4 4 Postimpresionizam or Sera Georges Seurat 1859

4 -4 Postimpresionizam Žorž Sera (Georges Seurat, 1859 -1891) Pol Sezan (Paul Cézanne, 1839 -1906) Vinsent Van Gog (Vincent Van Gogh, 1853 -1890) Pol Gogen (Paul Gauguin, 1848 -1903) Anri de Tuluz-Lotrek (Henri de Toulouse Lautrec, 18641901)

Postimpresizam: termin • Svako značajnije slikarstvo posle 1880, odnosi se pre svega na grupu umetnika koji su svi u jednom trenutku prošli kroz impresionizam, usvojili njegove principe, da bi potom nastavili dalje svoja traganja. • Ti slikari, među kojima su najznačajniji Žorž Sera, Pol sezan, Vinsent Van Gog i Pol Gogen će dalje evoluitati na različite načine. Postimpresionizam nije stilski prepoznatljiv, homogen pravac poput impresionizma. • Na prošlom času smo se upoznali sa delom Žorž Seraa, i njegovim poentilizmom (divizionizmom) …

Poentilizam (divizionizam), Žorž Sera • Sera na površinu platna boju nanosi u sitnim potezima (tačkicama, points) čiste boje, koje se potom optički mešaju u oku posmatrača. Njegova tehnika će biti nazvana poentilizam ili divizionizam. • Nedelja popodne na Gran Žatu, koju Sera slika 1883/84, ima i dalje tipično impresionističku temu (mondenska okupljanja, pejzaž sa vodenom površinom), kao i intenzivne hromatske boje tipične za impresionizam, ali ovde se više ne radi o « u trenutku zabeleženoj impresiji » , već o dugotrajnom i metodičnom radu u ateljeu. • I Sera svojom tehnikom potvrđuje površinu platna i autonomiju slike, figure predstavljene u anfasu ili profilu daju njegovim delima vanvremenu stabilnost. . . • Drugi slikari poentilizma: Pol Sinjak, koji ukrupnjava potez ali i počinje proces oslobađanja boje od predloška, dok niz drugih slikara prolazi kroz poentilističku fazu: Kamij Pisaro, Van Gog, Gogen, Matis…

Poentilizam: Žorž Sera, Nedelja popodne na Gran Žatu, 1884/86

Danas ćemo govoriti o jednom drugom slikaru postimpresionizma, Pol Sezanu, i videti u kom pravcu će on dalje otići. . . 4 -4 -2 Postimpresionizam Georges Seurat (1859 -1891) Paul Cézanne (1839 -1906) Vincent Van Gogh (1853 -1890) Paul Gauguin (1848 -1903) Henri de Toulouse Lautrec (1864 -1901)

Pol Sezan (Paul Cézanne, 1839 -1906) Autoportreti 1875, 1879 -82 i 1898 -1900

• Kada smo govorili o postimpresionizmu, rekli smo da se radi o slikarima koji su svi u nekom trenutku prošli kroz impresionizam, a onda nastavili dalje. Danas ćemo videti Sezanov slučaj… Periodi: romantičan, impresionistički, konstruktivistički, sintetički Periodi: “romantičan” (1862 - 1870), “impresionistički” (1872 - 1877), “konstruktivni” (1877 do oko 1886 -1887) i na kraju “sinthetični” (1887 -1905)

Mladost: (barokno) Romantični period • Mladi Cezan počinje kao barokno romantični slikar. Živi na jugu Francuske, i divi se španskim baroknim slikarima. . . • Slike koje slika u tom periodu su tamne, sa velikim površinama crne boje i bojom nanetom u debelom sloju, kao na ova dva primera. . . (Portret ujaka Dominika, i Mrtva priroda sa crnim satom.

Cézanne, Mrtva priroda sa crnim satom

Impresionistička faza, 1872 -1877 • Sa 23 godine stiže u Pariz (1862), gde sreće impresioniste. Pod njihovim uticaje, Sezanova paleta se posvetljuje, nanos boje tanji. Sezan je izlagao sa grupom na njihovoj prvoj izložbi 1874, i takođe na trećoj, 1877. Publika i kritika su podjednako neblagonakloni prema njemu.

Cézanne, période impressionniste: Étude-Paysage à Auvers 1873

Već u tom periodu su vidne osobine koje će sezana udaljiti od ostatka grupe: iako je usvojio intenzivne boje impresionista, Sezan se ne zanima toliko za efekte svetlosti, koliko za oblik, brižljivo konstruišući svoje slike. Uporedite ove dve slike, obe naslikane 1873: Impresija, sunce izlazi (Monet) i Pejzaž iz Overa(Cézanne)

« Pronaći oblik » i od impresionizma načiniti nešto solidno, dugo mišljen proces… • Sezan usvoja intenzivne boje impresionista, ali se ne zanima toliko za efekte svetlosti, koliko za oblik: «Pronaći oblik» , i od impresionizma učiniti «nešto solidno poput umetnosti u muzejima» to je cilj kome deklarativno teži Sezan. • Sezanov razvoj u godinama koje će uslediti nije samo formalan, već odaje drugačiji stav: kao i Sera, i otprilike u isto vreme, brzina i « uhvaćeni trenutak » ustupaju mesto sporom procesu promišljenog i metodičnog rada. • Sezan se posle 1882 distancira od impresionista, i vraća u rodnu Provansu, gde započinje rad na seriji svojih Planine Sent Viktoar, koju će ovekovečiti u 80 ak slika. . .

Sezan, 1885 -1887, početak rada na ciklusu Planine Sant Viktoar

Sezan, Planina Sant Viktoar, 1885 -1887

Sezan, Planina Sant Viktoar, 1885 -1895

Sezan, Planina Sant Viktoar, 1897 -98

Sezan, Planina Sant Viktoar, 1900

Sezan, Planina Sant Viktoar, 1902

Sezan, Planina Sant Viktoar, pogled iz Lova, 1904 -06

Cézanne, Montagne Sainte-Victoire vue de Lauves, 1904 -06

Sezan, Planina Sent Viktoar, entre 1885 et 1906

Zrelost: dočarati oblik predmeta bojom • Sezan slika u serijama ne sa idejom da uhvati trenutak ili da prikaže promenu pejzaža sa svetlom koje se menja, kao impresionisti, već traži što bolji način da prikaže « večni oblik predmeta i prizora » . • Želi da oblik, volumen predmeta dočara bojom, a ne crtežom niti tonskim modelovanjem: « kada je boja u punoj snazi, i oblik je najpotpuniji » .

Tehnika usmerenog poteza • U tom pokušaju, Sezan razvija jednu sasvim ličnu tehniku: slika usmerenim potezima iste boje, u snopovima, direkcionim potezom, koji formiraju površine, « fasete » • Direkcioni potez se osamostaljuje, fasete ne sledi oblik samih predmeta, već svojim položajem i usmerenošću formiraju oblike u okviru opšte kompozicije slike.

Boja prestaje da bude sasvim realistična • I boja u ovoj Sezanovoj fazi stiče autonomiju, više nije realistični prikaz boje prikazanih predmeta.

Sezanove mrtve prirode Sezan, Mrtva priroda sa posudom za kompot, 1879 -82

Distorzije prostora u Sezanovim mrtvim prirodama • U isto vreme kada se potezi i boja oslobađaju predloška u Sezanovim pejzažima, u njegovim mrtvim prirodama se pojavljuju i distorzije (iskrivljenje) prostora. • U tom stadijumu zrelosti Sezanovog stila, ne može biti govora o neveštini, kao što se mislilo u to vreme!

1883 -87, Mrtva priroda sa komodom

1885 -87, Mrtva priroda sa trešnjama

1890 -94, Mrtva priroda sa jabukama

1899, Jabuke i pomorandže

1890 -94, Mrtva priroda sa flašom sirupa od nane

Sezanove distorzuje prostora, preteča kubizma i fovizma • Ova iskrivljenja ukazuju na to da Sezan napušta jedinstvenu tačku gledanja, koju u Zapadnoj tradiciji slikari primenjuju od vremena Renesanse. • Neshvaćene u svom vremenu, ove distorzije prostora i napuštanje jedinstvene tačke gledišta će potom preuzeti slikari koji će se smatrati Sezanovim naslednicima: Pikaso i Brak u kubizmu, kao i Matis, u fovizmu.

Pikaso, 1906 -1909, Krčazi, posude sa voćem, čaše… Sezan, Mrtva priroda sa jabukama, 1890 -94 Mrtva priroda sa posudom za kompot, 1885 -87

Matis, Jabuke na stolu, 1911 Sezan, Mrtve prirode, 1879 -87

Dok snopovi Sezanovih direkcionih poteza formiraju fasete koje će postati kockice, « kubusi » kubizma: Sezan, Planina Sent Viktoar, 1904 -06 Pikaso, Portret Ambroaza Volara 1909 -10

Značaj Sezanovog dela • Ismejan na svojim počecima, pa i kasnije tokom života, Sezan se danas smatra jednom od najznačajnijih figura istorije umetnosti. • Njegov značaj je u njegovoj poziciji: naslednik avangardi svoga vremena, Sezan se smatra pretečom fovizma, kubizma pa čak i apstraktne umetnosti. • Njegova pozicija, na razmeđi između umetnosti XIX i umetnosti XX veka, čini od njega ključnu figuru modernosti.

Izdvojimo najbitnije: Postimpresionizam, Paul Cézanne (1839 -1906) Govoreći o postimpresionizmu, rekli smo da se radi o opštem terminu koji se odnosi na slikarstvo posle 1880, preciznije na grupu slikara koji su svi u nekom trenutku prošli kroz impresionizam, a onda nastavili dalje. . . Sezanu smeta nejasna forma, on pokušava da « nađe večni oblik » predmeta, da od impresionizma « načini nešto solidno» . Niz godina predano radi na ciklusu slika planine San Viktoar (80 slika između 1882 i 1906…)

Sezan pokušava da « nađe večni oblik » bojom, ne crtežom ili tonskim modelovanjem « kada je boja moćna, i oblik je najpotpuniji » , i u tom procesu razvija karakterističan način slikanja usmerenim potezima iste boje koja u snopovima formira stranice, fasete. . . Direkcioni potez ne prati obavezno oblik predmeta, već fasete nezavisno od oblika samih predmeta formiraju sliku. I boja stiče izvesnu autonomiju u odnosu na striktno realistični prikaz.

U Sezanovim mrtvim prirodama javljaju se iskrivljenja prostora koja ukazuju na to da Sezan napušta jedinstvenu tačku gledišta, koja je dominirala zapadnom umetnošću od Renesanse. Na to će se kasnije ugledati fovisti i kubisti. . .

Mogu da: definišem postimpresionizam kao pojam. Prepoznam najznačajnija Sezanova dela (kao seriju Planina Sent Viktoar i najznačajnije mrtve prirode) i na njihovim primerima objasnim Sezanov postimpresionizam (preokupacija oblikom, razvoj lične tehnike slikanja direkcionim potezom koji nezavisno od oblika predmeta formira fasete, boju koja se emancipuje i distorziju prostora u mrtvim prirodama).

Znam više: druga značajna dela: Autoportreti… 1875, Auto-Portrait à l’arrière plan rose 1878 -80, Auto-Portrait

Autoportreti: 1879 -82 & 1898 -1900 1879 -82 1898 -1900

1877 -78 Hortense Fiquet & 1888 Madame Cézanne

Iz erotskih maštarija u mladosti…. 1873 -74 Moderna Olimpija Popodne u Napulju, 1875

…proističe i serija kupača: 1875, Kupači na odmoru

1875, Kupačice

1899 -1906, Velike kupačice

1900 -1905, Velike kupačice

1900 -1906, Kupačice