8 Predavanje Trini izvori finansiranja MSPP Trini izvori

8. Predavanje Tržišni izvori finansiranja MSPP

Tržišni izvori finansiranja • Adekvatnost različitih izvora finansiranja zavisi od uslova na tržištu, faze u životnom ciklusu preduzeća, strukture ulaganja, finansijskog položaja preduzeća, ciljeva preduzeća, odnosa menadžmenta prema riziku, dostupnosti pojedinih izvora finansiranja, delatnosti, vrste i karaktera poslovnih aktivnosti preduzeća, nivoa rizika, itd. • U Republici Srbiji, MSPP sektor može da obezbedi finansijska sredstva iz nekoliko izvora: 1. Krediti komercijalnih banaka, 2. Lizing kompanije, 3. Faktoring, 4. Poslovni anđeli, 5. Mikrokreditne organizacije i 6. Tržište kapitala – korporativne obveznice, emisija akcija.

• • 1. Krediti komercijalnih banaka U Republici Srbiji odobravanjem kredita pravnim i fizičkim licima, u skladu sa važećim propisima, mogu da se bave isključivo banke koje imaju dozvolu za rad Narodne banke Srbije, osim pravnih lica koja su odgovarajućim zakonom ovlašćena za obavljanje ovih poslova (AOFI, Fond za razvoj); Za sektor MSPP postoje kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija (EAR, EIB, KWF i druge), koje nude povoljnije uslove finansiranja sa nižim kamatnim stopama i dužim rokovima otplate kredita; Pored ovih, banke i iz sopstvenog potencijala odobravaju kredite sektoru MSPP koja ispunjavaju propisane uslove; Najčešće korišćeni izvori finansiranja su kratkoročni i dugoročni krediti, overdraft odnosno dozvoljeni minus na računu i nešto ređe garancije.

• • • Prema podacima Narodne banke Srbije, sa 30. 03. 2020. godine, u Srbiji je poslovalo 26 banaka; Posmatrajući period od 2001. godine do danas, uočava se stalna tendencija smanjenja broja banaka kao rezultat integracija i likvidacija banaka (primera radi, u 2001. godini je poslovalo 49 banaka); Prilikom finansiranja MSP, banke se suočavaju sa velikim brojem poteškoća koje su uglavnom posledica veličine, karakteristika i specifičnih potreba ovih preduzeća. Rezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da većina anketiranih banaka kao osnovni problem ističe prezaduženost klijenata, potom navodi rizičnost plasmana, nedovoljno efikasan sistem naplate potraživanja i neadekvatna sredstva obezbeđenja, nedovoljnu informisanost klijenata i njihovu nedovoljnu edukovanost;

• • • 1. 1. Pojam kredita Kredit predstavlja ustupanje određenog iznosa novčanih sredstava korisniku (klijentu) od strane banke, uz obavezu klijenta da odobrena sredstva vrati u ugovorenom roku, uz plaćanje kamate na način i u rokovima predviđenim ugovorom o kreditu; Pravo na kredit može ostvariti podnosilac zahteva za kredit koji uz zahtev podnosi svu neophodnu dokumentaciju propisanu internim aktima banke; Banka utvrđuje kreditnu sposobnost procenjujući uspešnost poslovanja, stepen rizika, ekonomsku opravdanost plasmana, kao i obim i nivo poslovne saradnje klijenta sa bankom;

• • • 1. 2. Potrebna dokumentacija Pri podnošenju zahteva za kredit, kao i tokom čitavog perioda korišćenja kredita, korisnik kredita dostavlja banci neophodnu dokumentaciju sa ažurnim podacima; Ključni podaci za ocenu kreditne sposobnosti mogu se grupisati u sledeće celine: • Zahtev za kredit uz prateću dokumentaciju; • Finansijski izveštaji u prethodnom periodu i trenutan presek stanja; • Biznis plan; • Finansijske projekcije sa tokovima gotovine; Zahtev za kredit sadrži osnovne podatke o identitetu potencijalnog korisnika kredita, nameni, iznosu i roku vraćanja kredita.

Pri podnošenju zahteva za kredit, klijent banci dostavlja sledeću neophodnu dokumentaciju: • Rešenje o upisu u registar privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre, • Osnivački akt i Statut preduzeća, • PIB (poreski identifikacioni broj), • Odluka o razvrstavanju pravnog lica (malo, srednje, veliko), • Finansijske izveštaje za poslednjih nekoliko godina kao i projekcije poslovanja za sve obračunske periode do potpunog izmirivanja odobrenog kredita – bilans stanja, bilans uspeha, bilans tokova gotovine, • Saglasnost za pribavljanje izveštaja iz kreditnog biroa; • Biznis plan kada su u pitanju srednjoročni i dugoročni krediti; • Dokumentacija o ponuđenom obezbeđenju;

Uz zahtev za kredit, potencijalni korisnik kredita, treba da priloži i biznis plan kojim se na jasan i sažet način objašnjava: 1. trenutna pozicija potencijalnog korisnika kredita: • pravni status i vlasnička struktura, • karakter poslova kojima se bavi, • rukovodstvo i • finansijski položaj preduzeća, 2. ciljna pozicija po realizaciji projekta za koji se traži kredit, 3. pretpostavke koje se primenjuju u izradi biznis plana, 4. sredstva koja se predlažu u cilju ostvarenja ciljne pozicije, 5. resursi, uključujući finansijske izvore koji su neophodni za realizaciju projekta, 6. prinos po investiciji koji će na osnovu projekcija korisnika kredita ostvariti investitor.

• • Biznis plan predstavlja opis poslovanja preduzeća, pregled operativnih i finansijskih ciljeva, tržišnih mogućnosti i strategija kao i opis menadžerske sposobnosti. Ne postoji zamena za dobro napisan poslovni plan kao ni prečica u njegovom kreiranju; On obuhvata nekoliko međusobno povezanih celina kao što su operativni plan, finansijski plan, plan prodaje, plan nabavke, plan ljudskih resursa i dr; Poslovne banke često same propisuju elemente biznis plana sa smernicama za njegovu izradu. Bez obzira na to, biznis plan uvek sadrži analizu finansijskog stanja sa projekcijama bilansa uspeha i bilansa stanja i na osnovu toga bilansa novčanih tokova; Banke koriste biznis plan i za potrebe monitoringa. U slučaju većih odstupanja u odnosu na projektovane veličine, postavlja se pitanje propusta i odgovornosti;

• • Biznis plan je osnovno sredstvo za dobijanje finansijskih izvora i od njega zavisi da li će poslovna ideja dobiti priliku da zaživi ili ne; Biznis plan ne može garantovati uspeh, ali svakako može umanjiti šanse za neuspeh; Može se zaključiti da je biznis plan prvi korak na putovanju do preduzetničkog uspeha; Pored statusne dokumentacije, potencijalni korisnik kredita banci dostavlja i dokumentaciju za obezbeđenje kredita kao što je izvod iz zemljišnih knjiga ili list nepokretnosti sa listom tereta i procena vrednosti nekretnine od strane ovlašćenog procenjivača;

1. 3. Vrste kredita Banke, prema valuti kredita, mogu odobriti: • dinarski kredit (odobrava se u dinarima i otplaćuje u dinarima na dan dospeća). • dinarski kredit indeksiran u stranoj valuti (ugovara se tzv. valutna klauzula, ali se plaćanje po tim ugovorima vrši u dinarima); • devizni kredit (banke u skladu sa propisima o deviznom poslovanju, mogu domaćem pravnom licu i preduzetniku odobriti i devizni kredit za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva); Prema ročnosti, kredit može biti: • – kratkoročni kredit i • – dugoročni kredit.

Kratkoročni krediti su krediti koji se odobravaju sa rokom vraćanja do 12 meseci, dok je rok vraćanja dugoročnih kredita preko godinu dana; Prema nameni, krediti mogu biti: • za obrtna sredstva, • za finansiranje izvoza, • za finansiranje tekuće likvidnosti, • za refinansiranje obaveza i kredita u drugim bankama, • za dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu (overdraft) i • investicioni kredit (kupovina opreme, mašina, vozila, kupovina ili izgradnja poslovnog prostora i sl). • Korisnik kredita ima obavezu da sredstva kredita koristi u skladu sa ugovorenom namenom, pri čemu banka vrši kontrolu namenskog korišćenja kredita. •

• • Ukoliko se kredit koristi suprotno nameni za koju je odobren, banka može da raskine ugovor i potraživanje po kreditu proglasi u celosti dospelim za naplatu; Adekvatna provera i kontinuirano nadgledanje predstavljaju instrument za upravljanje kreditnim rizicima; Kada se monitoringom odobrenih kredita utvrdi da postoje problematični krediti, neophodno je odmah preduzeti korektivne akcije i to kroz reprogram kredita, dodatno obezbeđenje, traženje novih informacija i sl; Redovno i blagovremeno praćenje poslovanja malih preduzeća, prometa preko računa banke i svih ostalih transakcija sa bankom za vreme otplate kredita, od presudnog je značaja za upravljanje rizicima;

1. 4. Kamate i naknade Troškovi odobravanja i realizacije kredita zavise od vrste kredita za koji podnosilac zahteva aplicira, a osnovni su: • kamata po kreditu i • naknada za obradu zahteva. • Uz ove troškove korisnik kredita plaća i trošak povlačenja izveštaja Kreditnog biroa i eventualne troškove oko uspostavljanja obezbeđenja po kreditu, ukoliko su zahtevani; • Kamata je cena koju plaća korisnik kredita za korišćenje sredstava banke i izražava se u procentima na godišnjem ili mesečnom nivou; • Visina kamatne stope zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva odobravaju, sredstava obezbeđenja kredita, uslova na tržištu i dr.

Kamatna stopa može biti: • promenljiva ili • fiksna. • U skladu sa važećim propisima banka ima obavezu da pored nominalne kamatne stope utvrđuje i iskazuje i efektivnu kamatnu stopu; • Efektivna kamatna stopa (EKS), pored nominalne uključuje sve naknade i provizije koje klijent plaća banci za odobravanje kredita. Ova kamatna stopa predstavlja stvarnu cenu kredita i omogućava lakše i jednostavnije poređenje uslova pod kojima različite banke nude iste kredite;

1. 4. Instrumenti obezbeđenja • Instrumenti obezbeđenja kredita su jedan od najbitnijih faktora za ublažavanje kreditnog rizika; Instrumenti obezbeđenja kredita koji se najčešće koriste u praksi su: • blanko menica, • zaloga na pokretnim stvarima, • hipoteka na nepokretnosti, • polisa osiguranja vinkulirana u korist banke, • namenski oročen depozit i drugi instrumenti obezbeđenja. • Većina poslovnih banaka kredite odobrava preduzećima koja raspolažu finansijskim izveštajima za prethodne dve do tri godine, sa pozitivnim novčanim tokom, koja imaju nekretnine kao obezbeđenje za dobijanje kredita u najmanjem odnosu 2: 1 u odnosu na iznos traženog kredita;

• Kada su u pitanju start up preduzeća, problemi su još složeniji jer ona ne raspolažu sa finansijskim izveštajima za prethodni period, pa preduzeća nemaju istorijat poslovanja a ni sredstva obezbeđenja. Pored toga, mala preduzeća i preduzetnici imaju skromne godišnje iznose prihoda i nivoa kapitala i nedovoljno dokumentacije koja bi potvrdila njihov kredibilitet.

Literatura: Erić, D. i ostali (2012). Finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji, Institut ekonomskih nauka i Privredna komora Srbije, Beograd