Agrarna politika v Osnovni razlozi za dravnu intervenciju

Agrarna politika v Osnovni razlozi za državnu intervenciju u domenu proizvodnje hrane v Definisanje agrarne politike v Mere agrarne politike v Agrarna politika u Srbiji v Zajednička agrarna politika EU v Reforme agrarne politike u skladu sa zahtevima STO v Agrarna politika u SAD

Osnovni razlozi za državnu intervenciju u domenu proizvodnje hrane ¡ ¡ ¡ Prehrambena sigurnost Zaštita dohotka poljoprivrednih proizvođača Povećanje efikasnosti poljoprivredne proizvodnje Prehrambena bezbednost Ekološki problemi

Osnovni razlozi za državnu intervenciju – PREHRAMBENA SIGURNOST o Definicija prehrambene sigurnosti a) Samodovoljost u proizvodnji hrane (udeo potrošnje koja potiče od domaće proizvodnje) s’ p s p� p° D q� q° p b) Puna snabdevenost tržišta prehrambenim proizvodima po “fer ceni” q s s’ p° pw D qd q° q� q

Potrošački izbor / kvalitet / cena

Osnovni razlozi za državnu intervenciju – PREHRAMBENA SIGURNOST ¡ Podrška domaćoj proizvodnji u cilju postizanja prehrambene sigurnosti posledica je moguće pojave tzv. deficitarnih situacija koje mogu nastati usled: l l Apsolutnih kriza (rat, embargo. . . ) Relativnih kriza (elementarne nepogode, štrajkovi. . . ) ¡ Relativne deficitarne situacije mogu se prevazići intervencijama iz robnih rezervi ili interventnim uvozom hrane ¡ Apsolutne deficitarne situacije mogu se prevazići aktivnostima usmerenim ka stvaranju uslova za dovoljnu proizvodnju strateških proizvoda na bazi domaćih resursa (ekonomija preživljavanja) ¡ Hrana je političko-bezbedonosna kategorija.

Osnovni razlozi za državnu intervenciju – ZAŠTITA DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA ¡ Pritisak na pad cena poljoprivrednih proizvoda postoji ukoliko je 1. Cenovna elastičnost tražnje se svodi na dohodovnu elastičnost 2. Dejstvo Engelovog zakona 3. Elastičnost ponude se izvodi iz mobilnosti faktora polj. proizvodnje

Osnovni razlozi za državnu intervenciju – ZAŠTITA DOHOTKA POLJOPRIVREDNIH PROIZVOĐAČA a) b) država pomaže proces tehnološkog inoviranja u agraru država štiti dohodak poljoprivrednih proizvođača

Institucionalne reforme i tranzicija agroprivrede u Republici Srbiji Agroprivreda

Osnovni razlozi za državnu intervenciju – POVEĆANJE EFIKASNOSTI POLJ. PROIZVODNJE ¡ Osnovni faktor privrednog rasta jeste povećanje efikasnosti primene faktora proizvodnje. ¡ Samostalno prilagođavanje poljoprivrednih gazdinstava ovom zahtevu je značajno otežano iz više razloga: l l l Profitna orijentisanost ne mora biti osnovni motiv poslovanja polj. gazdinstva Polj. gazdinstvo ne može samostalno da razvije kritična znanja neophodna za inoviranje i primenu novih tehnologija Poljoprivrednici obično nisu dovoljno informisani o alternativama u poljoprivredi i van nje, kao ni o razvoju tržišta Poljoprivredna gazdinstva su resursno ograničena Visoki troškovi transakcija doprinose neefikasnom korišćenju proizvodnih faktora

Osnovni razlozi za državnu intervenciju – POVEĆANJE EFIKASNOSTI POLJ. PROIZVODNJE ¡ Značaj poljoprivrednih istraživanja i savetodavne službe ¡ Podsticaj razvoju cenovnih i tržišnih informacionih sistema (STIPS) www. minpolj. sr. gov. yu

Osnovni razlozi za državnu intervenciju – BEZBEDNOST PREHRAMBENIH PROIZVODA ¡ Problem bezbednosti hrane potenciran je u više razvijenim zemljama pre nego u zemljama u razvoju ¡ Promena subjektivne percepcije potrošača ¡ Vertikalna integracija je strateško rešenje ¡ Standardizacija proizvodnje (ISO standardi, EU Gap, HACCP, Halal. . . ) ¡ Država zakonskim rešenjima i kontrolom garantuje bezbednost prehrambenih proizvoda

Osnovni razlozi za državnu intervenciju – EKOLOŠKA POLITIKA ¡ Kako meriti i nadoknaditi pozitivne i negativne efekte produkovane polj. proizvodnjom na životnu sredinu? ¡ U EU se insistira na multifunkcionalnom konceptu razvoja poljoprivrede i direktnim plaćanjima poljoprivredi radi kompenzacije netržišnih učinaka (zaštita predela, biodiverzitet. . . ) U SAD i STO se insistira na dodatnom oporezivanju poljoprivrede zbog emisije negativnih efekata po okolinu (zagađenje podzemnih voda, emisija tzv. zelenih gasova. . . ) ¡ ¡ Agrarna politika se preorijentiše od upravljanja dohotkom u poljoprivredi (subvencionističke i protekcionističke mere označene kao distorzivne po svetsku trgovinu) ka proizvodno neutralnim merama koje uključuju i agroekološka davanja.

U kojoj meri su ciljevi naše agrarne politike usaglašeni sa razmatranim teorijskim konceptima koji čine potporu aktivnostima države u prehrambenom sektoru? U “Strategiji poljoprivrede Srbije” lisa ciljeva agrarne politike defnisana je na sledeći način: (1) (2) (3) (4) (5) Izgradnja održive i efikasne agroprivrede Obezbeđenje zdravstveno-bezbedne hrane Podrška životnom standardu za poljoprivrednike Podrška održivom razvoju sela Očuvanje životne sredine.

Definisanje agrarne politike o Program usmeravanja razvoja agrarnog sektora unutar odabranog modela privrednog razvoja. o Skup mera u okviru ekonomske politike koje čine strategiju ostvarenja ciljeva u pogledu uklapanja agrarnog sektora u razvoj nacionalne ekonomije, a potom i njeno uklapanje u međunarodnu podelu rada. o Prvi korak je uvek izbor određenog modela, tj. organizacionih formi kroz koje se može razvijati agrarni sektor, a potom sledi izbor pratećih mera koje čine osnovu utemeljene strategije ostvarenja definisanih ciljeva.

Definisanje agrarne politike Agrarna politika je svesno usmerena akcija vlade realizovana u prehrambenom sektoru kako bi bili ostvareni rezultati proizvodnje koji su u skladu sa društvenim uverenjem “šta bi trebalo da bude” (idealni prehrambeni sistem). Idealni prehrambeni sistem treba da obezbedi: 1. Adekvatnu hranu za sve 2. Jevtinu hranu 3. Dostupnost hrane u toku godine 4. Zdravstveno bezbednu hranu 5. Odgovarajući način života za farmere.

Mere agrarne politike Agrarna politika Zemljišna politika Ekonomske mere Tehničko-tehnološke mere Organizaciono-administrativne mere

Zemljišna politika ¡ Mere agrarne politike koje se odnose na sistem korišćenja zemljišta, a čine ih: l l l Nacionalizacija – mera prenošenja vlasništva na državu bez naknade vlasnicima; Denacionalizacija – vraćanje prethodno nacionalizovanog vlasništva. Agrarna reforma – preraspodela zemljišta u cilju promene vlasničkih odnosa i posedovne strukture (“zemlja onima koji je obrađuju”) Komasacija i arondacija – mera zaokruživanja poseda bez zadiranja u vlasničke odnose Zaštita poseda od cepanja (Zakon o primogenturi, Zakon o zaštiti okućja, zemljište kao javno vlasništvo. . . ) Prostorno planiranje

Ekonomske mere agrarne politike ¡ Poreska politika – direktna ili indirektna forma poreza, fiskalni ili razvojni karakter, progresivna ili proporcionalna poreska stopa. . . ¡ Politika cena Tri su osnovne strategije vođenja ekonomske (a unutar nje i agrarne) politike u ovom domenu: 1. zanemarivanje agrarne politike u domenu cena i tržišta u uslovima dejstvovanja slobodnog tržišta; 2. strategija povezanog ruralnog razvoja; 3. državna intervencija preko politike cena i marketinga. Ipak, savremena faza odvija se pod snažnim uticajem internacionalizacije u ovom domenu (Urugvajska runda)

Ekonomske mere agrarne politike ¡ Investiciona i kreditna politika l l Investicije – ulaganje akumuliranog kapitala za stvaranje i stalno uvećavanje osnovnih fondova Investiciona politika se odnosi na strukturnu raspodelu dela akumulacije namenjene investicijama u pojedinim oblastima aktivnosti društva kao celine. U inicijalnoj fazi razvoja akumulacije se prebacuje iz agrarnog u neagrarni sektor uz očekivanje da će drugi, kada ojača, početi da snosi teret ubrzanijeg razvoja agrarnog sektora (preko subvencija) Poljoprivreda, po pravilu, nije sposobna da se samofinansira (niža produktivnost rada – niža stopa viška vrednosti – niska akumulativna sposobnost. . . ) zbog čega se veliki značaj pridaje kreditnoj politici. Da li poljoprivreda zahteva postojanje specifičnog sistema kreditiranja?

Ekonomske mere agrarne politike ¡ Politika osiguranja poljoprivredne proizvodnje l l l ¡ Usmerena je ka smanjenju rizika “više sile”. Može biti realizovana u obaveznoj ili dobrovoljnoj formi. Osiguravajuće kompanije su institucionani investitori Izvozno-uvozna politika l l l Skup mera u okviru spoljnotrgovinske politike koje se odnose na agrar Da li prednost treba dati kratkoročnom ili dugoročnom aspektu razmatranja ovog problema? Direktnim (kvote) i indirektnim putem (devizni režim) ili necarinskim barijerama mogu se (de)stimulisati uvoz ili izvoz polj. proizvoda.

Tehničko-tehnološke mere agrarne politike ¡ Kako uspostaviti globalnu ravnotežu između ponude i tražnje za hranom? ¡ Najčešće praktikovane mere ove vrste su: l l l Mehanizacija Hemizacija Biotehničke i zootehničke mere Ekološka politika Biotehnologija Alternativne tehnologije

Organizaciono-administrativne mere agrarne politike ¡ Šta je osnovni zadatak funkcije organizovanja na makro nivou u agraru? l l l Organizacija naučno-istraživačkog rada Politika obrazovanja poljoprivrednika Razvoj stručno-savetodavne službe Organizacija tržišne inspekcije Poljoprivredno zakonodavstvo

REFORME AGRARNOG BUDŽETA u Srbiji

Evropski model poljoprivrede i agrarna podrška Zajednička agrarna politika – CAP Common Agricultural Policy

Ciljevi CAP ¡ Rimskim ugovorom o osnivanju (1957) definisani su sledeći ciljevi CAP (Član 39, stav 1. ): povećanje produktivnosti u poljoprivredi tako da se l osigura fer životni standard poljoprivrednika l održiva tržišna stabilnost l raspoloživost ponude poljoprivrednih proizvoda l uz održanje razumnih cena za potrošače. l ¡ Član 39. stav 2. zahteva da se pri ostvarenju navedenih ciljeva mora voditi računa o: l l l socijalnoj strukturi u poljoprivredi (porodična domaćinstva) regionalnim disparitetima bliskim vezama između poljoprivrede i ostatka ekonomije.

Značajnije reforme CAP ¡ Mansholtov plan 1968. godine trebao je da onemogući hiperprodukciju racionalizacijom cenovne podrške i unapređenjem proizvodne strukture. Čine ga tri strukturne direktive: l l l 72/159 Direktiva o modernizaciji 72/160 Direktiva o penzionisanju 72/161 Socio-ekonomska direktiva ¡ “Probni balon” za reorganizaciju strukturnh fondova (ESF, ERDF i EAGGF) činila su dva programa: integralnog razvoja mediteranskog i nemediteranskog područja koji su doneti tokom 1980 -tih. ¡ Najznačajnije reformske mere u okviru CAP odigrale su se 1992. godine usvajanjem MCSharry-evog paketa koji je podrazumevao sniženje cena poljoprivrednih proizvoda uz uspostavljanje kompenzatornih plaćanja koja su uslovljena povlačenjem određenih površina i broja životinja iz proizvodnje.

Sistem garantovnih cena poljoprivrednih proizvoda (robne rezerve i izvozne subvencije) Cena Ponuda Cena u EU Količina koju treba uskladištiti ili izbaciti na svetsko tržište Cena neefikasne evropske poljoprivrede Svetska cena Tražnja К 1 К 3 К 4 К 2 Količina

Evropska poljoprivreda danas – osnovni pokazatelji Učešće poljoprivrede u GDP

Evropska poljoprivreda danas – osnovni pokazatelji Učešće poljoprivrednog u ukupnom stanovništvu

Evropska poljoprivreda danas – osnovni pokazatelji Distribucija veličine farme u zemljama Eu

Osnovne karakteristike “Južnog” i “Severnog” modela evropske poljoprivrede ¡ Južni model = tradicionalna poljoprivreda ili tradicionalno-usmereni farmeri Osnovne karakteristike: manje farme, oprezno zaduživanje i proširenje farme, preferencija vlasništva nad zakupom zemljišta, diverzifikacija u proizvodnji, manja osetljivost na tržišne potrese, veća stabilnost u teškim vremenima, kontinuitet identiteta porodice na farmi, veća generacijska saradnja u domaćinstvu, očuvanje farme za jednog naslednika i visok nivo komunalne lojalnosti i ekološkog ponašanja. ¡ Severni model = moderna poljoprivreda ili preduzetnički-usmereni farmeri Osnovne karakteristike: izrazito velike farme, korišćenje efekata fin. poluge, rizik prezaduženosti, zakup i vlasništvo zemljišta su ravnopravni, specijalizacija i komercijalizacija proizvodnje, velika osetljivost na tržišne potrese, farma je permanentna baza porodice, generacijska konkurentnost na farmi, samoutemeljenje eventualnog naslednika roditeljskog zanimanja, niži nivo lojalnosti komuni i profitna orijentacija.

Savremene reforme CAP ¡ Reformski paket Agenda 2000 vodi daljem smanjenju direktne cenovne podrške agraru u EU. ¡ U okviru ovog paketa promovisana su direktna plaćanja proizvođačima koja nisu vezana za proizvodnju – tj. isplate se vrše u odnosu na površinu poseda i broj uslovnih grla životinja ¡ Paralelno su postavljene tzv. horizontalne mere uslovljavanja (cross-compliance) koje promovišu mere zaštite agrookruženja.

Berlinski sporazum i reforma CAP (Agenda 2000) Ruralna politika se realizuje kao jedinstvo Agrarne politike Industrijske politike CAP II noseći stub Strukturne politike Cenovna podrška i direktna plaćanja Ruralna politika EU I noseći stub Politike razvoja tercijalnog sektora Zdravstvene politike Infrastrukturne politike Politike zaštite okruženja Savremena agrarna i ruralna politika EU

Reforme agrarne politike i zahtevi STO

WTO “sistem semafora” ¡ Urugay Round Agreement on Agriculture (URAA) predviđa postojanje: l l l “plave kutije” koja obuhvata plaćanja zasnovana na fiksnim površinama i prinosima (najviše 85% baznog obima proizvodnje ili fiksnog broja životinja) izuzeta su iz obaveze redukcije iako ulaze u AMS obračun. Ove mere cenovne podrške agraru zaštićene su od preispitivanja do 2003. godine. Ova vrsta podrške biće izuzeta iz redukcije ukoliko ne prelazi 5% vrednosti ukupne polj. proizvodnje (10% za zemlje u razvoju). “žute kutije” mereno AMS kriterijumima nivo interne podrške mora biti redukovan u jednakim godišnjim iznosima tokom perioda implementacije, i to za 20% (13% za zemlje u razvoju); “zelene kutije” u koju su svrstane mere interne podrške koje su ocenjene da “nisu ili su sa minimalnim distorzivnim efektima po trgovinu i proizvodnju koje ne podležu redukciji u propisanom periodu;

Aneksom 2. URAA ustanovljena je green box klasifikacija interne podrške koja obuhvata sledeće grupe mera: ¡ ¡ Opšte usluge (istraživanja, kontrolu štetočina i bolesti, savetodavne službe, inspekcija, kontrola kvaliteta i standardizacija, marketing i promocija); Robne rezerve na nivou obezbeđenja prehrambene sigurnosti; Interna pomoć u hrani; Direktna plaćanja proizvođačima (naknade za gubitke usled elementarnih nepogoda, povlačenje proizvođača i resursa iz proizvodnje, investiciona podrška za strukturno prilagođavanje na farmi, programi zaštite agrookruženja i regionalni programi podrške razvoju).

Status EU u STO ¡ GATT iz 1947. god, čl. XI: “Osim carina. . . ugovorna strana prilikom uvoza ili izvozva robe ne sme ni da uvede ni da zadrži zabrane ili ograničenja. . . ” ¡ Pod uticajem EU uvedene su netarifne trgovinske barijere ¡ Specijalan status EU u STO l l l Na tržištu žitarica dozvoljene varijabilne carine (prelevmani) Dozvoljene su uvozne kvote radi osiguranja minimalnog pristupa tržištu Dozvoljeni su preferencijalni sporazumi Dozvoljene su domaće zaštitne mere kada ne deformišu ili minimalno deformišu trgovinske tokove, tzv. mere zelenog paketa. Sporazum o tehničkim trgovinskim preprekama dozvoljava netarifne trgovinske prepreke ako one ne ograničavaju preterano trgovinu. Za poljoprivredu je posebno bitan Sporazum o sanitarnim i fitosanitarnim trgovinskim preprekama. Moguće su izvozne subvencije u propisanim okvirima.

Partnerstvo za pristup predviđa znatna finansijska sredstva iz budžeta Unije za pomoć za prilagođavanje zemalja kandidata u okviru predpristupnih programa ¡ ¡ U periodu 2000 -2006: l PHARE – za izgradnju institucija na svim nivoima (za prihvatanje acquisa po priključenju) u oblasti poljoprivrede, zaštite okoline, finansijama i pravosuđu i zaštiti ljudskih prava. l SAPARD – finansiranje prilagođavanja u poljoprivredi i u okviru ruralnog razvoja (unapređenje poseda, prerada i marketing polj. proizvoda, diverzifikacija aktivnosti u ruralnim oblastima, unapređenje infrastrukture, edukativni programi, proizvodna udruženja) l ISPA – sredstva za podršku krupnim projektima za izgradnju saobraćajne infrastrukture i zaštitu životne sredine. U periodu 2007 -2013 predpristupni program IPA (IPARD) – korisnici su Makednoja, Hrvatska i Turska.

Kako su najčešće korišćena sredstva SAPARD programa?

Ciljna usmerenost CAP danas

Alternativne politike u sektoru agrara SAD

Alternativne tržišne politike u SAD Sistem kvotiranja – ograničenje ponude poljoprivrednih proizvoda ¡ ¡ ¡ Sistem je selektivan (za određene proizvode, u određenim godinama. . . , na pr. u SAD za duvan, kikiriki, pšenicu, mleko) Cilj: podizanje cene hrane putem redukcije ponude i zaštita dohotka proizvođača Problemi: l l Ugrožen socijalni status najnižih društvenih slojeva Višak resursa ne ostaje van upotrebe, već se prebacuje u drugu vrstu polj. proizvodnje čime je pogoršan položaj polj. proizvođača koji nisu uključeni u sistem kvotiranja Sistem kvotiranja podržava postojeće nejednakosti (kvote se baziraju na obimu proizvodnje pre uvođenja obavezne kontrole) Otvoreno pitanje: da li kvote mogu biti predmet prodaje?

Alternativne tržišne politike u SAD Vladini programi u primeni (programi liberalizacije tržišta) - Food Security Act 1985 Sadrži tri osnovne komponente: a) kontrola ponude b) upravljanje robnim rezervama c) ciljne cene Problemi: primena visoko intenzivnih pr. procesa akumuliranje robnih rezervi visoki budžetski izdaci neophodnost uvođenja izvoznih subvencija

Alternativne tržišne politike u SAD ¡ Slobodno tržište uz posebna plaćanja – Family Farm Protection Act 1987. l Garantovane cene za određeni obim proizvodnje p p 1 P 2 p 3 q 1 q 2 q 3 q Plaćanja za odustajanje od proizvodnje (Set-aside) Plaćanja odvojena od proizvodnje (Decoupled payments)

Alternativne tržišne politike u SAD Slobodno tržište (ST) ST sa upravljanjem rizikom ST uz posebna plaćanja Vladini programi Mandatorna kontrola ponude PREDNOSTI Efikasna alokacija resursa Moguća podrška dohotku farmera Podrška dohotku farmera Nema budžetskih izdataka Kontrola kriza na tržištu Nema distorzivnih efekata Upravljanje rizikom pomoću fondova Garancija visokih cena Samostalnost u odlučivanju Strateško upravljanje rizikom Efikasan transfer dohotka Garantovanje minimalnih cena Mogućnost limitiranja zaliha Samostalnost u odlučivanju Rezerve za potrebe hitnih intervencija NEDOSTACI Visoki rizici Troškovi u početnoj fazi Troškovi budžeta Ogromni troškovi budžeta Nedostatak iskustva Visoki rizici Narušene trž. zakonit. Preveliko naruš. trž. zakon. Transfer političkih problema Predimenzioniranje zaliha Farmer ne donosi odluke samost. Nedostatak iskustava Visoki izdaci za hranu Neodrživost sistema

Različitost pristupa EU-SAD u vođenju agrarne politike Faze u vođenju agrarne politike: • forsiranje produktivizma • zaštita dohotka poljoprivrednika • širenje tržišta