2 ULO SLUHA KAO PRIJEMNIK 2 1 UVOD

2. ČULO SLUHA KAO PRIJEMNIK

2. 1. UVOD • ČULO SLUHA PREDSTAVLJA SENZORSKI DEO ČOVEKOVOG SISTEMA ZA KOMUNIKACIJU ZVUKOM (ZAJEDNO SA VOKALNIM TRAKTOM KAO KONTROLISANIM IZVOROM ZVUKA). ONO JE ANATOMSKI I FIZIOLOŠKI PRILAGOĐENO REGISTROVANJU ZVUČNIH POJAVA U VAZDUHU KAO MEDIJU. • REZULTAT RADA ČULA SLUHA JE ZVUČNA SENZACIJA KOJA NASTAJE POD DEJSTVOM SPOLJAŠNJIH ZVUČNIH NADRAŽAJA. • U ORGANIZACIONOM SMISLU ČULO SLUHA SE MOZE PODELITI NA DVA OSNOVNA DELA: NA FIZIČKI DEO I NA PSIHOLOŠKI DEO. • OVAKVA PODELA ČULA SLUHA NA DVA DELA UČINILA JE DA SE U AKUSTICI RAZVIJU DVE RELATIVNO NEZAVISNE OBLASTI: • FIZIOLOŠKA AKUSTIKA, KOJA SE BAVI ANATOMIJOM I FIZIOLOGIJOM FIZIČKOG DELA ČULA, • PSIHOLOŠKA AKUSTIKA, KOJA SE BAVI PERCEPCIJOM ZVUKA I FORMIRANJEM ZVUČNE SLIKE.

2. 2. STRUKTURA ČULA SLUHA • PROCES KOJI SE UNUTAR ČULA SLUHA ODVIJA OD PRIJEMA ZVUČNIH INFORMACIJA IZ ZVUČNOG POLJA DO ADEKVATNE REAKCIJE U SVESTI ČOVEKA PODRAZUMEVA PRENOS INFORMACIJA SLOŽENIM PUTEVIMA. • RAD FIZIČKOG DELA ČULA SLUHA POZNAT JE U GOTOVO SVIM NJEGOVIM DETALJIMA, KAKO SA ASPEKTA ANATOMIJE, TAKO I SA ASPEKTA FIZIOLOŠKIH PROCESA KOJI SE ODVIJAJU PRI SLUŠANJU. • PSIHOLOŠKI DEO ČULA SLUHA I DANAS PREDSTAVLJA SAMO DELIMIČNO OBRAĐENU TEMU. • U INŽENJERSKOJ PRAKSI PRISUTNA JE POTREBA DA SE ZBIVANJA UNUTAR ČULA SLUHA PREDSTAVE NEKIM JEDNOSTAVNIM I LAKO RAZUMLJIVIM MODELIMA.

OPŠTA BLOK ŠEMA ČULA SLUHA • NA SLICI 2. 1 PRIKAZANA JE POJEDNOSTAVLJENA BLOK ŠEMA ČULA SLUHA. KARAKTERISTIČNO ZA ČULO SLUHA JE DA POSTOJE DVA FIZIČKI IDENTIČNA PUTA INFORMACIJA KOJI POLAZE OD LEVOG I DESNOG UVA.

UTICAJ SLUŠNOG KANALA • PRVI ELEMENT NA PUTU ZVUKA IZ SPOLJAŠNJE SREDINE KA SENZORIMA JE SLUŠNI KANAL. TO JE CEVČICA SA PREDNJE STRANE OTVORENA, A SA ZADNJE STRANE ZATVORENA IMPEDANSOM BUBNE OPNE, KAO ŠTO JE PRIKAZANO NA SLICI 2. 2. • REZONANCE CEVI MANIFESTUJU SE U PRENOSNOJ KARAKTERISTICI UVA KROZ MAKSIMUME KOJI NASTAJU RELATIVNIM POJAČANJEM U OBLASTI REZONANTNIH FREKVENCIJA.

PROCESI NA BAZILARNOJ MEMBRANI • NA SLICI 2. 3 VIDI SE POJEDNOSTAVLJEN PRIKAZ PROSTIRANJA JEDNOG PUTUJUĆEG TALASA DUŽ BAZILARNE MEMBRANE.

• NA SLICI 2. 4 ŠEMATSKI JE PRIKAZAN OBLIK DIJAGRAMA OBVOJNICE AMPLITUDE VIBRACIJA BAZILARNE MEMBRANE KOJI BI OTPRILIKE ODGOVARAO ZBIVANJU SA SLIKE 2. 3.

RASPODELA MAKSIMUMA DUŽ BAZILARNE MEMBRANE • RASPODELA MESTA GDE SE JAVLJAJU MAKSIMUMI OSCILACIJA DUŽ BAZILARNE MEMBRANE NIJE FREKVENCIJSKI LINEARNA. • NA SLICI 2. 5 PRIKAZANA JE ILUSTRACIJA RELATIVNE VIBRACIONE POBUDE DUŽ BAZILARNE MEMBRANE PRI ZVUČNOJ POBUDI TONOVIMA TRI RAZLIČITE FREKVENCIJE: 25 HZ, 50 HZ I 1600 HZ. • INTENZITET REAKCIJE RECEPTORSKIH ĆELIJA SRAZMERAN OBVOJNICE VIBRACIJA MEMBRANE NEPOSREDNO IZNAD NJIH. JE VELIČINI

2. 3. REZOLUCIJA ČULA SLUHA • ZAKONI PO KOJIMA FUNKCIONIŠU LJUDSKA ČULA PODRAZUMEVAJU DA JE PRI NEKOM NIVOU POBUDE NEOPHODNO IZVRŠITI NJENO POVEĆANJE ZA NEKI ODREĐENI PROCENAT DA BI TO BILO PRIMETNO. U DOMENU PERCEPCIJE ZVUKA OVAJ ZAKON DOVODI DO POJMA REZOLUCIJE ČULA SLUHA. • ČULO SLUHA IMA KONAČNU REZOLUCIJU PO FREKVENCIJAMA I PO NIVOIMA ZVUKA.

REZOLUCIJA PO FREKVENCIJAMA • REZOLUCIJA ČULA SLUHA PO FREKVENCIJAMA DEFINIŠE SE VELIČINOM MINIMALNE PROMENE FREKVENCIJE SINUSNOG TONA KOJA SE MOŽE PRIMETITI I ZAVISNA JE OD NIVOA ZVUKA.

REZOLUCIJA PO NIVOIMA • REZOLUCIJA ČULA SLUHA PO NIVOIMA DEFINIŠE SE VELIČINOM MINIMALNE POTREBNE PROMENE NIVOA ZVUKA U DECIBELIMA DA BI SE TO PRIMETILO KAO PROMENA. ONA ZAVISI OD NIVOA SLUŠANJA ZVUKA, A U IZVESNOJ MERI ZAVISI I OD FREKVENCIJE.

2. 4. VREMENSKA INTEGRACIJA ZVUČNE POBUDE • UTICAJ TRAJANJA ZVUČNOG STIMULUSA NA SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJ JAČINE ZVUKA UOBIČAJENO SE PRIKAZUJE DIJAGRAMOM KAO NA SLICI 2. 8.

• VREMENSKA INTEGRACIJA ZVUČNE POBUDE IMA VELIKI ZNAČAJ U PERCEPCIJI ZVUKA, A POSEBNO U PROSTORIJAMA. INTEGRACIJA JE RAZLOG ŠTO POJEDINI DELOVI IMPULSNOG ODZIVA PROSTORIJA MOGU IMATI RAZLIČITI UTICAJ NA SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJ JAČINE ZVUKA U NJIMA. DA BI SE OBJASNILA OVA POJAVA, NA SLICI 2. 9 JE PRIKAZANA IDEALIZOVANA STRUKTURA IMPULSNOG ODZIVA PROSTORIJE.

• EFEKAT VREMENSKE INTEGRACIJE U PROSTORIJAMA SA KRAĆIM I DUŽIM TRAJANJEM ODZIVA ILUSTROVAN JE NA SLICI 2. 10.

2. 5. MASKIRANJE • MASKIRANJE JE POJAVA KOJA NASTAJE U PROCESU PERCEPCIJE I KOJA SE MANIFESTUJE NESPOSOBNOŠĆU ČULA DA REGISTRUJE NEKI ZVUČNI NADRAŽAJ SAMO ZBOG TOGA ŠTO ISTOVREMENO U UVO STIŽE NEKI DRUGI ZVUK KOJI GA NA NEKI NAČIN ″MASKIRA″. • MASKIRANJE MOŽE NASTUPITI ZBOG BLISKOSTI MASKIRAJUĆEG I MASKIRANOG ZVUKA NA SKALI FREKVENCIJA (FREKVENCIJSKO MASKIRANJE) I ZBOG MEĐUSOBNE BLIZINE NA VREMENSKOJ OSI (VREMENSKO MASKIRANJE).

FREKVENCIJSKO MASKIRANJE • FREKVENCIJSKO MASKIRANJE PODRAZUMEVA POJAVU DA U PRISUSTVU ZVUKA NEKE FREKVENCIJE POSTOJI ŠIRA OBLAST NA FREKVENCIJSKOJ OSI U KOJOJ NOVI ZVUKOVI NE MOGU POBUDITI SENZORE U UVU AKO IM JE INTENZITET MANJI OD NEKOG PRAGA. • FREKVENCIJSKO MASKIRANJE SE KVANTIFIKUJE KRIVOM MASKIRANJA ČIJI JE PRINCIPIJELNI OBLIK PRIKAZAN NA SLICI 2. 11. • OBLIK KRIVE MASKIRANJA U IZVESNOJ MERI SE MENJA U ZAVISNOSTI OD FREKVENCIJE MASKIRAJUĆEG TONA I NJEGOVOG INTENZITETA, ALI UVEK OSTAJE NJEN ASIMETRIČNI PRINCIPIJELNI IZGLED KAKAV JE PRIKAZAN NA SLICI 2. 11.

VREMENSKO MASKIRANJE • VREMENSKO MASKIRANJE ZNAČI DA PRI POBUDI ČULA SLUHA NEKIM ZVUČNIM STIMULUSOM POSTOJI IZVESNA ZONA NA VREMENSKOJ OSI PRE I POSLE NJEGOVOG DELOVANJA U KOJOJ DRUGI ZVUKOVI, AKO NEMAJU DOVOLJAN INTENZITET, NE MOGU BITI REGISTROVANI. • REALAN IZGLED KRIVE MASKIRANJA PRI POBUDI SINUSNIM FREKVENCIJE 1200 HZ I NIVOA 110 DB PRIKAZAN JE NA SLICI 2. 12. TONOM • NA SLICI 2. 13 PRIKAZAN JE PRINCIPIJELNI IZGLED VREMENSKOG OBLIKA MASKIRANJA.

2. 6. IZOBLIČENJA • POD ODREĐENIM OKOLNOSTIMA U UVU SE MOŽE REGISTROVATI POJAVA IZBIJANJA, TO JEST POJAVA KOMPONENTI U ZVUČNOJ SLICI KOJE SE JAVLJAJU NA FREKVENCIJAMA ZBIRA ILI RAZLIKE FREKVENCIJA OBJEKTIVNO PRISUTNIH ZVUKOVA KOJI SPOLJA DELUJU NA UVO. TO JE POJAVA KOJA DOKAZUJE DA POSTOJI ODREĐENA NELINEARNOST. • POSTOJE HARMONICI NASTALI U UVU, ŠTO DOKAZUJE I DA POSTOJE IZOBLIČENJA PRI PRENOSU ZVUKA OD SPOLJAŠNJE SREDINE DO RECEPTORA U UNUTRAŠNJEM UVU. • IZOBLIČENJA U UVU SU JEDAN OD RAZLOGA ZBOG KOJIH NEUMITNO POSTOJI IZVESNA RAZLIKA U ZVUČNOJ SLICI KADA SU NIVOI SLUŠANJA VEOMA VISOKI (NA PRIMER GLASNIJI KONCERTI SA OZVUČENJEM, DISKOTEKE, ITD. ) I KADA SU NIVOI UOBIČAJENI (PREPORUČENI NIVOI SLUŠANJA).

2. 7. SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJ JAČINE ZVUKA • SUBJEKTIVNI DOŽIVLJAJ JAČINE ZVUKA PRI SLOŽENOJ ZVUČNOJ POBUDI PREDSTAVLJA REZULTAT SUPERPONIRANIH UTICAJA SVIH DO SADA OPISANIH ANATOMSKIH, FIZIOLOŠKIH I PSIHOLOŠKIH OSOBINA KOJE DELUJU U KOMPLEKSNOM PROCESU STVARANJA ZVUČNE SLIKE. • U SUBJEKTIVNOM DOŽIVLJAJU JAČINE ZVUKA MOGU SE RAZDVOJITI DVA SLUČAJA: Ø KADA NA ČULO SLUHA DELUJE JEDAN ČIST SINUSNI TON, I Ø KADA JE ZVUČNA POBUDA KOMPLEKSNA, SLOŽENE VREMENSKE I FREKVENCIJSKE STRUKTURE.

SUBJEKTIVNA JAČINA ČISTIH SINUSNIH TONOVA •

Ø Za tonove čije su frekvencije niže ili više od 1000 Hz podaci o subjektivnoj jačini zvuka utvrđeni su metodom naizmeničnog slušnog poređenja dva zvuka različitih frekvencija: jednog koji je predmet ocene subjektivne jačine i drugog, referentnog, na 1000 Hz. Ø Promene zakrivljenosti izofonskih linija pokazuju da se nelinearnost čula sluha u izvesnoj meri smanjuje sa povećanjem nivoa zvuka.

GLASNOST • TESTOVIMA JE UTVRĐENO DA SUBJEKTIVNI OSEĆAJ DVOSTRUKO JAČEG ZVUKA ZAHTEVA POVEĆANJE JAČINE ZVUKA ZA OKO 10 FONA. ZBOG TOGA JE POSTOJALA POTREBA ZA PRIMENOM NEKE LINEARNE SKALE SUBJEKTIVNOG DOŽIVLJAJA JAČINE. TAKO JE KONVENCIJOM UTVRĐENA NOVA VELIČINA KOJA SE NAZIVA GLASNOST (LOUDNES). JEDINICA GLASNOSTI JE SON. UOBIČAJEN OZNAKA ZA GLASNOST JE S. • ČINJENICA DA JE SKALA SONA DEFINISANA TAKO DA GLASNOSTI 1 SON ODGOVARA JAČINI ZVUKA 40 FONA I DA PROMENA OD 10 FONA ODGOVARA UDVOSTRUČAVANJU BROJA SONA, OMOGUĆAVA DA SE USTANOVI ANALITIČKA VEZA IZMEĐU GLASNOSTI I JAČINE ZVUKA. IZRAZ KOJI DEFINIŠE NJIHOVU VEZU JE:

SUBJEKTIVNA JAČINA SLOŽENIH ZVUKOVA • U SLUČAJU KADA JE ZVUČNA POBUDA FREKVENCIJSKI I AMPLITUDNO KOMPLEKSNA, DOŽIVLJAJ JAČINE ZVUKA REZULTAT JE UTICAJA NE SAMO OSETLJIVOSTI, VEĆ I SVIH OPISANIH PROCESA U SPEKTRALNOM I VREMENSKOM DOMENU KOJI SE JAVLJAJU U RADU ČULA SLUHA (MASKIRANJE, VREMENSKA INTEGRACIJA I DRUGI). • MOŽE SE REĆI DA NE POSTOJI POTPUNI MATEMATIČKI MODEL ZA ODREĐIVANJE SUBJEKTIVNE JAČINE SLOŽENIH ZVUKOVA, ALI SE U PRAKSI KORISTI NEKOLIKO ALGORITAMA ČIJA JE TAČNOST PRIHVATLJIVA U PRAKSI. • DVE TAKVE METODE SE STIVENSONOVA METODA. DANAS KORISTE U PRAKSI: CVIKEROVA I

2. 8. PROMENLJIVOST KARAKTERISTIKA ČULA SLUHA PRIRODNE PROMENE GRANICE ČUJNOSTI • GRANICA ČUJNOSTI PREDSTAVLJA PRAG NADRAŽAJA ČULA SLUHA, POSMATRAN PO NIVOIMA ZVUKA. • DVA SU MOGUĆA SLUČAJA KADA SE GRANICA ČUJNOSTI PRIRODNIM PROCESIMA POMERA KA VIŠIM NIVOIMA, A TO SU: Ø PRIVREMENI POMERAJ NAKON DUŽEG DEJSTVA VISOKIH NIVOA ZVUKA I Ø TRAJNI POMERAJ USLED STARENJA ORGANIZMA ILI USLED PRELEŽANE BOLESTI UVA. • NA SLICI 2. 16 PRIKAZAN JE JEDAN REZULTAT ISPITIVANJA PROSEČNE, DAKLE PRIRODNE PROMENE GRANICE ČUJNOSTI SA GODINAMA STAROSTI.

AUDIOMETRIJA • ISPITIVANJE GRANICE ČUJNOSTI JE JEDAN OD DIJAGNOSTIČKIH POSTUPAKA U MEDICINI. OBLAST KOJA SE BAVI ISPITIVANJEM SLUHA NAZIVA SE AUDIOMETRIJA. • KAO REZULTAT AUDIOMETRIJE UTVRĐUJE SE ODSTUPANJE GRANICE ČUJNOSTI OD STANDARDOM UTVRĐENIH VREDNOSTI KOJE KARAKTERIŠU ZDRAVO UVO. REZULTAT SE NAZIVA AUDIOGRAM I ISKAZUJE SE ODVOJENIM DIJAGRAMIMA ZA LEVO I DESNO UVO. NAČIN PREZENTACIJE AUDIOGRAMA PRIKAZAN JE NA SLICI 2. 17.

2. 9. BINAURALNO SLUŠANJE • JEDNA OD NAJZNAČAJNIJIH OSOBINA ČULA SLUHA JESTE MOGUĆNOST PERCEPCIJE PROSTORNIH DIMENZIJA ZVUČNE SLIKE. OVA OSOBINA SE ZASNIVA NA SPOSOBNOSTI ČULA DA ODREDI PRAVAC IZ KOGA ZVUČNI TALAS NAILAZI NA GLAVU SLUŠAOCA, ŠTO JE MOGUĆE ZAHVALJUJUĆI ČINJENICI DA ČULO SLUHA RADI SA DVA PROSTORNO RAZDVOJENA SENZORA I SA GLAVOM KAO FIZIČKOM PREPREKOM IZMEĐU NJIH. TAKAV MEHANIZAM PERCEPCIJE NAZIVA SE BINAURALNO SLUŠANJE. • PRAVAC U OKVIRU HORIZONTALNE RAVNI IZ KOGA ZVUK NAILAZI NA GLAVU SLUŠAOCA ODREĐEN JE UGLOM KOJI SE NAZIVA AZIMUT. DEFINICIJA AZIMUTA JE PRIKAZANA NA SLICI 2. 18.

RAZLIKE SIGNALA NA LEVOM I DESNOM UVU • PROSTORNA RAZDVOJENOST UŠIJU, SA GLAVOM KAO PREPREKOM IZMEĐU NJIH, ČINI DA SIGNALI NA LEVOM I DESNOM UVU NISU ISTI. • POSTOJI VREMENSKA RAZLIKA, KOJA SE NAZIVA INTERAURALNO KAŠNJENJE, IZMEĐU SIGNALA NA LEVOM I DESNOM UVU. • INTERAURALNA RAZLIKA JE VAŽAN PARAMETAR NA OSNOVU KOGA ČULO SLUHA UTVRĐUJE PRAVAC IZ KOGA DOLAZI ZVUK. • ZA PROSEČNU GLAVU ZAVISNOST INTERAURALNOG KAŠNJENJA U FUNKCIJI AZIMUTA PRIKAZANA JE DIJAGRAMOM NA SLICI 2. 19.

PRENOSNA FUNKCIJA GLAVE • UTICAJ SVIH FAKTORA KOJI UTIČU NA INTERAURALNE RAZLIKE INTENZITETA SIGNALA NA LEVOM I DESNOM UVU DEFINIŠU SE PRENOSNOM FUNKCIJOM GLAVE (HEAD RELATED TRANSFER FUNCTION -HRTF). ONA SE, PO DEFINICIJI, DEFINIŠE PREKO IMPULSNOG ODZIVA REGISTROVANOG NA POZICIJI BUBNE OPNE ILI NA OTVORU SPOLJAŠNJEG SLUŠNOG KANALA. • ZA ILUSTRACIJU HRTF NA SLICI 2. 20 JE PRIKAZAN NJEN IZGLED ZA AZIMUT 90°. • DVA EFEKTA KOJA ODREĐUJU RAZLIKE SU: SABIRANJE DIREKTNOG I REFLEKTOVANOG ZVUKA NA BLIŽEM UVU I ZVUČNA SENKA NA DALJEM UVU.

KORELISANOST SIGNALA NA LEVOM I DESNOM UVU • ODNOS SIGNALA NA LEVOM I DESNOM UVU MOŽE SE POSMATRATI I PREKO NJIHOVE KORELACIJE. • KORELISANOSTI SIGNALA U LEVOM U DESNOM UVU JE PREDMET AKUSTIČKIH MERENJA U KONCERTNIM SALAMA I SLIČNIM PROSTORIMA ZA SLUŠANJE MUZIKE. • KORELISANOST SIGNALA U LEVOM I DESNOM UVU SE IZRAŽAVA POMOĆU PARAMETRA KOJI SE NAZIVA INTERAURALNI KROSKORELACIONI KOEFICIJENT (IACC).

2. 10. NEKI UTICAJI ČULA SLUHA NA AUDIO TEHNOLOGIJU • KOMPRESIJA AUDIO SIGNALA • OPTIMALNI NIVO SLUŠANJA REPRODUKOVANOG ZVUKA • FREKVENCIJSKE KOREKCIJE PRI NISKIM NIVOIMA SLUŠANJA • MERENJE NIVOA SOPSTVENOG ŠUMA U AUDIO SISTEMU • SISTEMI ZA PROSTORNU REPRODUKCIJU ZVUKA POMOĆU SLUŠALICA

KOMPRESIJA AUDIO SIGNALA • KRIVE MASKIRANJA SU JEDNA OD VAŽNIH ČINJENICA U AUDIOTEHNICI ZBOG TOGA ŠTO PROCES MASKIRANJA ONEMOGUĆAVA PERCEPCIJU ZVUČNIH INFORMACIJE KOJE SE JAVLJAJU ISPOD NJIH. ZBOG TOGA SE KRIVE MASKIRANJA U VIDU TABELA NALAZE UGRAĐENE U DANAŠNJE ALGORITME ZA KOMPRESIJU AUDIO SIGNALA. SVE KOMPONENTE SIGNALA ZA KOJE SE NAKON SPEKTRALNE ANALIZE UTVRDI DA SU ZA SLUŠAOCA ISPOD KRIVE MASKIRANJA, NE KODUJE SE. TIME SE SMANJUJE BROJ POTREBNIH BITA ZA PREDSTAVLJANJE AUDIO SIGNALA, KOJI JE PRILAGOĐEN UKUPNOM MOGUĆEM DINAMIČKOM OSPEGU. • NA PRINCIPIMA ELIMINACIJE MASKIRANIH KOMPONENTI ZASNIVA SE POČETNI NIVO U PROCESU RADA DANAS PRIMENJIVANIH ALGORITAMA ZA KOMPRESIJU AUDIO SIGNALA (AC 3, MPEG).

OPTIMALNI NIVO SLUŠANJA REPRODUKOVANOG SIGNALA • NELINEARNOST OSETLJIVOSTI ČULA SLUHA PRECIZNIJE DEFINISANA DIJAGRAMOM IZOFONSKIH KRIVIH STVARA NIZ PRAKTIČNIH PROBLEMA PRI PODEŠAVANJU NIVOA ZVUKA U SISTEMIMA ZA REPRODUKCIJU ZVUKA. TO JE RAZLOG ZAŠTO SU U AUDIOTEHNICI UVEDENE NORME ZA NIVOE SLUŠANJA PRI REPRODUKCIJI ZVUKA. • UTVRĐENE SU VREDNOSTI NIVOA ZVUKA KOJE TREBA OSTVARITI PRI SREDNJIM NIVOIMA AUDIO SIGNALA.

FREKVENCIJSKE KOREKCIJE PRI NISKIM NIVOIMA SLUŠANJA • SMANJENJE NIVOA ZVUKA PRI REPRODUKCIJI ISPOD REFERENTNIH VREDNOSTI ZA SLUŠANJE, ŠTO JE UOBIČAJEN ZAHTEV PRI REPRODUKCIJI ZVUKA U STANOVIMA, DOVODI DO SUBJEKTIVNO BRŽEG STIŠAVANJA KOMPONENTI NA NISKIM FREKVENCIJAMA. • ZBOG TOGA JE ZA SLUŠANJE TIHO REPRODUKOVANE MUZIKE NA MNOGIM KUĆNIM UREĐAJIMA ZA REPRODUKCIJU ZVUKA UVEDENA POSEBNA FREKVENCIJSKA KOREKCIJA. OZNAČENA JE NAZIVOM ″LAUDNES″ (LOUDNES).

MERENJE NIVOA SOPSTVENOG ŠUMA U AUDIO SISTEMU • NELINEARNOST OSETLJIVOSTI ČULA SLUHA, OSIM U OBLASTI REPRODUKCIJE ZVUKA, ODRŽAVA SE I NA PROCEDURE MERENJA NIVOA AUDIO SIGNALA, AKO SE MERENJE VRŠI RADI OCENE STANJA JAČINE ZVUKA. JEDAN TAKVA DIREKTNA POSLEDICA NELINEARNOSTI ČULA SLUHA JE I UVOĐENJE ″A″ FILTRA U MERNI LANAC PRI MERENJU NIVOA BUKA U ŽIVOTNOJ I RADNOJ SREDINI. KARAKTERISTIKA ″A″ FILTRA JE PRIKAZANA NA SLICI 2. 21. • OSIM ″A″ FILTRA U POJEDINIM OKOLNOSTIMA KORISTE SE I DRUGI OBLICI FREKVENCIJSKOG PONDERISANJA. TAKO JE MEĐUNARODNA UNIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE - ITU UTVRDILA SVOJU TEŽINSKU KRIVU ZA MERENJE ŠUMA U AUDIO DELU RADIODIFUZNIH SISTEMA. NJEN OBLIK JE PRIKAZAN NA SLICI 2. 22.

SISTEMI ZA PROSTORNU REPRODUKCIJU ZVUKA POMOĆU SLUŠALICA • POZNAVANJE MEHANIZMA BINAURALNOG SLUŠANJA I HRTF U SVIM NJENIM DETALJIMA OMOGUĆILO JE DIZAJNIRANJE SISTEMA ZA SURROUND REPRODUKCIJU POMOĆU SLUŠALICA. BANKA PRENOSNIH FUNKCIJA ZA RAZNE VREDNOSTI AZIMUTA OMOGUĆAVA DA SE FILTRIRANJEM OSTVARI PROMENA U SIGNALU KOJA ODGOVARA SITUACIJI KADA ZVUK NAILAZI NA GLAVU SLUŠAOCA IZ NEKOG DEFINISANOG PRAVCA. USLOV ZA TO JE, NARAVNO, PROCESOR KOJI MOŽE U REALNOM VREMENU DA RADI KONVOLUCIJU AUDIO SIGNALA SA MEMORISANIM ODZIVIMA HRTF FILTARA.