AZOT, KAO NEMETAL, GRADI KISELINE: Azotnu i azotastu. AZOT GRADI I BAZU (HIDROKSID): AMONIJAK Amonijak je bezbojan gas, lakši od vazduha, oštrog mirisa, rastvara se u vodi. NH 3 + H 2 O → NH 4 OH

JEDINJENJA AZOTA • • • Amonijak, Azotna kiselina, Nitrati, Nitriti, Organska jedinjena, Neophodan je za život na Zemlji. Ulazi u sastav biočestica kao što su aminokiseline, nukleinske kiseline. . .

UPOTREBA AZOTA • Kao inertan gas u metalurgiji, hemijskoj industriji, industriji hrane i poljoprivredi • Za transport agresivnih materija • U tečnom agregatnom stanju za brzo hlađenje u industriji, proizvodnji hrane, medicini i veterini, u naučnotehničkim istraživanjima. • Za regulisanje kalorične vrednosti gorivih gasova • Za sintezne smese u hemijskoj industriji

UPOTREBA JEDINJENJA AZOTA UPOTREBA AMONIJAKA: - đubriva. plastika - eksploziv UPOTREBA AZOTNE KISELINE: - za dobijanje veštačkih vlakana - za dobijanje sintetičkih boja - za eksploziv