Autoritarnost Adorno FrenkelBrunsvik Levinson i Sanford Autoritarna linost

Autoritarnost Adorno, Frenkel-Brunsvik, Levinson i Sanford: Autoritarna ličnost, 1950. Institut za socijalna istraživanja iz Frankfurta (osnovan tridesetih godina; direktor Horkhajmer ) = “Frankfurtska škola” Markuze, Adorno, From – marksisitički mislioci Istraživanja psiholoških dimenzija ideologija i predrasuda

Početna namera: da istraže poreklo antisemitizma Polazna pretpostavka: Antisemitizam (negativan odnos prema Jevrejima) predstavlja povezan sistem stavova =organizacija uverenja, stavova i vrednosti.

Antisemitizam je povezan sa drugim sindromima stavova: § A. Sa etnocentrizmom Ideologija za koju je karakteristično da se pripadnici vlastite grupe smatraju superiornijim i vrednijim od pripadnika svih drugih grupa, što podrazumeva negativne stavove prema različitim etničkim i manjinskim grupama § B. Sa političkim konzervativizmom Konzervativni stavovi prema različitim društvenim pitanjima, suprotstavljanje promenama, isticanje važnosti društvene hijerarhije Ova tri sindroma stavova čine jedinstvenu antidemokratsku orijentaciju

Autoritarni sindrom Ono što spaja ova tri različita sindroma stavova nije logička povezanost, već psihološka funkcionalnost: Postoji veza između ovog sistema stavova i određenih karakteristika ličnosti Povezanost između antidemokratske orijentacije, tj. “potencijalnog fašiste” i autoritarne strukture ličnosti

U svojim istraživanjima korisitili su upitnike, intervjue i projektivne tehnike, kao i četiri skale za merenje stavova: A-skala = Stavovi prema Jevrejima E-skala = Stavovi prema etničkim grupama i manjinama PEC-skala = Stavovi prema važnim društvenim pitanjima - političko-ekonomski konzervativizam F-skala = Skala za merenje osobina ličnosti “potencijalnog fašiste”, otkriva sklonosti ka fašističkoj ideologiji kao najizrazitijem vidu nedemokratske ideologije

F - skala 1. Konvencionalizam Prihvatanje vrednosti i standarda srednje klase i njihovo rigidno održavanje: “Pristojan čovek će izbegavati da se druži sa ljudima koji imaju rđave navike”.

F - skala 2. Autoritarna submisivnost Nekritički stav prema idealizovanim autoritetima grupe “Ono što je ovoj zemlji najviše potrebno, više nego zakoni i politički programi, jeste nekoliko hrabrih i odanih vođa u koje narod može da veruje”.

F - skala 3. Agresivnost Tendencija da se oštro reaguje prema ljudima koji krše konvencionalne vrednosti i zalaganje da se oni kazne, prezru i odbace “Potrebna je stroga disciplina, svaki prestup i devijaciju treba oštro suzbijati”.

F - skala 4. Anti-intraceptivnost Suprotstavljanje svemu subjektivnom i imaginativnom, odbijanje da se bavi psihičkim životom i vlastitim doživljajima “Kada čovek ima problema i dilema, najbolje da ne misli na to”.

F - skala 5. Poštovanje vlasti i nekritički odnos prema autoritetu Identifikovanje sa onima koji imaju moć, naglašavanje strogosti “Ono što je nama potrebno to je disciplina i čvrsta volja da radimo za svoju porodicu i zemlju”.

F - skala 6. Destruktivnost i cinizam Odbacivanje humanosti, potcenjivanje humanih vrednosti “Kakva god bila ljudska priroda biće uvek ratova i konflikata”.

F - skala 7. Često korišćenje odbrambenog mehanizma projekcije Projektovanje u spoljni svet vlastitih nesvesnih impulsa, sklonost da se veruje da se u svetu zbivaju tajne opasne stvari (teorije zavere) “Većina ljudi ne shvata da znatan deo našeg života kontrolišu tajna udruženja, zavere i planovi”

F - skala 8. Rigidnost mišljenja i postojanje praznoverica i stereotipija Sklonost da se misli u rigidnim kategorijama i verovanje u mistične uzroke sudbine pojedinca “Svako mora da veruje u neke natprirodne sile i njihovoj moći treba potpuno da se pokorava”.

F - skala 9. Preterano interesovanje za seksualne nastranosti (moralna hipokrizija) Oštro osuđivanje “nemoralnosti”, ali i često pominjanje lascivnih stvari i postupaka, dakle, lažno moralisanje ”Homoseksualci nisu bolji od kriminalaca i treba ih najstrože kažnjavati”.

Zaključak studije o autoritarnosti § Povezanost skala: F (“potencijalni fašista”) sa E (etnocentrizam) = Antisemitizam (poseban slučaj etnocentrizma) Jevreji nisu od suštinske važnosti za fašističku ideologiju: ako je antisemitizam odraz dubljih poriva i konflikata u ličnosti – “onda su žrtve međusobno zamenljive u zavisnosti od datih društvenih okolnosti” “Da nije bilo Jevreja- morali bi biti izmišljeni”: antisemitizam je samo simptom psiholoških poremećaja koji dolaze do izražaja u predrasudama prema drugim (manjinskim) grupama.

Ličnost i ideologija Formiranje autoritarne ličnosti (psihoanalitičko tumačenje) “Autoritarna ličnost” = posledica veoma oštrog i rigidnog postupanja roditelja prema deci: § Traženje bezuslovne discipline § Naglašavanje dužnosti i obaveza, a ne i prava § Nedovoljno ispoljavanje ljubavi § Isticanje važnosti statusa § Prisiljavanje dece da se uzdrže od svake spontane manifestacije osećanja

Psihoanalitičko tumačenje § Neprijateljska osećanja se potiskuju (iz straha od kažnjavanja) § Deca se identifikuju sa autoritativnim roditeljem i idealizuju ga § Neprijateljske impulse projektuju na pripadnike onih grupa koje imaju niži društveni status (marginalne, manjinske)

Fromira se autoritarna ličnost koju karakteriše: § § § rigidna organizacija ličnosti stereotipno mišljenje izbegavanje bavljenja sopstvenim psihičkim doživljajima § prezir svega što odstupa od konvencionalnog ponašanja. . .

Autoritarna ličnost = odraz odbrambenih mehanizama kojima se sprečava izražavanje potisnutog neprijateljstva prema surovom autoritativnom roditelju (ocu)

Kritika § Metodološke zamerke (uzorak, instrumenti i sl. ) § Psihološki redukcionizam: nisu vodili dovoljno računa i društvenim uslovima § Nisu opisali demokratsku ličnost u terminima jedinstvenog sindroma kao kod fašisitičke ličnosti § Pažnja bila usmerena samo na desničarski autoritarizam; prenebregnuta mogućnost da postoji i totalitarizam krajnje levice

Drugačija shvatanja autoritarnosti ROT i HAVELKA (1973) GRINSTEJN (1975) BRAUN (1965) KUZMANOVIĆ (1995)

ROT i HAVELKA (1973) Kulturološko objašnjenje Patrijarhalna autoritarnost (socijalno učenje)

GRINSTEJN (1975) Razlikuje ego-odbrambenu i kognitivnu autoritarnost (zasnovanu na socijalnom učenju, preuzimanju obrazaca dominantnih u određenoj kulturi)

BRAUN (1965) Kriterijumi za utvrđivanje autoritarnosti: Koja vrsta informacija dovodi do promene stava (uticaj autoriteta ili logički obrazloženi argumenti i činjenice)? Autoritarnost = objašnjava se preko KOGNITIVNOG STILA = rigidnost mišljenja, mišljenje u krutim kategorijama, gruba klasifikacija pojmova u mali broj (dihotomnih) kategorija, netolerantnost na neodređenost i nejasne situacije

KUZMANOVIĆ (1995) Reaktivna autoritarnost (odraz aktuelnih uslova u kojima se pojedinac nalazi) Supstitucija autoriteta (socijalno učenje u autoritarnoj političkoj kulturi)

Shvatanje Ajzenka i Rokiča o povezanosti političkih opredeljenja i ličnosti

Ajzenk § Osnovni faktori na koje se mogu svesti politički stavovi i ponašanje § Dve dimenzije: R – dimenzija - reprezentuje prihvaćene političke stavove T – dimenzija - na koju se mogu svesti trajne osobine ličnosti (prvenstveno one koje se izražavaju u političkom ponašanju).

R – dimenzija Prelaz od krajnjeg radikalizma do krajnjeg konzervativizma (oba pola obuhvataju sindrome stavova i mogu se smatrati ideologijama) Radikalizam: pacifizam, verovanje u društveni napredak, zastupanje većih sloboda ličnosti, razvod braka, humanost u izricanju kazni. . . Konzervativizam: etnocentrizam, strogost u vaspitanju dece, religioznost i patriotizam (nacionalistički). . .

T – dimenzija Temperament: Psihološka varijabla koja se nalazi u osnovi prihvatanja određenih društvenih ideologija = način na koji ljudi imaju uverenja Džejms (W. James): razlikovanje dva suprotna pola temperamenta -Tolerantan, nežan, osetljiv (tenderminded) - Netolerantan, bezobziran, grub (toughminded).

§ Pojedinčev tip temperamenta određuje da li će on biti prijemčiv za ekstremne ideologije ili neće § Netolerantan tip osobe težiće prihvatanju ekstremnih ideologija

Osnovni faktori na koje se mogu svesti politički stavovi i ponašanja Netolerantnost Komunisti Fašisti Konzervativizam Radikalizam Laburisti Konzervativci Liberali Tolerantnost

Opisi ideologija § Komunisti: visoka netolerantnost-radikalizam § Fašisti: visoka netolerantnost- konzervatiivizam § Laburisti: razvijen radikalizam i osrednja tolerantnost § Konzervativci: konzervativizam i osrednja tolerantnost § Liberali: tolerantnost i osrednji radikalizam

Kritike: § metodološke prirode (nekorektan proces empirijskog dokazivanja; na osnovu podataka iz teze svog doktoranta Cutlera; svega 43 ispitanika) § upliv sopstvenih ideoloških predubeđenja (elitističko i rasisitičko predubeđenje)

Ajzenk: implicitna psihološka sličnost između fašista i komunista (ideologija levice i desnice) § Ajzenk “Use and Abuse of Psychology” § Christie “Abuse of Psychology”

Shvatanje Rokiča (Rokeach) § Nije podržao argument da dva ekstrema političkih ideologija dele istu vrstu autoritarnosti § Opšta autoritarnost: manje je važan sadržaj uverenja, a više (psihološki) stil političkog mišljenja § Nije važno šta veruješ nego kako veruješ

Rokič § F – skala meri autoritarnost fašista ali ne i autoritarnost uopšte § Postoje bazične psihološke zakonitosti koje transcendiraju istorijske partikularnosti § Rokič nudi teorijsku analizu osobenosti koje su sadržane u svakoj formi autoritarnosti, bez obzira na specifičan ideološki, teološki, filozofski ili naučni kontekst

Totalitet pojedinčevih uverenja sadrži dva elementa (individualni i ideološki) Podela na socijalne (istorijske) i individualne aspekte uverenja § 1. Ideološki aspekt – usvaja se socijalnim učenjem, od drugih ("pokupi se usput") Ideologije = “manje-više institucionalizovani skupovi uverenja. . . koje imaju socijalno poreklo” § 2. Personalizovan sistem uverenja-ne verovanja pre-ideološkog karaktera

Pre-ideološka uverenja Svaka osoba na psihološki posredovan način usvaja ideologije, što je povezano sa tzv. pre-ideološkim uverenjima (pojam o sebi, poverenje u ljude, bazična sigurnost, teorije uzročnosti. . . ) § nastala na dubljim nivoima ličnosti § rano usvojena

Pojam kognitivnog stila - predviđanje političkog ekstremizma u svim društvima i istorijskim vremenima § Pre-ideološka uverenja određuju da li će neko svoja politička uverenja formirati i ispoljavati na OTVOREN (neautoritaran, nedogmatski) ili ZATVOREN (autoritaran, dogmatski) način § Dogmatizam/nedogmatizam proističe iz ovih personalnih elemenata (koji prethode ostalim uverenjima iz sistema ideoloških uverenja i uključuju pojam o Ja)

Kognitivni stil dimenzija “otvoreni um-zatvoreni um” § Osoba otvorenog uma – procenjuje informacije na realističan i balansiran način (prema objektivnim zahtevima situacije) § Osoba zatvorenog uma tj. dogmata – usmerena na odbranu od anksioznosti (imaginarne pretnje), zaštita unutrašnje slabosti pozivanjem na više autoritete, formiranje nedvosmislenih sudova koji rigidno dele ljude na kategorije, ne može da razdvoji informaciju (poruku) od izvora. . .

Dogmata (zatvoreni um) § Odbacivanje informacije koje nisu u skladu sa postojećim uverenjima “Ne uznemiravajte Vođu rđavim vestima!” § Opažajno iskrivljavanje činjenica ili informacija kako bi mogle da se prihvate § Prihvatanje, ali ne i integrisanje u sistem, novih informacija ako one dolaze od strane autoriteta koji se poštuje § Ako se promena uverenja pod uticajem informacija koje pruža autoritet doživljava kao suviše velika – dolazi do promena u vrednovanju autoriteta § Nekritičko prihvatanje naređenja i postupanje po njima

Ideologije zatvorenog uma – “forenzičke ideologije” (Billig, 1984) Ideologija = posebno strukturiran pogled na svet “Formalizovan skup uverenja koji služi u svrhu analize, evaluacije i mobilizacije društvenih odnosa” Teorije o kraju ideologije (hladnoratovske) Aron (1957), Bell (1960), Lipset (1960), Shills (1955) «Kraj ideologije» - smisao forenzičkih ideologija u modernom vremenu iscrpen; umesto globalnih teorija – pragmatička stanovišta koja se usmeravaju na ograničene i pojedinačne reforme

Ponovo se uvodi pojam kognitivnog stila Dve osnovne pretpostavke: § Postoji sličnost u kognitivnom stilu komunizma i fašizma koji se može nazvati «ideološkim» § Dominantan kognitivni stil zapadnih demokratija nije ideološki niti ima izgleda da to bude u doglednoj budućnosti

Da li se ovo «proročanstvo » ostvarilo? « Dve karakteristike «forenzičkih ideologija» : § Uverenja da složeni svetski događaji imaju relativno jednostavna objašnjenja § Naglasak na međuzavinosti i strogoj determinisanosti društvenih događaja (potreba da se očuva logička koherentnost eksplanatornog okvira )

Prevedeno na socijalnopsihološke pojmove “Forenzičke ideologije” zadovoljavaju: § Potrebe za (što jednostavnijim) objašnjenjem složenih događaja (Atribuciona teorija) § Potrebe za kognitivnom koherentnošću (Teorija disonance) Ove potrebe se tumače kao univerzalne karakteristike ličnosti ali i kao socijalno uslovljene društvene norme

Teorije zavere -posebna vrsta societalnih atribucija. Osnovna postavka: Sva zla ovog sveta mogu se pripisati mahinacijama male grupe (ili kategorije) zaverenika § Bin Laden § Sadam § Zemunski klan

Šta je zajedničko svim “teorijama zavere”? § Kulturalno ili subkulturalno raširena uverenja § Odnose se na dramatične društvene događaje § Sadrže osnovne pretpostavke o prirodi i uzrocima ovih događaja § Karakteriše ih «fundamentalna greška atribucije» (verovanje u personalnu determinaciju) § Osnova su opravdavanja (zagovaranja) proganjanja određenih kategorija ljudi

Prototip “teorija proganjanja” “Lov na veštice” Masovno raširen fenomen koji se može primeniti na mnoge socijalne situacije u kojima se uzroci stresnih socijalnih događaja (opšte nesreće) traže i pronalaze (pripisuju) u karakteristikama, namerama ili ponašanju društvenih marginalaca i «autsajdera» § Pravilo: “Zlo” se prvo izmisli a onda se ljudi koji su “odgovorni” za to traže i nalaze među manjinskim ili marginalnim grupama – autsajderima

Fuko (1928) Fenomen «žrtvenog jarca» Primeri § Neron – optužio Hrišćane da su zapalili Rim § Veštice, jeretici, leprozni, Jevreji

Psihološka funkcija Pojava sujevernih uverenja o uzrocima zastrašujućih događaja proističe iz potrebe da se izbegne osećanje bespomoćnosti u suočavanju sa prirodnim ili društvenim katastrofama

Socijalne posledice § Ishod = Ciljno i tolerisano nasilje usmereno na određene grupe ljudi (koje se razlikuju po karakteristikama kao što su rasa, religija, ili tek način života; samo članstvo u grupi je dovoljno opravdanje za teror)

Fenomen «žrtvenog jarca» § Međuzamenljivost § Jednak tretman § Vide se kao udruženi u zaveri § Dijabolička uzročnost Njihov progon zasnivao se na uverenju da su svi i svuda udruženi u zaverenički klan formiran u cilju uništenja i ovladavanja ostatkom čovečanstva.

“Teorija zavere” kao prototip forenzičke ideologije § Događaji ne mogu imati multiple uzroke = redukuje se složenost; § Zagonetni (katastrofični) događaji mogu se objasniti nekim nevidljivim mahinacijama = redukuje se disonantno opažanje i uspostavlja koherentnost

Funkcija “teorija zavere” § Teorije zavere stvaraju osećanje kontrole nad događajima: Društvena kriza se pripisuje uzrocima koji su podložni kontroli - aktivnostima male grupe veoma (socijalno) upadljivih ljudi