AKTIVNO UEE ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUTVA U PROCESU KRERIANJA

AKTIVNO UČEŠĆE ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA U PROCESU KRERIANJA PRAKTIČNE POLITIKE KAKO PRIPREMITI LOKALNE ZAJEDNICE U SRBIJI ZA PRIMENU DIREKTIVE SAVETA 91/271/EEC O TRETMANU URBANIH OTPADNIH VODA

O ČEMU SE OVDE RADI? • Razumevanje praktične politike • Dekonstruisanje mreže praktične politike • Uloga OCD • Akteri u mreži praktične politike • Ciklus praktične politike • Vrste predloga za praktičnu politiku • Praktično politička logika delovanja OCD u loklnim zajendicama

DIREKTIVA SAVETA 91/271/EEC O TRETMANU URBANIH OTPADNIH VODA • Direktiva o tretmanu urbanih otpadnih voda odnosi se na sakupljanje, tretman i odvođenje urbanih otpadnih voda iz aglomeracija i na tretman i ispuštanje biorazgradivih otpadnih voda iz određenih industrijskih sektora. • Direktiva uspostavlja standarde i mehanizme poštovanja propisa koji se odnose na sakupljanje i obavezuje na tretman otpadnih voda iz domaćinstava, industrijskih otpadnih voda i površinskih ocednih voda iz urbanih područja i sadrži zahtev da se nastali mulj bezbedno odlaže na ekološki prihvatljiv način.

DIREKTIVA SAVETA 91/271/EEC O TRETMANU URBANIH OTPADNIH VODA • Direktiva određuje vremenski okvir za obezbeđenje sistema za sakupljanje urbanih otpadnih voda (UOV) zavisno od veličine i lokacije aglomeracije. Sistemi odvoda se moraju obezbediti za sve aglomeracije sa ekvivalentom populacije (EP) od 2. 000 ili više. • Sistemi sakupljanja moraju uzeti u obzir zahteve za tretman otpadnih voda. Pri projektovanju, izgradnji i održavanju moraju se primeniti najbolja stručna znanja koja ne povlače preterane troškove s obzirom na količinu i karakteristike UOV, sprečavanje curenja i ograničenje zagađenja voda recipijenta usled prelivanja atmosferskih voda.

DIREKTIVA SAVETA 91/271/EEC O TRETMANU URBANIH OTPADNIH VODA • Ispuštanje prečišćenih otpadnih voda mora prethodno da podleže prethodnom regulisanju i/ili odgovarajućem odobrenju. Prečišćene otpadne vode moraju se ponovo upotrebiti kad god je to primereno. • Pravci odvođenja prečišćenih otpadnih voda moraju se odabrati tako da se nepovoljni efekti na životnu sredinu svedu na najmanju meru. • Zahteva se od nadležnih organa ili odgovarajućih tela da prate ispuštanja iz postrojenja za prečišćavanje urbanih otpadnih voda. Direktiva utvrđuje minimalne režime uzimanja uzorkovanja i referentne metode merenja. • Ispuštanje industrijskih otpadnih voda u sisteme sakupljanja i postrojenja za prečišćavanje UOV mora da podleže prethodnom regulisanju i/ili odgovarajućem odobrenju.

DIREKTIVA SAVETA 91/271/EEC O TRETMANU URBANIH OTPADNIH VODA • Implementacija Direktive o tretmanu urbanih otpadnih voda priznata kao jedan od zadataka koji predstavljaju najveći izazov i trošak u dijapazonu zakonodavstva EU o životnoj sredini. Temeljna tehnička i finansijska procena je bitna za uspostavljanje potrebne infrastrukture (kanalizacionih mreža, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda).

DIREKTIVA SAVETA 91/271/EEC O TRETMANU URBANIH OTPADNIH VODA OBAVEZE DRŽAVE ČLANICE • Identifikovati osetljiva i manje osetljiva područja u skladu sa određenim kriterijumima i preispitati identifikaciju tih područja svake četiri godine. • Uspostaviti tehnički i finansijski program implementacije Direktive • Obezbediti prethodno regulisanje ili posebnu dozvolu za sva ispuštanja urbanih i industrijskih otpadnih voda iz poljoprivredno-prehrambenog sektora i za sva ispuštanja industrijskih otpadnih voda u gradske odvodne sisteme i postrojenja za prečišćavanje. • Osigurati obezbeđenje sistema za odvođenje gradskih otpadnih voda za sve aglomeracije s populacionim ekvivalentom od 2. 000 ili više. • Osigurati da se obezbedi tretman otpadnih voda za sve te aglomeracije na definisanom nivou tretmana i u utvrđenom roku

DIREKTIVA SAVETA 91/271/EEC O TRETMANU URBANIH OTPADNIH VODA OBAVEZE DRŽAVE ČLANICE • Osigurati da odlaganje mulja iz postrojenja za prečišćavanje gradskih otpadnih voda podleže opštim pravilima, registraciji ili odobrenju i uvesti zabranu odlaganja mulja u površinske vode. • Osigurati projektovanje, izgradnju, rad i održavanje postrojenja za prečišćavanje u skladu sa utvrđenim uslovima za realizaciju. • Osigurati odgovarajuće kapacitete monitoringa za: i. monitoring ispuštanja iz postrojenja za prečišćavanje urbanih ii. otpadnih voda; i monitoring voda u koje se ispuštaju otpadne vode obuhvaćenih Direktivom. Osigurati da nadležni organi svake dve godine javno objavljuju izveštaje o odlaganju gradskih otpadnih voda i mulja u njihovim područjima

INVESTICIONE IMPLIKACIJE PROGRAM ZA PRIMENU DIREKTIVE PODRAZUMEVA: • Identifikovanje otpadnih voda (vrste i količine) • Identifikovanje recipijenata (osetljive i manje osetljive zone) to određuje: i. Nivo prečišćavanja, i dalje ii. Investicione programe potrebne za ispunjavanje zahteva Direktive i iii. Njihove finandsijske implikacije, a uključuje informaciju o broju velikih naselja za koje nije moguće obezbediti potrebnu opremu/postojenja u propisanom roku

5. PROCENA POTREBNIH INVESTICIJA OSNOVNI FAKTORI Ø Stanje opreme za sakupljanje i prečišćavanje urbanih otpadnih voda pre primene Direktive Ø Potrebna poboljšanja kanalizacionog sistema radi dovođenja svih otpadnih voda do PP, sprečavanje procurivanja i ograničavanje daljeg zagadjenja otpadnih voda nanosom u periodu jakih kiša Ø Poboljšanja na PP, radi prečišćavanja gradskih otpadnih voda prema standardima propisanim Direktivom, zavisno od veličine naselja i osetljivosti recipijenata, vodeći računa o opterećenju tokom jakih kiša Ø Posebna ograničenja u vezi sa lokalitetom, planom za urbanizaciju, klimatskim i hidrološkim uslovima i sl. Ø Cena rad i opreme JOVANKA IGNJATOVIĆ,

LOKALNI NIVO - VODA I DALJE ØUpravljanje i održavanje ØSistem taksi i naknada ØSamo – monitoring ØInformisanje i učešće javnosti ØObrazovanje JOVANKA IGNJATOVIĆ,

DIREKTIVA SAVETA 91/271/EEC O TRETMANU URBANIH OTPADNIH VODA STANJE U SRBIJI • Potpuna transpozicija Direktive o tretmanu urbanih otpadnih voda još nije postignuta. Odredbe Zakona o vodama (Sl. glasnik RS br. 30/10) i Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RSbr. 67/11) su delimično transponovali uslove direktive. • Odredbe o obavezi uspostavljanja sistema za sakupljanje urbanih otpadnih voda za aglomeracije s ekvivalentom populacije većim od 2000 i obezbeđenja tretmana otpadnih voda za sve aglomeracije na nivou predviđenom direktivom još uvek nisu transponovane. • Praznine u transpoziciji su uočene i kod odredaba o prethodnom regulisanju ili odobrenju za ispuštanja iz postrojenja za prečišćavanje urbanih otpadnih voda, kao i kod uslova monitoringa i izveštavanja.

KAKO DEFINISATI PRAKTIČNE JAVNE POLITIKE? Ključni elementi definicija su: üautoritativna vladina akcija üveza između problema i rešenja üukazivanje na određene probleme kako bi se ostvarili društveni ciljevi (tj. orijentacija na ishod) üsled akcija ili strategija (ciljevi, odluke i sredstva) üvrednosno određenje (politika!!!) ü(trebalo bi da je) posledica interakcija između interesnih grupa

PRAKTIČNA JAVNA POLITIKA – O ČEMU ĆEMO RAZGOVARATI? Kontekstualizacija (praktična politika) Kreiranje praktične politike Ljudi (mreža praktične politike) Proces (ciklus praktične politike)

PROCES KREIRANJA PRAKTIČNIH JAVNIH POLITIKA 1. Definisanje problema/ Određivanje prioriteta 2. Konstruisanje alternativa 6. Evaluacija 5. Implementacija i monitoring 3. Izbor rešenja/ Odabir najpogodnije opcije 4. Koncipiranje konkretne politike

POLICY MAKING IN SERBIAN STYLE Većina OCD radi ovo! 1. Definisanje problema/ Određivanje prioriteta 2. Konstruisanje alternativa 6. Evaluacija Malo vremena/bez vremena za javnu debatu 5. Implementacija i monitoring Administrativno zagušenje 3. Izbor rešenja/ Odabir najpogodnije opcije Zakonodavano zagušenje 4. Koncipiranje konkretne politike

Proces kreiranja praktičnih javnih politika 1. Definisanje problema/ Određivanje prioriteta 6. Evaluacija 5. 1. Odabir strateškog rešenja 2. Konstruisanje alternativa Implementacija i monitoring 3. Izbor rešenja/ Odabir najpogodnije opcije 4. Koncipiranje konkretne politike 2. Sprovođenje odabranog rešenja Making Research Evidence Matter, p. 39 (Young and Quinn, 2012)

CIKLUS PRAKTIČNIH JAVNIH POLITIKA üZašto se zove “ciklus”? üDa li je ovakav i ciklus praktičnih javnih politika u Srbiji? üOpišite razvijanje neke aktuelne politike uz pomoć faza iz ciklusa javnih politika! üNa koje faze iz ciklusa ciljaju pisci predloga praktičnih politika?

HAOTIČAN PRISTUP KREIRANJU JAVNIH POLITIKA Problemi Rešenja Učesnici Mogućnosti

RAZLIČITI POGLEDI NA SVET Istraživači imaju tendenciju da: Donosioci odluka imaju tendenciju da: Javnost ima tendenciju da: ü Konstantno dovode u pitanje osnove praktično-političkog delovanje i, stoga, često su anticipirani kao isuviše radikalni u svojim predlozima ü Pripremaju programe za upravljanje i imaju političo viđenje javne politike i teško pristaju na promene ü Imaju visoka, često nerealno očekivanja u vezi praktičnih politika važnih za njihov svakodnevni život ü Budu nepraktični in ne sagledavaju ograničenja svakodnevnog upravljanja i pružanja usluga ü Budu vođeni izbornim/budžetskim ciklusom, političkom voljom i nedovoljnim kapacitetima ü Budu vođeni svakodnevnim problemima i potrebama ü Se sporazumevaju u akademskom okviru koristeći odgovarajući žargon ü Svoje delovanje vezuju za birokratiju, politiku i budžete ü Redovno govore o rešavanju problema (često neznajući kako se ovo treba izvesti) ü Budu motivisani objavljenim publikacijama, priznanjem u akademskoj zajednici, prikupljenim finansijskim sredstvima i agendama donatora üBudu motivisani onim što funkcioniđe i što im odgovara ü Budu motivisani rešavanjem problema 20

SREDSTVA KOMUNIKACIJE ZA RAZLIČITE CILJNE GRUPE

SVRHA PREDLOGA ZA PRAKTIČNU POLITIKU » da obezbedi sveobuhvatnu i ubedljivu argumentaciju kojom se obrazlažu praktičnopolitičke preporuke iznete u predlogu, i na taj način ostvari uticaj na ciljnu publiku kao instrument za donošenje odluka i kao poziv na akciju. « Pisanje delotvornih predloga za javnu praktičnu politiku, str. 19 (Jang i Kvin)

PREDLOZI POLITIKA KOJI SE KORISTE U PROCESU KREIRANJA POLITIKA Vrste predloga Razlike Ciljna grupa Studija praktične politike Sažeti predlog (Brif) praktične politike Prikaz (Memorandum) praktične politike Usmerena ka drugim stručnjacima iz oblasti Usmeren ka donosiocima odluka Usmeren ka širim zainteresovanim grupama praktične politike Fokus Na problemu. Široko predstavljene preporuke i analiza problema praktične politike Na javnost. Specifična poruka o praktičnoj politici je dizajnirana tako da ubedi ključne zainteresovane aktere Kontekst upotrebe Promocija i debata o rezultatima istraživanja o praktičnoj politici, informiše sažeti predlog (brif) Koristi se za zastupanje i lobiranje, kao i da ohrabri zainteresovane da dalje čitaju npr. sažeti predlog praktične politike Metodologija Može uključiti dosta primarnih istraživanja Retko su uključena primarna istraživanja Jezik/ terminologija Može biti veoma disciplinaran, specifičan/tehnički Mora biti veoma jasan i jednostavan Dužina Do 60 strana Između 6 i 15 strana Do 4 strane

OPŠTI STRUKTURNI ELEMENTI STUDIJE POLITIKE I SAŽETKA POLITIKE Sažeti predlog praktične politike Naslov Rezime Kontekst i značaj problema Kritika opcija Preporuke Dodaci Izvori – konsultovani ili preporučeni

Osnove praktično-političke argumentacije Prošlost i sadašnjost ( PRAKTIČNO – POLITIČKA LOGIKA) Elementi predloga za praktičnu politiku Argumentacija Suštinsko pitanje na koje dajemo odgovor Opis problema Problem Zašto delujemo? Opcije Rešenje Koju strategiju (ne)primenjujemo? Zaključci i preporuke Primena Budućnost Kako primeniti odabranu strategiju? 25

Sažeti predlog za praktičnu politiku – od…do… 26