4 Poglavlje Tranja i ponuda krive relativne ponude

4. Poglavlje - Tražnja i ponuda, krive relativne ponude i odnosi razmene

Novosti nedelje Srbija: Još uvek bez nove vlade n Svet: Libija n

rigorozniji teorijski način

Za svaku relativnu cenu X n koja je veća od ravnotežne, nema tražnje

Fridman o nafti n n n „Skoro nezavisno od naše energetske politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati. ” (Newsweek, 17. februara 1975).

O nafti – šta je to barel n n n n 1 barrel (bbl) of petroleum or related products = 42 gallons. 1 US barrel = 117. 347765 liters 1 barrel of Portland cement is 376 pounds. 1 barrel of flour - 196 pounds. 1 barrel of pork or fish - 200 pounds. 1 barrel of (US) dry measure is 3. 29122 bushels or 4. 2104 cubic feet. A barrel may be called a "drum", but a drum usually holds 55 gallons! 1 barrel going over Niagara Falls was big enough to carry a man.

O nafti. . . n Cena u barelima - to je cena FJUČERSA – 30 - 60 dana. Ako čujete da cene padaju, to znači da se to neće tako brzo desiti na pumpi – Cene su u dolarima – ako dolar pada, rastu cene nafte

n n „Skoro nezavisno od naše energetske politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tome govori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati. ” (Newsweek, 17. februara 1975).

Sa 140 na 45$/barelu n n n „Skoro nezavisno od naše energetske politike, kartel OPEC-a će se razbiti. U prilog tomegovori redukcija potrošnje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko će dugo ovo trajati. ” (Newsweek, 17. februara 1975).

A sada 105$ • od 2000, zemlje u razvoju doprinose sa više od 100% rastu tražnje za naftom • Potrošnja nafte u bogatim zemljama – opada • Isto se dešava sa vinom

Dosadašnji izvori rasta cena OPEC n Velika tražnja u Evropi i SAD n Sada – zemlje u razvoju n

Sada - Kina

Sada je cena nafte po barelu

A ostale cene…

Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 = 100).

Kriva relativne ponude (offer curve – supply curve)

Šta pokazuje kriva relativne ponude? n n Ona nam pokazuje koliko traži proizvoda X da bi htela da izvozi različite količine proizvoda Y.

Ovo se ponekad naziva zakon recipročne tražnje po prvi put objašnjen na numeričkom primeru n od strane Džona Stjuarta Mila n n da bi zatim bio uopšten i predstavljen pomoću krivih relativne ponude, ili krivih recipročne tražnje.

Ravnotežne relativne cene proizvoda uz razmenu n n Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za Pf = ½, guraće PX/PY naviše. onda Zemlja 1 nudi više proizvoda X Pomera se naviše duž krive dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju

Isto smo pre, na 2 grafikona

Opšta i parcijalna ravnoteža

Odnosi razmene -Px/Py Ovi odnosi razmene često se nazivaju robnim ili čistim odnosima razmene da bi se razlikovali od drugih mera odnosa razmene koji su dati u Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovine i razvoja

Čak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene poboljšali sa protokom vremena, mi još uvek ne možemo da zaključimo da je Zemlja 1 zbog toga nužno u boljem položaju!!!! Odlažemo do Poglavlja 11

Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 = 100).

n n n Na šta ukazuje zakrivljenost unazad (negativan nagib) segmenta krive relativne ponude Zemlje 1?

odgovor Zakrivljenost unazad (negativan nagib) krive relativne ponude n Ukazuje da zemlja 1 želi da se odrekne manje svoje robe da bi dobila veću količinu Y n

Pitanje Da biste pokazali na koji način dve zemlje mogu podjednako da učestvuju u dobicima od trgovine: (a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo veću zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog trgovinskog partnera. (b) Koja zemlja dobija više od trgovine, da li zemlja sa većom ili sa manjom zakrivljenošću krive relativne ponude? (c) Da li možete da objasnite zašto? n

odgovor Veća zakrivljenost – veća dobit od razmene! n Veća zakrivljenost krive relativne ponude znači slabiju tražnju za izvoznim proizvodom druge zemlje n

Ako bi sa protokom vremena porasli odnosi razmene za Zemlju 1, recimo sa 100 na 120, n to bi značilo da su izvozne cene Zemlje 1 porasle za 20 procenata u odnosu na njene uvozne cene 100 u baznom periodu da bismo mogli promene da merimo u procentima

Podaci iz Tabele 4. 3 nam pokazuju da su se odnosi razmene industrijskih zemalja pogoršavali od 1972. do 1985

Na koji način je kriva relativne ponude jedne zemlje slična: n n n (a) krivoj tražnje? (b) krivoj ponude? (c) Na koji način je kriva relativne ponude jedne zemlje različita od uobičajenih krivih tražnje i ponude

odgovor a) kako je kriva relativne ponude slična krivoj tražnje? n pokazuje uvoznu tražnju zemlje 2 b) kako je kriva relativne ponude slična krivoj ponude? n pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1 c) Po čemu se razlikuje od krive tražnje? n Klasične krive ponude pokazuju koliko TRAŽI NOVCA, a ovde je RECIPROČNA TRAŽNJA

Pitanje 6 a *Skicirajte sliku koja je slična Slici 4. 5. Proširite liniju cena PF’ i krivu relativne ponude za Zemlju 1 sve do tačke njihovog preseka. (Produžujući je, neka je kriva relativne ponude Zemlje 1 zakrivljena unazad. )

Pitanje 6 b n (b) Koristeći sliku koju ste skicirali, objasnite snage koje guraju PF’ ka PB u izrazima proizvoda Y. n Uvoz koji hoće Zemlja 1 na liniji PF' premašuje ponudu Zemlje 2 n Stoga Px/Py mora da pada (Py/Px raste) sve dok se ne izjednače na PB=PB'.

7. Da biste pokazali na koji način dve zemlje mogu podjednako da učestvuju u dobicima od trgovine: n (a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo veću zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog trgovinskog partnera. n (b) Koja zemlja dobija više od trgovine, da li zemlja sa većom ili sa manjom zakrivljenošću njene krive relativne ponude? n (c) Da li možete da objasnite zašto? Veća zakrivljenost odražava slabiju tražnju za izvozom zemlje 2 n

Nacrtajte krive relativne ponude za Zemlju 1 i za Zemlju 2 koje pokazuju da je Zemlja 2 mala zemlja koja trguje po relativnim cenama Zemlje 1 u autarkiji. Na koji način su raspodeljeni dobici između dve zemlje? Zašto?

Nacrtajte tačku ravnoteže u razmeni između dve zemlje koje imaju konstantne oportunitetne troškove n Nakon pune specijalizacije krive ponovo dobijaju normalni oblik i dolaze do ravnoteže u tački E Px/Py=PE

Pretpostavite da su odnosi razmene jedne zemlje poboljšani u određenom vremenskom periodu sa 189. 2 na 189. 8 (a) Za koliko su pogoršani odnosi razmene njegovog trgovinskog partnera? n Indeksnih poena? n procenata? n Za oko 0. 3 procenta

Nastavak (b) U kom smislu se može reći da je to nepovoljno za trgovinskog partnera? Zato što mora da plati više za uvoz Da li ovo znači da je blagostanje trgovinskog partnera definitivno opalo? Ne. Ovaj rezultat može da nastane i zbog rasta produktivnosti

Kriva relativne ponude zemlje 1 pokazuje a. Izvoznu ponudu zemlje 1 b. Uvoznu tražnju zemlje 1 c. Uvoznu tražnju zemlje 2 i njegovu izvoznu ponudu d. Uvoznu tražnju i izvoznu ponudu zemlje 1

Kriva relativne ponude bliža je osi na kojoj se nalazi a. n b. n c. n d. n Uvozno dobro Izvozno dobro Bilo koje dobro Nerazmenljivo dobro

Ako su odnosi razmene Zemlje 1 jednaki 1. 5, u Zemlji 2 su: a. n b. n c. n d. n 3/4 2/3 3/2 4/3

Ako raste tražnja za uvoznim dobrom: a. Odnosi razmene ostaju isti n b. Odnosi razmene se pogoršavaju n c. Odnosi razmene se poboljšavaju u susednoj zemlji n d. Sve navedeno je tačno n

Pogoršanje odnosa razmene utiče na blagostanje tako što ga: a. n b. n c. n d. n Smanjuje Povećava Ne menja Sve navedeno

Parcijalna ravnoteža u izvozu robe X Izvodimo ponudu iz Ponuda Zemlje 1 Tražnja Zemlje 2

Višak ponude u parcijalnoj ravnoteži n n Konkretno, S pokazuje da je količina ponuđenog izvoza proizvoda X od strane Zemlje 1 jednaka nuli (tačka A) za PX/PY = ¼, 40 (tačka H) za PX/PY = ½ 60 (tačka E) za PX/PY = 1 Na sličan način može se dobiti izvoz od 70 X Zemlje 1 za PX/PY = 1½ (tačka R na krivoj S na Slici 4. 6) na osnovu levog dela Slike 4. 3

n Izvodimo uvoznu tražnju n n Višak uvozne tražnje Zemlje 2 za proizvodom X, za PF= ½, guraće PX/PY naviše. Kada se to dogodi, Zemlja 1 će će se pomeriti naviše dok će Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tražnju za proizvodom X (tj. , Zemlja 2 će se pomeriti niz svoju krivu rel. ponude). N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN

A višak uvozne tražnje je. . . CN N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN

zadatak 2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotežne cene a. b. c. d. Višak uvozne tražnje prevazilazi višak izvozne ponude Manja je uvozna tražnja od izvozne ponude Relativna cena proizvoda X će pasti Sve je tačno N Izvozna ponuda OC Uvozna tražnja CN

Izvođenje krive indiferentnosti trgovine (TI) PROIZVODI TROŠI “Obična” kriva indiferencije RAZMENJUJE

Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice blok proizvodnje mora da se pomera naviše

Formalno izvođenje S

PROIZVODI TROŠI E RAZMENJUJE TROŠI PROIZVODI E’

TROŠIO E TROŠI 0 70*80 -60*50= 5600 -3000=2600 60*100 -80*42. 5= 6000 -3400=2600 E’