6 februar 2021 Pred prorokom I saijom Bog

6. februar 2021.

Pred prorokom I saijom, Bog podiže veo duhovnog sveta i pokazuje mu kako se sukob između sila dobra i sila zla razvija kako bi stekao kontrolu nad svakom dušom. Iako se ponekad čini da „ knez ovog sveta" ima kontrolu nad naro dima, zapravo je Bog taj koji ima kontrolu , On je pobednik. Svako ko se priključi na stranu Njegovog naroda zadobiće pobedu, dok će carstva ovog sveta i njihova slava biti uništeni. Osuda naroda. Izaija 13 -23. Istorija Vavilona je predvi đena. Izaija 13. Zvezda koja je htela da postane Bog. Isaija 14, 12 -14. Kraj Vavilona. Isaija 14, 15 -23. Poslednji trijumf. I saija 24 -27.

“To je namišljeno svoj zemlji, i to je ruka podignuta na sve narode. ” (Isaija 14, 26) Bog osuđuje narode koji su bili (ili će biti) protiv Njegovog naroda: Vavilon § Iz. 13, 1 -14, 23; 21, 1 -17 Moav § Iz. 15, 1 -6, 14 Egipat § Is. 19, 1 -20, 6 Asirija § Is. 14, 24 -27 Sirija § Is. 17, 1 -14 Jerusalim § Is. 22, 1 -25 Filisteji § Is. 14, 28 -32 Etiopija § Is. 18, 1 -7 Tir § Is. 23, 1 -18 Neki su dobili poruku nade koja će im ublažiti kaznu (Is. 19, 16 -25). Drugi će morati da snose posledice svojih postupaka. Lista počinje s jedinim narodom koji još nije interveni sao protiv Božjeg naroda, ali koj i će postati simbol svake pobune: VAVILON (Otkrivenje 17, 5).

"U analima ljudske istorije, jačanjenaroda, pojavljivanje i padanje imperija, naizgled zavise od čovekove volje i vještine; oblikovanjedogađaja, u velikoj meri, izgleda kao rezultatnjegove moći, ambicije ili inata. Međutim, u Božjoj Reči zavesaje povučenau stranu, tako da u svim igramai protivigramaljudskihinteresa, sila i strasti, iznadnjih i iza njih, vidimo oruđa Svemilostivogakoja tiho i strpljivo ostvarujunamere. Njegove volj e. " Elen Vajt, Istorija proroka i careva, str. 321

SUDBIN A VAVILONA JE P RETSKAZAN A “Evo, ja ću podignuti na njih Mide, koji neće mariti za srebro, niti će zlata iskati. ” (Isaija 13, 17) Vavilon čak nije bio ni važna nacija u vreme kada je ovaj tekst napisan. Baš kao što je Isus opisao uništenje Jeru salima pomešanog s a događajima Drugog dolaska, tako je i Isaija objasnio pad Vavilona kao sliku tog istog događaja Drugog dolaska (st. 9 -11). Bog je režirao događaje, ali nije sprečio ljudske elemente koje je koristio da deluju po vlastitim željama (st. 15 -18). Iako su Medo-Persijanci na činili Vavilon jednom od svojih prestonica, kada je Aleksandar Veliki ušao u njega našao ga je već u oronulom stanju. Postepeno, Vavilon je tonuo u zaborav i bio napušten grad (st. 20).

ZVEZDA JE HTELA DA POSTANE BOG “Kako pade s neba zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na zemlju koji si gazio narode? ” (Isaija 14, 12) Car Vavilona je opisan da je pun ponosa i samozadovoljnosti. Takvi su bili i mnogi drugi njihovi carevi (vidi Danilo 2, 5; 3, 7; 4, 30; 5, 2). Međutim, visoko poetska i alegorična forma u kojoj je ov aj deo Isaije napisan, jasno nam ukazuje na sam koren problema, na pravog cara Vavilona: Lucifer a, to je "drevna zmija, koja se zove đavo i sotona" (Otkrivenje 12, 9). Lucifer je žel eo da bude ”najviši” (st. 14); i govorio je za sebe: "Ja sam bog" (Jezekilj 28, 2). Njegov stav je u potpnoj suprotnosti s a Božjim stavom, jer je Bog "ponizio" sam sebe (Filipljanima 2, 8).

KRAJ VAVILONA “¡Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svo ubio; neće se spominjati seme zlikovačko, dok je veka. ” (Isaija 14, 20) Isaija 14, 18 -20 nam pokazuje krajnju sudbinu ovog vavilonskog ”cara": uništenje i večn i zaborav. Sudbina onih koji ponizno služe Bogu biće sasvim suprotna! Međutim, Vavilon još uvek nije nestao. On ostaje prisut an u ponosnim i nemilo srdnim silama koje i dalje ugnjetavaju Božiji narod (vid i Otkrivenje 17). Ime Vavilon znači „zbunjenost ", iako na haldejskom jeziku može imati drugo značenje: "Kapija bogova". Široka vrata vode do uništenja, u pokušaju da se postigne spasenje na osnovu vlastit ih zasluga. Biblija nas ohrabruje da izaberemo druga vrata: ”Kapiju Neba", Vetilj, na ta vrata ulaze oni koji prate Isusa prihvatajući Ga verom kao svog ličnog Spasitelja.

KONAČNA POBEDA (1) “Gle, Gospod će isprazniti zemlju i opustiti je, prevrnuće je i rasijaće stanovnike njezine. ” (Isaija 24, 1) Doći će vreme kada će Bog staviti tačku na ovaj svet. U ovom delu, Bog će reći nekima: „ Oživeće mrtvi tvoji ; i moje će mrtvo telo ustati. " I drugi-ma: ”Pomreše , neće oživeti; mrtvi budući neće ustati" (Is. 26, 19. 14). Kada Bog dođe da oslobodi Svoj narod, iskupljeni će trijumfalno izraža- vati svoju radost : "Gledajte, ovo je naš Bog, čekali smo ga, i On će nas spasiti. " Onda će "uništiti smrt zauvek; i Gospod Bog će obrisati sve suze sa svih lica" (Isaija 25, 8. 9). Ali pre nego što Gospod okonča ”Svoj neobičan posao” , pre nego što obnovi Zemlju, ostaviće je onako opustošenu neko vreme (Is. 24 ; 28, 21; Otk. 20).

KONAČNA POBEDA (2) “I Gospod će nad vojskama učiniti svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od čista vina, od pretila mesa s moždanima, od vina bez taloga. ” (Isaija 25, 6) Isaija 25 je pesma hvale za Božju naklonost na eshatološki Gospodnj dan, i podeljena je na tri dela: 1. St. 1 -5. Bog se slavi zato što se zauzeo za svoj narod. 2. St. 6 -8. Slavi se gozba za Božji narod. 3. St. 9 -12. Velika proslava u čast Boga za ono što će učiniti. Isaija 26, sa svoje strane, upoznaje nas sa iskupljenima: 1. St. 2. 7. Oni su pravedni, pravedni i čuvari istine. 2. St. 3. 4. Potpuno veruju Bogu. 3. St. 9. Traže Boga. Ovo je Božje obećanje nama koji boravimo na Novoj Zemlji: "Ja Gospod čuvam ga, u svako doba zaljevaju ga da ga ko ne ošteti " (Isaija 27, 3)

"Oni koji drže Hrista za Njegovu reč i predaju svoje duše Njegovoj zaštititi, svoje živote Njegovomvodstvu, naći će mir i pokoj…. Gospod kaže: ”Kose tebedržičuvašga jednakou miru; jer se u tebeuzda" (Isaija 26, 3). Naši životimoguizgledatizamršeni; ali ako se poverimo mudrom Velikom. Neimaru , on će izraditi uzorakživotai karakterakoji će biti na Njegovu slavu. I taj karakterkoji izražavaslavu - karakter. Hristov- biće primljenu Božiji raj. Obnovljeno čovečanstvohodit će s Njim u belim haljinama jerje dostojno. " Elen Vajt, Čežnja vekova, str. 331. original