Atmosfersko pranjenjenje Atmosfersko pranjenje odvija se u odvojenim

Atmosfersko pražnjenjenje Atmosfersko pražnjenje odvija se u odvojenim uzastopnim udarima. Ovi udari groma dolaze jedan za drugim u vremenskim razmacima od nekoliko stotina delova sekunde i svaki udar ide istim kanalom, koji je jonizovan prvim udarom. Broj uzastopnih udara u jednom gromu može da iznese i preko 20, a najčešći broj udara je od 3 do 5. Ceo proces se odvija u vremenu od oko 100 ms, a ponekad traje i čitavu sekundu. Svaki udar groma ima svoje predhodno pražnjenje, koje se naziva traser (lider). Prvo uvodno pražnjenje je stepenasto. Varnica trasera krene iz oblaka, pređe izvestan put i zastane. Posle vremena reda 30 do 100 μs nastavlja put prelazeći rastojanje 50 m do 100 m, itd. Izgleda da munja svojim prvim traserom traži najpogodniji put za glavno pražnjenje, te otuda i njen krivolinijski i izlomljen oblik. Brzina kretanja pojedinih stepena je 5 x 10 m/s, dok je srednja brzina stepenastog trasera, zajedno sa zastojima, oko 1. 5 x 10 m/s. Tačka u koju će grom da udari nije ničim određena u početku kretanja trasera, već na kraju puta, kada se traser približi zemlji na oko stotinu metara. Ovo rastojanje se naziva "udarno rastojanje" i zavisi od količine elektriciteta u kanalu trasera, odnosno od amplitude struje groma. Kada se traser približi zemlji na udarno rastojanje, nastaje glavno pražnjenje, gde sa zemlje pozitivna naelektrisanja teku ka oblaku po kanalu koji je traser već pripremio. Ovo povratno pražnjenje glavni je nosilac struje groma, pa otud je njegov intezitet svetlosti najveći. Brzina kretanja povratnog udara je oko 5 x 10 m/s. Po završetku prvog pražnjenja dolazi drugo, treće i ostala pražnjenja u jednom gromu. Svako od ovih ponovljenih pražnjenja ima takođe po dve etape, uvodno (traser) i glavno pražnjenje. Traseri drugog i ostalih pražnjenja nisu stepenasti, već su kontinualni i kreću se po kanalu predhodnog udara.

Nastavak. . . Niko danas ne ignoriše činjenicu da električna pražnjenja mogu biti prouzrokovana naelektrisanim oblacima za vreme oluje. Procenuje se da su neprekidno aktivne, oko zemalje, oko dve hiljade oluja, koje proizvode stotinak pražnjenja svake sekunde. Među ovim pražnjenjima, ona koja pogađaju zemlju nazvana su udari groma, dok takođe postoje pražnjenja koja izbijaju unutar jednog oblaka, ili između više olujnih oblaka koja nazivamo munjama. Udare groma u zavisnosti od pravca razvoja trasera, treba podeliti na silazne i uzlazne udare groma. Na ravnim terenima najfrekventniji je silazni udar groma. Da bi se jedan uzlazni udar groma mogao da razvije, neophodno je prisustvo jedne značajne uzvišice na terenu. Na drugom mestu udari groma se dele po pravcu proticanja osnovne struje. Prema dogovoru negativni udar je određen kada se prazni jedan negativni oblak, a pozitivni udar groma je kada se prazni pozitivan deo oblaka (pozitivno ostrvce smešteno u dnu oblaka, a neki put i u gornjem delu oblaka - slika 1. ).

Električna pražnjenja: oblaka-zemlja i zemlja-oblak Slikovita klasifikacija udara groma, tj. električnog pražnjenja između oblaka i zemlje prikazana je na sledećoj slici.

Negativno pražnjenje kreće silaznim kanalom od oblaka prema zemlji i umanjuje negativni naboj i time napon oblaka prema Zemlji. To je najčešći tip atmosferskog električnog pražnjenja između oblaka i zemlje i javlja se u 90% od ukupnog broja slučajeva (primer iz prirode može se videti na sledecim slikama).

Pozitivno pražnjenje kreće silaznim kanalom od oblaka prema zemlji iz ćelije pozitivnog naboja oblaka. Ovaj tip munje javlja se približno u samo 10% od ukupnog broja električnih udara oblakzemlja. Električna pražnjenja od zemlje prema oblaku su relativno retka i većinom se uočavaju iznad visokih tornjeva, visokih građevina i iznad planinskih vrhova. Na sledećim slikama pokazani su usponski udari groma i to: iznad Ajfelove kule snimljen 1902. godine i usponskog udara groma na Mont San Salvatore u Švajcarskoj.

Električno pražnjenje unutar i između oblaka Reč je o najčešćem vidu električnog pražnjenja, pražnjenju iz oblaka, ali koje ne dopire do zemlje. Jonizovani kanal kreće se horizontalo i može postići daljinu od više desetina km. Ponekad takav kanal munje ponovo ulazi u isti oblak ili u drugi susedni grmljavinski oblak. Primeri ovih munja snimljenih u prirodi mogu se videti na sledećim slikama. .

Udar groma u vidu zavese Vezano za uzastopne udare, sledeća slika pokazuje jedno atmosfersko pražnjenje u jednom potpuno posebnom obliku, označenom sa "udar groma u vidu zavese". Objašnjenje ovog izgleda je vrlo jednostavno. Vetrom, masa vazduha koja je sačinjavala jonizovani kanal pražnjenja je pomerena u istom pravcu u kome je duvao vetar, noseći sa sobom kanal: ako je vetar pravilan i ravnomeran, kanal predstavlja jedno horizontalno pomeranje, ostajući paralelan samome sebi i svaki povratni luk će proizvesti po jednu pomerenu luminaciju u prostoru: takođe, ako je ukupno vreme pražnjenja u trajanju od jedne sekunde i ako je vetar brzine od 20 metara u sekundi (72 km/h) na primer, "zavesa" će se raširiti 20 metara.

Loptasta munja Iako se radi o prirodnoj pojavi, loptaste munje su kroz istoriju ljudskog roda često zbunjivale naučnike, pogotovu što nikada nije uspeo da je proizvede ni u prirodnim ni u laboratorijskim uslovima. Loptasta munja se javlja najčešće u obliku jedne svetleće sfere, žute boje koja vuče prema narandžastoj u prečniku petnaest do dvadeset santimetara. Naglo se pojavi za vreme nevremena i ponaša se tako nepredvidljivo pre nego što će nestati za nekoliko sekundi. Često jednostavno izčezne, nekada eksplodira pričinjavajući pri tom štetu. U kuću može ući kroz prozor ili kroz dimnjak i tumarati po njoj dodirujući prisutne osobe. Ceo svet je manje ili više slušao o ovom fenomenu čije je ponašanje užasno ili po nekad smešno. Postoje brojni opisi od antičkih vremena do naših dana, ali često, na pitanje "Šta je to grom u obliku lopte? ", fizičar mora da odgovori: ne zna se. Jedno je sigurno, loptasta munja će još zadavati probleme dok i sve njene tajne ne budu bile otkrivene.