Antigona odeljenje A 11 Upoznau vas sa Antigonom

“Antigona” odeljenje A 11

„Upoznaću vas sa Antigonom“ Po rodjenju je nazvase Antigona. Ljupka devojcica, rumenog lica za koju je sudbina već crnim slovima na papiru ispisala život. Ona bese plod incesnog braka njene majke, kraljice Jokaste i rodjenog brata Edipa. Tebanska legenda kaze da onog trenutka kada se rodila za nju je odredjena dozivotna tuga, bol i patnja. Antigonina sudbina je samo nastavak zla u njenoj grešnoj porodici. Samim tim sto se usprotivila zakonu i nije dozvolila da vlada nepravda pokazuje koliko je ona postena iako je rodjena grešna. Svoj čin priznaše bez poricanja. Svesna je svojih postupaka i tvrdoglavo stoji nad svojom odlukom, da sahrani brata kao što to on zaslužuije. Time sto je želela da sahrani brata, kako dolikuje, biva osudjena na smrt. Smrt je pogledaše pravo u oči ali ona i dalje ostde ponosna i nepokolebljiva. Ostade do samog kraja hrabra i gorda. Njeni postupci rekose da bejaše verna Bogu i da jedina pravila koje ona poštuje, su baš ta, Bozija. Ova starogrcka junakinja sacuvase ono što je najvažnije: dostojanstvo, pravdu i porodicu. Kreontova kazna pokazaće da ona nikada nece imati ono o čemu je sanjala. Neće doživeti ni decu, ni porodicu, topli dom a ni starost. Unatoč smrtnoj presudi, ne kaje se zbog svog dela, i ide do cilja bez zaustavljanja. Mrtva je. Ali zauvek ostaše živa medju nama, čitaocima , njenim pravedmim činom. Uči nas da idemo za svojim ciljem, makar i sami , i makar i suprotnim putem od svih.

I scena (razgovor između Ismene i Antigone) ANTIGONA: Ismena mila, sejo moja rodjena, da l’ znas, da l’ cu ista? ISMENA: O milim vest jos nikakva, Antigona, Ni vesela ni tuzna meni ne stize, bez oba brata otkad nas dve ostasmo. A sta je? Neka rec te uznemirila. ANTIGONA: Zar nije Kreont jednom bratu nasem cast groba dao, a drugome uskrao? To kazu da je tebi Kreont I meni , velim, i meni naredio. De vidi trud i muku sa mnom delis li?

ISMENA: O kakvoj napasti? I sta to naumi? ANTIGONA: Da i ti sa mnom brata mrtvog sahranis. ISMENA: Sahraniti ga mislis, mimo zabranu? O jadnice! Zar i kad Kreont zabrani? ANTIGONA: On nema prava od mog da me odbija.

II scena (Kreont saznaje da je neko sahranio Polinika i naredjuje da se krivac nadje) STRAZAR: O care, ne znas koliko sam zurio, i lakom nogom dojurio! KREONT: Zasto te je strepnja obuzela ta? Izreci vec, pa idi onda slobodno! STRAZAR: Pa kazacu. Bas sada neko pogrebe mrtvaca; telo suvim prahom posu mu i, kako treba, sveti obred izvrsi. KREONT: Sta govoris? Ta ko se, ipak, usudi?

STRAZAR: Ja ne znam. Izvrsiocu traga nema nikakva. KREONT: Ako krivce mi ne pokazete, onda ce te priznati da samo bedu stvara dobit rdjava! STRAZAR: Da mogu samo naci ga!

III scena (Pronalaze krivca) STRAZAR(Kolovodji): Gle, to je onaj cin sto izvrsi. Kod mrca uhvatismo je. No, gde je car? KOLOVODJA: Iz dvora, bas po zelji ide ti. KREONT: Zasto bas u zgodan stigoh cas?

STRAZAR: Ja stigoh, mada zakletvom porekoh to, a vodim ovu devojku: zatekoh je gde kiti grob. KREONT: Ti vodis ovu? Kako? STRAZAR: Mrtvaca ona zakopa. KREONT: Govoris li istinu? STRAZAR: Nju videh- mrtvom sprema zabranjeni grob.

KREONT (Antigoni): A ti, da, ti, sto glavu obori, da l’ prizajes da svrsi to, il’ porices. ANTIONA: Da, prizajem, taj cin je moj, ne poricem. KREONT(Strazaru): Ti mozes na put poci. (Strazar ode)(Ostaju kolovodja, Kreont i Antigona).

IV scena(Razgovor izmedju Antigone i Kreonta) KREONT(Antigoni): Da l’ znade da ja naredbom zabranih to? ANTIGONA: Da , znadoh. Kako ne bih? Svakom jasno bi. KOLOVODJA: Dozov’te i Ismenu! Jer je videh gde besni po kuci; poludela je vec. A dusa zna se rado napred odati. (Straza iz pratnje Kreontove ode po Ismenu)

V scena (Dovode Ismenu) KREONT(Ismeni): Da li priznajes da i ti bi kod gorba, il’ se zaklinjes da ne znas za nj’? ISMENA: Ucinih delo ako ona priznaje; i ja sam ucesnik, i nosim krivicu. ANTIGONA: Al’ pravda nece to tebi dopustiti, nit’ htede ti, nit’ s tobom ja ucinih to. Ti ne smes sa mnom umreti; ne prisvajaj sto nisi takla!

ISMENA: A sta da zivim bez tebe kad ostanem? ANTIGONA: Kreonta pitaj! Ti se staras za njega. ISMENA: Pa ima l’ nacina da ti pomognem jos? ANTIGONA: Priberi se! Ti se zivis! Moja dusa je vec davno mrtva, sluzi samo mrtvima. KREONT: Te devojke su, mislim, bas poludele. ISMENA: Zar bez nje mogu ja sama da zivim? KREONT: Vise nema nje!

ISMENA: Svom sinu zar ces verenicu smaknuti? KREONT: Ja ne volim da sin mi zenu ima zlu. ISMENA: Sto otac tebe ruzi, dragi Hemone! KREONT(slugama): Zatvorite to zenskinje, a ne da sece slobodno!! (Antigonu i Ismenu odvode)

VI scena (razgovori izmedju Hemona i Kreonta) HEMON: Nemoj mislit’ samo o tome da valja tvoja reč a druga ničija. K'o mlađi mogu l' i ja svetovati što, za čoveka je, velim, ponajviša čast kad svako znanje pamet kiti njegovu. A nije l' tako, - retko to se dešavalepota je i drugu mudru čuti reč.

KOLOVOĐA ( Kreontu): Poslušaj, care, ako zgodno govori! (Hemonu): Ti slušaj oca! Oba mudro zboriste. KREONT: Zar mi od malog momka tu da pamet učimo? HEMON: Ako sam ti mlad, ti više gledaj delo, a ne godine.

VIII scena (Dolazi Tiresija i savetuje Kreonta) KREONT: Sta je novo, starce moj Tiresija? TIRESIJA: O dlaci, pazi, sreca opet visi ti. KREONT: A sta je? Od te reci mrak mi na srce! TIRESIJA: Slusaj savet moj i ne zlostavi les! Je l’ junastvomrtvaca opet ubiti? Ispekoh pa ti rekoh. Najveca jeslast od mudra savtnika savet primate.

KREONT(kolovodji): Pa sta da radim? Kazuj, poslusacu. KOLOVODJA: Da pustis devojku iz kuce podzemne, a onog sto ga baci u grob da podignes! KREONT: Ajte sluge, ajdete sto god vas ima, nema! Kreont ode sa slugama, a kolo samo ostane)

IX scena (Ubistvo Antigone, Euridike i Hemona) (Dolazi glasnik) KOLOVODJA: Kakvu opet zalost javljas? GLASNIK: Preminuse, a zivi smrti krivi su. Hemon pogibe. Sam rukom proli krv! Sam svojom, ocev rasrdi ga postupak. (Izlazi Euridika) EURIDIKA: O svi vi gradjani, ja cuh vas razgovor.

GLASNIK: Istina je svagda uspravna Ja k’o vodj povedoh muza tvojega. Do smrtne loznice gde bese devojka. Nju spazimo gde se za vrat obesi. Otac Hemona spazi, gorko jaukne i zavapi: , , Pa gde ti pamet? S kakve pade nesrece? ’’ Hemon se besnim okom ozre na njega nista ne rece, vec potegnu macem na njega. Kreont se bekstvom spase, a Hemon se nadnese i macem u rebra. I mrtav na njoj mrtvoj. Jadnik!

X scena (Kreont saznaje za ljubinu smrt) KREONT: Ludog srca mrtnih greha! Pogibe mi, porbode se , , lele mene!“ KOLO: O lele! Prekasno ti pravdu uvide! KREONT: Naucih jadan evo! (Doalzi drugi glasnik) GLASNIK: O gospodaru, svako zlo te udari. Bas gospa, sirota, na smrt uradi se cas, ta sama sebe ispod srca udari! KREONT: KUKUU! Sina nemam, a vec ljuba ostavi me!

Kviz 1. Za starogrcke drame vaze 3 jedinstva a to su jedinstvo _______, _______ i _______. 2. Na slikama se nalaze Euripid, Sofokle I Eshil, koji pisac stare Grcke se nalazi na kojoj slici

3. Koje delo nije napisao Sofokle a) Elektra b) Medeja c) Kralj Edip 4. Vreme radnje je oko a) 5. Veka b) 7. Veka pre nove ere c) 5. Veka pre nove ere d) 7. Veka

5. Struktura dramskog dela zasnovana je na a) opisu junaka b) mitu 6. Antigona je pokopala: c) sukobu a) Eteokla b) Polinika

7. Antigonu u ostvarenje svojih namera vodi a) mrznja 8. Zasto Ismena ne pristaje b) ocaj pomoci Antigoni? c) ljubav a) ne dopusta joj versko opredeljenje b) oseca se slabom da se suprotstavi vladarevoj moci c) nije volela Polinika

9. Kako je Kreont kaznio Antigonu a) prognao ju je b) ubio ju je c) zatvorio ju je u grobnicu 10. Antigonina poznata recenica glasi: Za _______, ne za _______, ja sam rodjena!

ODGOVORI 1. Jedinstvo mesta, vremena i radnje. 2. 1. Sofokle 2. Euripid 3. Eshil 3. b) Medeja 4. c) 5. Veka pre nove ere 5. c) sukobu 6. b) Polinika 7. c) ljubav 8. b) oseca se slabom da se suprotstavi vladarevoj moci 9. c) zatvorio ju je u grobnicu 10. Za LJUBAV, ne za MRZNJU, ja sam rodjena!

Kraj