Analiza primene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

Analiza primene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina u obrazovanju na primeru Grada Subotice Subotica, 29. 10. 2012.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja u svojim odredbama ( Član 58. stav 3. kaže „ U ustanovi u kojoj stiču obrazovanje pripadnici nacionalne manjine, odnosno etničke grupe u savetu roditelja srazmerno su zastupljeni i predstavnici nacionalne manjine, odnosno etničke grupe). U Subotici se vodilo računa da onda po jedan predstavnik te nacionalne manjine treba da bude zastupljen u Školskom odboru i ispred Saveta roditelja i ispred kolektiva. Od sedam srednjih škola, izuzimajući škole za decu sa posebnim potrebama, u pet su izabrani direktori mađarske nacionalnosti, što govori o odsustvu bilo kakve diskriminacije na nacionalnoj osnovi. Ovo je situacija pre primene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Gimnazija “Svetozar Marković” Subotica Lokalna samouprava Nacionalni saveti Kolektiv Savet roditelja Direktor škole se bira uz prethodnu saglasnost nacionalnog saveta (oba? ). Šta ako tu postoji kolizija? Maksimalni broj predstavnika srpske nacionalnosti je dva od ukupno devet. Odnos 7 : 2.

U odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina: Član 12, stav 2 i stav 5 potpuno isključuju lokalnu samoupravu iz bilo kakve mogućnosti da učestvuje u radu Školskog odbora, što lokalne samouprave u mešovitim sredinama suspenduje u pogledu ustavnih prava koje imaju druge lokalne samouprave u Srbiji. Ovim zakonskim odredbama predstavnici većinskog naroda, stavljeni su u režim aparthejda. Nacionalno neopredeljeni građani žive u sistemu suspenzije osnovnih građanskih prava, a pripadnici manjina nisu prvenstveno građani svoje države, već vlasništvo nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ne postoje nikakvi mehanizmi zaštite predstavnika većinskog naroda u sredinama gde oni čine apsolutnu manjinu. Na primer: mogućnost uključenja u školske i upravne odbore itd. u sredinama kao što su Kanjiža, Ada, Senta itd.

Član 54. stav 5. ZOSOV usklađen je sa ovim odredbama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina kao i član 60. stav 3 koji govori o davanju prethodne saglasnosti za izbor direktora škole. Ovo može da se zloupotrebi u smislu nejednakog tretmana pojedinih kandidata i neosnovane eliminacije nekog od učesnika na konkursu za direktora. S obzirom da je u ZOSOV-u Član 44. i 45. kao i član 63. definisana zabrana bilo kakvih aktivnosti koje diskriminišu ili izdvajaju lica po osnovu: rasne, nacionalne, etničke, jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i psihičkih svojstava i na osnovu toga se može razrešiti direktor ustanove, postavlje se pitanje čemu ovakva prethodna saglasnost za imenovanje direktora škola? Takođe čemu preporuka Pokrajinskog sekretara za obrazovanje da je za pristupanje konkursu za izbor direktora potrebno priložiti uverenje o položenom znanju jezika nacionalne manjine? ! Primer eliminacije kandidata u Muzičkoj školi na osnovu nepostojanja uverenja o poznavanju mađarskog jezika!

Ovaj se problem može razmatrati iz još jednog ugla kroz primer našeg grada: Sve srednje škole u Subotici su proglašene za škole od posebnog nacionalnog interesa za mađarsku nacionalnu manjinu. Na izbore za nacionalni Savet mađarske nacionalne manjine u Subotici je izašlo, približno 11000 građana Subotice što je negde oko 7, 6%. Može li neko sa ovakvom podrškom iza sebe da uzme kadrovsku politiku celokupnog srednjeg školstva, budućnosti našeg grada, pogotovo ako se 2/3 tih mladih ljudi školuje na srpskom ili hrvatskom jeziku? Ovo je nezabeležen presedan u svetu i takav zakon ne postoji ni u jednoj zemlji EU. 92% naših građana je eliminisano iz školskih odbora koje u drugim gradovima države zastupa lokalna samouprava. Zašto je lokalna samouprava drugih gradova u Srbiji važnija od lokalne samouprave Subotice, Sente, Bačke Topole Ade?

Još je pitanja na koje se mora obratiti pažnja. • Šta su kriterijumi na osnovu kojih se neka vaspitno-obrazovna ustanova proglašava za ustanovu od posebnog nacionalnog interesa za određenu nacionalnu manjinu? • Po osnovu kojih kriterijuma se traže osnivačka prava nad ustanovama obrazovanja? • Koja su polja odlučivanja unutar ustanove ako nacionalni savet uđe sa 50% osnivačkih prava? • Šta ako dva nacionalna saveta zatraže osnivačka prava nad istom obrazovnom ustanovom? • Šta ako školski odbor ne prihvati zahtev nacionalnog saveta za osnivačkim pravima nad određenom ustanovom?