3 3 2 Pojam kompozicije u likovnim umetnostima

3 -3 -2 Pojam kompozicije u likovnim umetnostima na primerima slikarstva Visoke renesanse Pojam Analiza kompozicije na primerima Leonardovih slika

Kada uporedimo sliku Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom sa pripremnim crtežom, Bogorodica sa Hristom detetom, Svetom Anom i malim Jovanom Krstiteljem, vidimo Leonardov rad na traženju kompozicije za finalno delo: Slika i pripremni crtež, rad na kompoziciji

Poredeći sliku Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom sa pripremnim crtežom, Bogorodica sa Hristom detetom, Svetom Anom i malim Jovanom Krstiteljem, videli smo Leonardov rad na traženju kompozicije za finalno delo. Kompozicija: pojam • Kom-pozicija (od prefiksa kom- (lat. cum, sa, zajedno i pozicija, mesto): formiranje celine uklapanjem, pozicioniranjem pojedinh delova celine jednih u odnosu na druge. • Način na koji je delo komponovano (muzička kompozicija ali i knjiga, slika. . . ). • Kojim elementima komponujemo u likovnim umetnostima? Svim likovnim elementima, a to su linija, oblik, masa, boja, tekstura. . . ali i njihovim odnosima: ritam, kontrast, pravac…

To može izgledati prosto… Mondrian, 1921, Kompozicija sa crvenom, žutom i plavom

Ili komplikovano… Dva povezana aspekta: • Kako umetnik odlučuje o organizaciji svoga dela. • Kako mi gledamo gotovo delo, kako se naš pogled kreće po slici (a što ima veze sa tim kako ga je umetnik komponovao)… Rubens, Henri IV prima kraljičin portret, 1622

Sa strane slikara, krenimo od elementarnog problema, kao što je ovaj Maljevičev Crni kvadrat na beloj pozadini da bismo shvatili o čemu sve treba odlučiti… Maljevič, Crni kvadrat na beloj pozadini, 1915

Šta je različito u slučaju ovog kruga na beloj pozadini? Maljevič, Crni krug, datiran 1913, naslikan 1915

Vidimo pre svega da je doneo odluku o obliku i veličini svog platna, o boji pozadine a potom i o obliku, boji, veličini i mestu figure koju je na tu pozadinu smestio… Maljevič, Crni kvadrat na beloj pozadini (1915), Crni krug, datiran 1913 (1915)

Pozicija: U posmatranom obliku platna postoje « jaka mesta » : na primeru ovog kvadrata, to su njegov centar, njegove stranice, kao i ose simetrije. Neposredno uočavamo, bez potrebe da to merenjem proverimo, da je ovaj kvadrat centralno pozicioniran. . . Malevich, Carré noir sur fond blanc, 1915

…dok je ovaj krug ekscentirčan). Štaviše, pošto se « suviše » približo ivici, imamo osećaj kao da « beži » iz kadra, ili naprotiv, da u njega upravo « upada» . Imamo utisak kretanja… Maljevič, Crni krug, datiran 1913, naslikan 1915

« Celina je više od zbira svojih delova » • U svojoj Psihologiji kreativnog pogleda, psiholog i teoretičar vizuelnih umetnosti, Rudolf Arnheim, oslanjajući se na Gestalt teoriju (teoriju forme) tvrdi da je naš pogled kreativan i time « celina više od zbira svojih delova » . • Naša percepcija nije sasvim objektivna. Naš mozak ima tendenciju da organizuje ono što vidimo: mi očekujemo simetriju, grupišemo forme prema sličnosti boje, oblika. . . U serijama podjednako se nadamo ponavljanju kao i promeni ritma… Ekstrapoliramo…

Ove crvene pravougaonike mi doživljavamo kao grupu, pošto su sličnog oblika, boje i pravca… S obzirom na njihovu « izduženost » u odnosu na kvadrat, kao i na to da veći « teže » ka ivicama platna, oni nam takođe sugerišu i utisak kretanja. Maljevič, Osam crvenih pravougaonika, 1915

Ne treba zaboraviti ni simboliku koju za nas imaju pojedine forme i boje. . . Možda nam na ovom krstu Hrist i nije neophodan, dovoljna je ova crvena vertikala, brutalno prekinuta crnom horizontalom. . . Maljevič, Suprematizam, 1921 -27

Vratimo se sada Leonardu, i pogledajmo kako možemo govoriti o kompoziciji kada se ne radi samo o prostim oblicima na belom… Kompoziciju pojedinog dela možemo sagledati prateći način na koji se naš pogled kreće po slici: šta je to što smo prvo ugledali, i kako se odatle naš pogled dalje kretao… Leonardo, Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom, 1510

Govorili smo o jakim mestima formata slike. Postoje takođe i jake predstave, kao što je ljudsko lice, pravac pogleda, pružanje ruku, same šake, stopala itd. . . Dosad smo konstatovali da je većina prvo pogledala Bogorodičino lice, privučena njenom centralnom pozicijom i većom osvetljenošću… Leonardo, Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom, 1510

Odatle, prateći liniju pogleda Bogorodice, koja je istovremeno i pravac pružanja njenih ruku, stižemo do malog Hrista, odakle dve opcije: ili nazad uz detetov pogled ka majci i dalje ka Svetoj Ani, ili dalje u pravcu nadole do nožica deteta, a onda grupišući po analogiji, stopala majke i bake, do leve ivice slike, odakle uz liniju leđa takođe do lica Svete Ane, i ponovo. . . Leonardo, Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom, 1510

Vidimo da Leonardo pozicionira svoje likove tako da nam « vodi pogled » duž stranica jednog « trougla» dok posmatramo ovu scenu… Kompozicija je i način da se pogled posmatrača usmeri, način kako umetnik naglašava i našu pažnju privlači na ono što je bitno. Leonardo, Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom, 1510

Kada sada ponovo uporedimo sliku Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom sa pripremnim crtežom, možemo da konstatujemo kako je kompozicija gotovog dela jednostavnija i jasnija, efikasnija, pa time i bolja. Slika i pripremni crtež, rad na kompoziciji

Opazite: stabilnost. . .

Za ovu kompoziciju, «u trougao » , ćemo reći da je stabilna. . . Leonardo, Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom, 1510

Ova « trougaona » kompozicija je tipična za period Visoke renesanse, i naći ćemo je i kod drugih umetnika ovog perioda, kao ovde kod Rafaela. Slike na kojima se koristi odaju utisak mira i stabilnosti. Rahaël, La Madone à la prairie, 1505 -06 La belle jardinière, 1505 -08

Postoji i drugi tip kompozicije takođe karakterističan za umetnost renesanse… Leonard de Vinci, La Cène, 1495, Santa Maria delle Grazie, Milan

Vidimo ga i ovde u primerima iz rane renesanse… Andréa del Castagno, La Cène, vers 1445/50, fresque, Ste Apollonia, Florence

U « manifestu » rane renesanse…. Pietro Perugino, Predaja ključeva, 1485, freska, Sikstinska kapela, Vatikan

Kao i u remek delima visoke renesanse… Rafaelo, Atinska škola (1510 -1511), Vatikanske stance

“Analizirajmo ” ovu kompoziciju. . . Leonard de Vinci, La Cène, 1495, Santa Maria delle Grazie, Milan

Ova slika je naslikana na zidu trpezarije koju naizgled produžava, nadovezujući se na realni prostor. Perspektivna osa je upravna na ravan slike, dok je sto za kojim sede apostoli (pa time i linija njihovih glava, ali i grede tavanice) paralelan sa ravni slike. Léonard de Vinci, La Cène, vers 1495 -1498, peinture murale, Santa Maria delle Grazie, Milan

Hristova figura je upravna na taj sto i centralno pozicionirana (ne samo da je njegova glava u središtu slike, već se tu nalazi i tačka nedogleda. . . ), on je stabilna (zapazite njegovu pozu «u trougao » ) vertikalna osa slike, i dve grupe uznemirenih apostola. . .

Ovde se možemo setiti i Maljevičevog krsta …

Pogled nam međutim ne silazi niz Hristove ruke, već pre pratimo liniju horizonta u ravni njegovih očiju koja nam govori da se bitno odigrava u liniji glava apostola. . . Ta linija je takođe paralelna sa površinom slike.

Pomenuli smo da je utisak koji ova komozicija odaje, i pored uznemirenih apostola (ali čije se grupe uravnotežavaju ) utisak mira i stabilnosti, koji su mir i stabilnost Hristovog lika, njegovog prihvatanja sudbine koja mu je namenjena, ali i odraz duha renesanse, s njenom verom u čoveka i Kosmos uređen Božjom promišlju… Leonard de Vinci, La Cène, 1495, Santa Maria delle Grazie, Milan

Samo vek kasnije, ova će scena izgledati sasvim različito… Tintoreto, Tajna večera, između 1592 -94

Ovu vrstu kompozicije, kada je perspektivna osa upravna na ravan slike, a bitni elementi organizovani paralelno sa ravni slike, nazivamo paralelnom kompozicijom. To je drugi tip kompozicije karakterističan za umetnost renesanse, koji takođe odaje utisak mira i stabilnosti, kao i prethodna « trougaona » kompozicija …

Izdvojite najbitnije Kompozicija, pojam Kompozicija, « Kom-pozicija » je način na koji je celina sastavljena od svojih elemenata. U likovnim umetnostima, komponuje se likovnim elementima.

Kompozicija u renesansnom slikarstvu Videli smo da su u renesansoj umetnosti zastupljena dva osnovna tipa kompozicije, trougaona i paralelna na ravan slike, i prikaz u kome je perspektivna osa upravna na ravan slike. Ovakav tip kompozicije odaje utisak mira i stabilnosti, koje dovodimo u vezu sa idejama Renesanse…

Zadatak za praktičan rad: napravite grubi kroki po ovoj slici, pre svega se trudeći da pravilno pozicionirate osnovne elemente slike (arhitektonski prostor, poziciju stola, ose tela i pozicije glava apostola. . . ) Obratite pažnju na ritam, masu tela, pravac u kome se pružaju ruke (bonus: nazbačite tamne i svetle delove, boje!) Leonard de Vinci, La Cène, 1495, Santa Maria delle Grazie, Milan

Zadatak za praktičan rad: napravite grubi kroki po ovoj slici, pre svega pravilno postavivši obrise tela likova (pokušajte to u svetlo tamnim odnosno bojenim masama), položaj glava (pravac pogleda!), pružanja ruku, položaj šaka, stopala, ambijent (linija horizonta, tamna masa stena i krošnje sa desne strane)… Leonardo, Bogorodica sa Hristom detetom i Svetom Anom, 1510

Analiza kompozicije: Poredeći ove dve kompozicije objasnite zašto se Leonardo odlučuje za drugačiju u slici. . . Slika i pripremni crtež, rad na kompoziciji

Pronađite razlike. . .

Umem: Da objasnim pojam kompozicije u likovnim umetnostima i kažem koje su dve vrste kompozicije tipične za dela nastala u periodu renesanse. Umem da skicom ili verbalno analiziram kompoziciju likovnog dela.