4 Poglavlje Tranja i ponuda krive relativne ponude

4. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive relativne ponude i odnosi razmene

Rigorozniji teorijski način Prvo ćemo to uraditi pomoću analize parcijalne ravnoteže (tj. , korišćenjem krivih tražnje i ponude), a zatim pomoću kompleksnije analize opšte ravnoteže u kojoj se koriste krive relativne ponude.

Za svaku relativnu cenu X n koja je veća od ravnotežne, nema tražnje

realna cena nafte bila je 5. 47 puta veća (15. 80/2. 89) 2011 u odnosou n a 1972, a ne 35. 99 puta veća, što proizlazi iz nivoa nominalnih cena

Fridman o nafti n n n „Skoro nezavisno od naše energetske politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati. ” (Newsweek, 17. februara 1975).

n n „Skoro nezavisno od naše energetske politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati. ” (Newsweek, 17. februara 1975).

Zakon tražnje: n n n Normalno dobro: dohodna el. tražnje > 0 Superiorna dobra su normalna dobra Dohodak Normalno dobro dohodna elastičnost tražnje =1 Luksuzno dobro dohodna elastičnost tražnje > 1 n n Jer je dohodna elastičnost tražnje > 1 Inferiorna dobra – el. tr. <1 Inferiorno dobro dohodna elastičnost tražnje < 1 Tražnja

Dva izuzetka – cenovna elastičnost tražnje - pozitivna n Gifenovo dobro - inferiorno – Ako raste cena hleba, odustaje se od mesa i kupuje više hleba (dohodni efekat jači od supstitucionog) n Veblenovo dobro – luksuzno – Sa rastom cena ljudi kupuju više jer smatraju da je boljeg kvaliteta

Dohodni i supstitcioni efekat Gifenovog dobra n Sva Gifenova dobra su inferiorna, ali obratno ne važi n Inferiorna dobra nisu sva – Gifenova. Uslov je da postoji skupi supstitut, čija cena raste.

Dohodni i supstitcioni efekat Gifenovog dobra n n Pad dohotka (usled rast cena) povećava tražnju Gifenovog dobra. Supstitucioni efekat je negativan za svako dobro koje se suočava sa rastom cena n Dohodni efekat - pozitivan (tražnja raste sa rastom cene) Dohodni efekat je dominantan, što znači da tražnja raste sa rastom cene, sve do budžetske granice

Inferiornost je stepen dostupnosti jeftine robe, u poređenju sa skupim supstitutima n n Inferiorno dobro – sa padom dohotka - tražnja raste i obratno Ako je dohodak nizak raste tražnja za polovnim kolima n Giffen good is a special type of inferior good whose demand increases as the price of the good increases (effective consumer income decreases due to price increase). An example could be

n Gifenovo dobro - inferiorno – Ako raste cena hleba, odustaje se od mesa i kupuje više hleba (dohodni efekat jači od supstitucionog) n Veblenovo dobro – luksuzno – Sa rastom cena ljudi kupuju više jer smatraju da je boljeg kvaliteta

Benzin i vino – superiorna dobra n n tražnja raste nadprpoporcional no kad raste cena Nije (ne mora biti) luksuzno dobro – ima raznih varijeteta – troši se i na niskom nivou dohotka

Normalna n Inferiorna n Superiorna (nije antonim, jer neka nisu inferiorna) n – Dohodna elastičnost tražnje uvek >1 – Superiorno dobro – luksuzni automobil, a normalno dobro – prosečni automobil – Luksuzni – samo ako nema tražnje pri niskom dohotku (zato nafta i vino nisu tu)

Dosadašnji izvori rasta cena nafte OPEC - ponuda n Velika tražnja u Evropi i SAD n Sada – zemlje u razvoju n

Sada – Kina vuče rast

Kriva relativne ponude (kriva recipročne tražnje) Osmislili su i uveli u međunarodnu ekonomiju Alfred Maršal (Alfred Marshall) i Isidro Edžvort (Ysidro Edgeworth), dvojica britanskih ekonomista na prelomu dvadesetog veka.

Kriva relativne ponude (offer curve – supply curve) pokazuje koju količinu uvoznog proizvoda ona trazi, a za koji je spremna da da ponudi određenu količinu svog izvoznog proizvoda.

Šta pokazuje kriva relativne ponude? n n Ona nam pokazuje koliko traži proizvoda X da bi htela da izvozi različite količine proizvoda Y.

Ovo se ponekad naziva zakon recipročne tražnje po prvi put objašnjen na numeričkom primeru n od strane Džona Stjuarta Mila n n da bi zatim bio uopšten i predstavljen pomoću krivih relativne ponude, ili krivih recipročne tražnje.

Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu

Isto smo pre, na 2 grafikona

Opšta i parcijalna ravnoteža

Definicija i merenje odnosa razmene Odnosi razmene neke zemlje definisani su kao odnos cene njenog izvoznog proizvoda prema ceni njenog uvoznog proizvoda. Odnosi razmene -Px/Py Ovi odnosi razmene često se nazivaju robnim ili čistim odnosima razmene da bi se razlikovali od drugih mera odnosa razmene koji su dati u Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovine i razvoja

Čak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene poboljšali sa protokom vremena, mi još uvek ne možemo da zaključimo da je Zemlja 1 zbog toga nužno u boljem položaju!!!! Odlažemo do Poglavlja 11

Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 = 100).

SAD - pad odnosa razmene 2008 rasta cene nafte

Australija – popravlja odnose razmene zbog toga što je Kina “povukla” cene rude gvožđa i uglja – dva najvažnija izvozna proizvoda Australije

n n n Na šta ukazuje zakrivljenost unazad (negativan nagib) segmenta krive relativne ponude Zemlje 1?

odgovor Zakrivljenost unazad (negativan nagib) krive relativne ponude n Ukazuje da zemlja 1 želi da se odrekne manje svoje robe da bi dobila veću količinu Y n

zadatak 2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotežne cene a. b. c. d. Višak uvozne tražnje prevazilazi višak izvozne ponude Manja je uvozna tražnja od izvozne ponude Relativna cena proizvoda X će pasti Sve je tačno N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN

Izvođenje krive indiferentnosti trgovine (TI) PROIZVODI TROŠI “Obična” kriva indiferencije RAZMENJUJE

Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice blok proizvodnje mora da se pomera naviše

Formalno izvođenje S

with reference to point E ∗) and consumes 100 X and 60 Y RAZMENA PROIZVODI TROŠI E’

TROŠIO E TROŠI 0 70*80 -60*50= 5600 -3000=2600 60*100 -80*42. 5= 6000 -3400=2600 E’