Anja olina Grac Institut fr Slawistik KarlFranzenzUniversitt Graz

Anja Čolina (Grac) Institut für Slawistik Karl-Franzenz-Universität Graz anja. colina@edu. uni-graz. at Strah u nama i u ZNAKOVIMA 8. simpozij(um) Andrićevi Znakovi: Ivo Andrić kao mislilac, filozof, psiholog, logičar i estet(a) Graz, 24. – 26. septembra/rujna 2015.

1. Uvod 2. Analiza 2. 1. Strah od noći/tame 2. 2. Strah od prolaznosti 2. 3. Strah od straha 2. 4. Strah od neljudskosti 2. 5. Strah od smrti 2. 6. Strah od minulog dana 3. Literatura 2

1. Uvod 3

• Zapažanja o ljudima, kulturne i društvene pojave • Zbivanja • Slike sa putovanja • Prizori iz svakodnevnog života • Razmišljanja o umjetnosti • Književno stvaralaštvo • Strah • Život, smrt i prolaznost 4

2. Analiza 5

2. 1. Strah od noći/tame 6

U noći uvek ima straha, kao vlage, nekad više nekad manje. Njegov uticaj na nas sasvim je nejednak. Ponekad imamo snage da mu se potpuno otmemo, ponekad nas samo trenutno prođe kao jeza, a ponekad mu otvorimo sami dušu i puštamo ga da gazi i hara kako hoće (Andrić 1978: 14). 7

• Čovjek je rođen sa strahom od tame. • Rođenjem ugledamo svjetlost, pa se od nje ne bojimo. • Strah od tame se javlja, jer smo naviknuti na čulo vida. • Stanje duševnog mira i ravnoteže se postiže u zatamljenom prostoru. 8

2. 2. Strah od prolaznosti 9

Bolovi koji potiču od urođene osetljivosti, od nesklada između moga unutarnjeg života i svega oko mene, od nerazmrsive igre mašte i stvarnosti, ti bolovi postaju s godinama ređi i imaju sve manje vlasti nada mnom. Ali zato osećanje prolaznosti sve više prožima celo moje biće, hara u meni kao zaraza. I to nije više pitanje mojih rođenih godina, ni opstanka stvorenog sveta oko mene. 10

Ne. Reč je o vremenu uopšte, o vremenu kao takvom. Sa strahom, sa osmejkom, gotovo sa zadovoljstvom gledam kako minute protiču. I u daljini nepojmljivi i bezimeni trenutak kad će kanuti poslednja minuta i kad će izvor vremena presušiti zauvek. I vidim jasno: u borbi koju svet vodi sa svojim suđenim vremenom što prolazi, ja sam, kao prebeg, stao na stranu vremena, dakle na stranu onoga što umire i nestaje. 11

I sad gledam svet kao neko ogromno telo od kojeg otiče njegovo vreme kao krv, i sa svakom minutom koja iskuca, sa svakim krvnim zrncem, to veliko telo stari i slabi, neprimetno ali stalno. A u tom opštem potopu koji predstavljaju naš život, naše vreme i ovaj svet, ja plovim na santi koja se zove prolaznost (Andrić 1978: 22– 23). 12

• Vrijeme nam ističe. • Strah od prolaznosti i onog što nas čeka na kraju prisutni su uvijek u nama. • Ne volim da razmišljam o tome. • A i ne volim što sve mora da umre i nestane. 13

• Andrić je stao na stranu prolaznosti. • Pisac sa osmijehom gleda u nepovrat protekle minute života. • Smatra se izdajnikom svega živog, jer je stao na stranu vremena, umiranja i nestajanja. 14

2. 3. Strah od straha 15

Živeti u strahu, u kajanju, u stalnom strahu od straha, ne moći oka sklopiti i ne moći dušom danuti, i pri svemu tome raditi i smejati se i razgovarati, to znači za ljude kao ja živeti i uspevati među svetom (Andrić 1978: 24). 16

• Strahovati od svega i svakoga, biti stalno na oprezu, to znači da si se srodio sa strahom, da je on sastavni dio tebe i da bez istog ti ne bi mogao živjeti. • Kao i pisac, ne mogu zamisliti da živim u stalnom strahu. • Stečeni, iracionalni strahovi se pobjeđuju. • Ne može se njima predavati. • Strah od straha prouzrokuje bolesno stanje ljudskog duha i treba ga liječiti. 17

2. 4. Strah od neljudskosti 18

– Ne treba se bojati ljudi. – Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onog što je neljudsko u njima (Andrić 1978: 56). 19

• Čovjek se rađa kao nevino i neiskvareno biće i takvog se ne treba plašiti. • Ljudi se mijenjaju kroz život pa u sebi nose dobre ili loše osobine. • Na svu sreću malo je onih najgorih. • Nobelovac se nije bojao ljudi, nego njihovih loših osobina. • Zato se povlačio u samoću, posebno u kasnim godinama života. 20

2. 5. Strah od smrti 21

– Pun i konačan sud o tome da li je neko zaista hrabar ili strašljivac nije lako dati. Za izricanje takvog suda trebalo bi znati kako se taj čovek držao na kraju života; to jest, da li je u poslednjem trenutku gledao smrti pravo u oči ili nije. A to mi za većinu nećemo nikada znati, jer svedoka nema. – Za mene se to može znati već sada. Kad umrem, zapišite slobodno da sam u poslednjem trenu žmurio (Andrić 1978: 142). 22

• Teško mi je povjerovati da postoji čovjek koji ne razmišlja o smrti. • Za mene je bitno što ne znam kada će doći taj dan. • Da li je neko umro kao dostojan čovjek bez straha od nestanka ili je u zadnjim momentima bio prestrašen? • Ne može niko znati. • Andrić je izjavio da će u posljednjim otkucajima života žmuriti. 23

2. 6. Strah od minulog dana 24

Kao dva nejednaka kamena osećam u utrobi strah od minulog dana i neizvesnost sutrašnjeg. Sve je zamršeno, nesigurno i nejasno, a sve se može desiti. Čak i dobro. Ali sada nije dobro. Sada treba leći bez utehe, bez izgleda na rešenje i smirenje, ali sa kukavnom, nepriznatom nadom da će sutra rešenje biti ili izgledati lakše. Drugim rečima, da ćemo u noćašnjem snu malko umreti. Jer, smrt rešava sve (Andrić 1978: 317). 25

• Dođu ponekad loši, promašeni i nesrećni dani. • Obuzme nas strah da li će i sutrašnji biti takav. • Ali treba biti optimista i pružiti šansu nečem novom, jer nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć. • Književnik je stalno strahovao kako od tekućeg tako i nastupajućeg dana. 26

3. Literatura 27

Andrić 1978: Andrić, Ivo. Znakovi pored puta. In: Andrić, Ivo. Sabrana dela Ive Andrića. Beograd. 28

Hvala na pažnji! 29