Analiza kreditne sposobnosti klijenata Iako je danas procedura

Analiza kreditne sposobnosti klijenata Iako je danas procedura odobravanja i monitoringa kredita visoko standardizovana, jos uvek se u određenim oblastima razlikuje od banke do banke. Procedura zavisi od namene i ročnosti kredita. Dugoročni krediti čija je namena za investicije u preivrednom subjektu obično imaju najdužu proceduru odobravanja. Postupak odobravanja kredita sastoji se iz sledećih koraka: -Podnošenje zahteva za kredit, -Razmatranje i obrada kreditnog zahteva, -Rešenje banke o zahtevu za kredit, -Zaključivanje ugovora o kreditu, -Korišćenje kredita (povlačenje odjednom ili u tranšama), -Vraćanje kredita (odjednom ili u tranšama), -Monitoring kredita -Prilikom traženja kredita klijent je dužan da podnese: kompletan zahtev (sadrži iznos, namenu, uslove korišćenja (dinamika povlačenja, rok, obezbeđenje, sopstveno učešće), instrumenti obezbeđenja, obrazloženje kreditnog zahteva ( svrha i opravdanost zaduživanja sa biznis planom), statusnu dokumentaciju klijenta, finansijski izveštaji za prethodne tri godine.

Utvrđivanje stepena kreditnog rizika po pojedinačnom zahtevu Utvrđivanje stepena kreditnog rizika sa ekonomskog stanovišta podrazumeva analizu zajmotražioca i njegovu spremnosta da vrati kredit, kapacitet zaduženja, kapital, instrumente obezbeđenja i opšte ekonomske prilike koje učestvuju na poslovanje klijenta odnosno hard fact (čvrste činjenice- finansijske pokazatelje) i soft facts (meke činjenice) Većina banaka utvrđuje kreditni rizik pomoću pravila za upravljanje kreditnim rizikom koje koristi Risk Metrics Group a to su: 1. Nema poverenja bez rizika; Povraćaj je nagrada za one koji su spremni da preduzmu rizik, 2. Transparentnost; znači da rizik treba uvek u potpunosti razumeti, 3. Iskustvo; rizikom upravljaju ljudi 4. Saznanje; uvek treba preispitivati sopstvene pretpostavke, 5. Komunikacija; o riziku uvek otvoreno govoriti, 6. Raznovrsnost; višestruki rizik daje višestruki povraćaj, 7. Disciplinovanost; dosledan i čvrst pristup uvek pobeđuje stalne promene u strategiji 8. Zdrav razum; uvek je bolje biti približno u pravu nego u potpunosti netačan, 9. Odluke se donose nakon posmatranja verovatnoće rizika i povraćaja Poznati svetski modeli za kvantifikovanje i upravljanje rizikom su: Credit Metrics, Credit risk+, Credit Portfolio View TM. Najpoznatije svetske rejting agencije su Moody i Standard & Poor

Ocena kreditne sposobnosti klijenta • Ocenu kreditne sposobnosti klijenta vrši sektor za upravljanje rizikom. • Ciljevi ocene kreditne sposobnosti klijenta i same transakcije koja se kreditira su: - Shvatiti rizike koje određena transakcija nosi sa sobom, - Obezbediti osnov za donošenje kreditne odluke, - Pomoći u razvoju strukture koja će umanjiti rizik, - Uveriti se da ocena odgovara preuzetom riziku. • Alati banke za ocenu kreditne sposobnosti klijenta su: - Analiza klijenata: predstavlja kombinaciju kvalitativne i kvantitativne analize, - Analiza transakcija; posmatra svrhu, strukturu i obezbeđenje transakcije.

Ocena kreditne sposobnosti klijenta Na osnovu izvršene analize sačinjava se kreditni referat (kreditna aplikacija) koja sadrži sledeće elemente: -naziv, sedište i delatnost zajmotražioca, - Kreditnu sposobnost klijenta (na osnovu kvantitativne i kvalitativne analize) - Stepen izvršenja obaveza prema banci u prethodnom periodu( na osnovu internih podataka bnake ili izveštaja Kreditnog biroa ukoliko klijent nije bio korisnik kredita u banci) - Iznos zahtevanog kredita - Namenu traženog kredita, - Dinamiku korišćenja kredita, - Projekciju očekivanih efekata (upoređuju se klijentove i projekcije banke) Obavezan deo referata je zaključak (votum) koji predstavlja predlog odluke za odobrenje ili neodobrenje traženog kredita. Zaključak sadrži sledeće elemente: Iznos, namenu , rok otplate i način korišćenja kredita, kamatnu stopu, način otplate, obezbeđenje i posebno dobre i loše strane kreditnog zahteva na osnovu koga se donosi odluka o kreditu. Zaključak i uslovi kredita se po pravilu razlikuju od onoga što je sadržano u zahtevu za odobrenje kredita, naročito u pogledu uslova kreditiranja.

Analiza klijenata • Kreditnu sposobnost privrednih subjekata je mnogo teže utvrditi nego kreditnu sposobnost fizičkih lica. Zbog toga je bankama data mogućnost da same razvijaju za to neophodne alate. Kod fizičkih lica ona se utvrđuje na osnovu ličnih primanja korisnika kredita i iznosa kredita u koršćenju ukoliko ih ima. • Kod analize privrednih subjekata polazi se od analize finansijske snage koja se ogleda kroz sprovođenje finansijske politike privrednog subjekta. • Finansijska politika privrednog subjekta je sastavna komponenta razvojne politike i ima za svrhu postizanje i održavanje finansijske snage subjekta pomoću definisanih načela kojih se pridržava u izvršavanju svojih zadataka. U kvantitativnom smislu (hard facts) pod finansijskom snagom se podrazumeva obim sredstava dok u kvalitativnom smislu (soft facts) finansijska snaga obuhvata očuvanje i povećanje imovine, sposobnost plaćanja odnosno izvršavanja dospelih obaveza na vreme i trajnu sposobnost finansiranja.

Elementi finansijske politike privrednog subjekta 1. 2. 3. Politika pribavljanja finansijskih sredstava; ova politika podrazumeva konstantnu ravnotežu između pribavljenih sredstava sa njihovim ulaganjem u sledećoj fazi. Realizacijom finansijske politike treba da budu obezbeđena neophodna obrtna i osnovna sredstva. Smatra se da poslovni subjekat dobro posluje ako iz dugoročnih izvora pokriva oko 70% trajnih obrtnih sredstava i sva osnovna sredstva. Politika upotrebe finansijskih sredstava ( plasmana); fokusirana je na donošenje finansijskih odluka o rentabilnosti ulaganja pribavljenih finansijskih sredstava. Finansijskim načelima ( sigurnosti, rentabilnosti i likvidnosti) reguliše se ulaganje finansijskih sredstava. Politika likvidnosti; Realizacija konstantne likvidnosti privrednog subjekta kao celine.

Načela finansijske politike • • 1. 2. 3. 4. Principi finansijske politike su osnova za definisanje načina rada u cilju uspešne realizacije finansijske politike privrednog subjekta. Primarni zadatak finansijske politike je da optimalno usaglašava načela finansijske politike. Jer su sva načela u međusobnoj vezi jer su interaktivno i konkurentski povezana. Osnovna načela finansijske politike su: Načelo finansijske stabilnosti; predstavlja odnos između dugoročno vezanih sredstava i sopstvenog kapital povezanog sa dugoročno pozajmljenim kapitalom (ovaj pokazatelj bi trebao da iznosi maksimalno 1 ili da je manji do 1) Načelo likvidnosti; sposobnost subjekta da u svakom trenutku izvrši svoje obaveze Načelo rentabilnosti; privredni subjekat stalno teži da ostvari što bolji odnos između dobiti i uloženih sredstava, Načelo finansijske elastičnosti; ogleda se u sposobnosti pribavljanja jeftinih izvora finansiranja (tuđih), u pravo vrijeme i u potrebnom obimu kao i vraćanje tih sredstava kreditorima bez posledica po likvidnost i kontinuirano poslovanje privrednog subjekta.

Načela finansijske politike • 5. Načelo finansijske nezavisnosti; privredni subjekat u svom poslovanju treba da je u što većem stepenu nezavistan od svojih poverilaca. 6. Načelo finansijske snage; ovo načelo obuhvata skup više načela i to: načelo racionalnog finansiranja (najpovljnija kombinacija izvora finansiranja i ubrzane cirkulacije finansijskih sredstava), načelo likvidnosti, načelo sigurnosti, načelo rentabilnosti, načelo finansijalnosti (ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezultata na osnovu smanjenih finansijskih troškova i korišćenjem optimalne kombinacije finansijskih izvora), načelo akumulacije i načelo mobilizacije finansijskih sredstava (povećanje sopstvenih nad tuđim izvorima sredstava preko povećane stope akumulacije, većeg koeficijenta obrta sredstava, većeg ulaganja i većeg obima zajedničkih ulaganja)

Faktori koji utiču na veličinu privrednog subjekta • Robinson je ove faktore podelio u 5 kategorija: 1. Tehničko rukovodstvo; podela rada, mogućnost korišćenja najsavremenije opreme i balansiranje procesa, 2. Finansijske; mogućnost pribavljanja finansijskih sredstava za projektovanje i izgradnju kapaciteta optimalne veličine, 3. Tržišne; nabavka i plasman, 4. Faktori rizika; uvođenje funkcije upravljanja rizikom u poslovanju 5. Fluktuacije; rukovodećeg kadra i izvršilaca Preduzeće mora poštovati pravila finansiranja. Svrha pravila finansiranja je da posluže privrednim subjektima kao smernice za donošenje odluka o finansiranju.

Pravila finansiranja • Pravila finansiranja određuju: 1. Strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku raspoloživosti što čini vertikalna pravila finansiranja. Polazna osnova ovih pravila je da kroz strukturu izvora obezbede sigurnost dužnika i poverilaca, rentabilnost uloženih sredstava i nezavisnost dužnika. Vertikalna pravila finansiranja se odnose na pasivu bilansa stanja i manifestuju se u formi sledećih zahteva: a) Pravilo za odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala; donja granica prihvatljivosti je izjednačenost sopstvenog i pozajmljenog kapitala. b) Pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu; ako je sopstveni kapital jednak pozajmljenom, onda rezerve treba da iznose 50% od sopstvenog, odnosno 25% od ukupnog kapitala. c) Pravilo za odnos dugoročnog prema kratkoročnom kapitalu; nije definisano u formi čvrstih relacija jer se razlikuje za različite privredne subjekte (zavisi od djelatnosti, strukture imovine, strukture sredstava)

Pravila finansiranja • Odnos pojedinih delova sredstava posmatranih po roku raspoloživosti što čini horizontalna pravila finansiranja; Polazna osnova ovih pravila je da se kroz relacije pojedinih delova sredstava i pojedinih delova izvora sredstava obezbeđuje likvidnost pa se ova pravila odnose i na aktivu i na pasivu bilansa stanja a manifestuju se u vidu sledećih zahteva: a) Zlatno bankarsko pravilo finansiranja; banke treba da u svakom momentu održe likvidnost što znači da teže ka podudarnosti aktivnih i pasivnih kreditnih poslova. Ovo primenjeno na privredni subjekat označava podudarnost između vremena angažovanja poslovnih sredstava (ročnost) i trajanja raspoloživosti (dospelost) pozajmljenih sredstava privrednog subjekta. b) Zlatna bilansna pravila finansiranja; izvori sredstava po roku raspoloživosti i po visini u okviru svakog roka moraju odgovarati uloženim (angažovanim) sredstvima. c) Ostala pravila finansiranja; odnose se na zahtev likvidnosti