1 SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Februar 2020

1. SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI Februar 2020. • Osnovni pojmovi • Medicinski model u određenju bolesti zavisnosti 1

ZAVISNOST je… Najšire definisano, ZAVISNOST je: samovoljno p o n a š a nj e, koje se regularno ponavlja i pored toga što dovodi do štetnih, neprijatnih, pa progresivno čak i opasnih posledica po sebe i druge. Zavisnici po pravilu imaju pogrešna uverenja o štetnosti i opasnosti od svoje zavisnosti. Smatraju: da šteta i opasnost ne postoji, ili da se šteta i opasnost mogu kontrolisati, i/ili da je šteta i opasnost cena koju vredi platiti, da nije prevelika za ono što dobijaju. 2

ZAVISNOST OD ČEGA? Zavisnost može biti od psihoaktivnih supstanci. Spisak supstanci od kojih se stvara zavisnost je ogroman: � u opticaju je preko 250 hemijskih jedinjenja, a spisak nije konačan � taj broj je još veći ako se tome doda mogućnost kombinovanja u “uličnim pakovanjima” 3

ZAVISNOST OD ČEGA? /2 Zavisnost može postojati i kada nema unošenja psihoaktivnih supstanci u organizam. Nazivaju se i nehemijske zavisnosti, bihejvioralne zavisnosti. . Radi se o zavisnosti od određenih aktivnosti i situacija: � koje primarno povećavaju uzbuđenje: zavisnost od uključivanja u situacija sa visokim rizikom (kockanje; po život opasne situacije), od seksualnih aktivnosti… � koje primarno omogućavaju otklon ili isključenje iz realnog sveta: zavisnost od interneta, mobilnog telefona, video-igrica, televizije… 4

ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI 5

ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI Najčešća je ZAVISNOST OD PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI. Spada u MENTALNE POREMEĆAJE (MKB-10: Mentalni poremećaji ponašanja zbog upotrebe psihoaktivnih supstanci, Sindrom zavisnosti – F 1 x. 2). PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE - PAS - su hemijske supstance, koje unete u sistem deluju primarno na funkcije centralnog nervnog sistema - stanje svesti, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje. DROGE: psihoaktivne supstance (PAS) koje izazivaju psihičku i fizičku zavisnost (nije naučni termin). Obično isključuju alkohol (da bi se obuhvatila zavisnost od psihoaktivnih supstanci obično se navode “alkohol i droge”) 6

Psihoaktivna svojstva supstanci Psihoaktivna i potkrepljujuća (pojačavajuća) svojstva raznih supstanci su zasnovana na vrlo različitim, vrlo kompleksnim i često nejasnim ili neuhvatljivim mehanizmima. �Delovanje psihoaktivnih hemijskih supstanci po formuli “jedna droga - jedno dejstvo” pouzdano se može odbaciti. �Postoji telesna reakcija na nedostatak psihoaktivne supstance na koje se telo naviklo, tzv. apstinencijalni sindrom. 7

Efekat PAS i zavisnost Sam efekat čarobnosti ili blaženstva koji se opisuje za PAS, bez obzira na opise, nije najbitniji. �Iako na početku unošenje supstance ili praktikovanje odredjenog ponašanja donosi zadovoljstvo, sa dužim unošenjem supstance ovo zadovoljstvo izostaje �Nehemiijske ili bihejvioralne zavisnosti od aktivnosti i situacija: �Ne karakteriše ih unošenje psihoaktivne substance �Postoje gotovo svi elementi zavisničkog ponašanja. 8

Šta je to zavisnost od psihoaktivnih supstanci? Prvo nastaje PSIHOLOŠKA/PSIHIČKA ZAVISNOST: jaka želja ili osećanje prinude da se droga uzme zbog osećanja zadovoljstva, rasterećenja ili otklanjanja osećanja nelagodnosti. Zatim može doći do TELESNE ZAVISNOSTI: Stanje adaptacije celog organizma na drogu, a posebno neuroadaptacije. 9

Dva najizrazitija simptoma TELESNE ZAVISNOSTI Promena tolerancije na uzimanje supstance: promena reagovanja organizma na unetu drogu. Najčešće iste doze droge stvaraju manji efekat pa dolazi do potrebe za povećanjem doze da bi se postigao isti efekat; nekad i manje doze stvaraju veći efekat (završne faze alkoholizma). Apstinencijalni sindrom kada je upotreba supstance smanjena ili je prestala: proces adaptiranja organizma na funkcionisanje bez droge – manje ili više neprijatan i bolan, do nivoa neizdržljivosti, kada je potrebna lekarska pomoć. Stoji u osnovi “potrebe” da se droga ponovo uzme da bi se izbegla neprijatnost. 10

Kako odrediti da neko ima bolest zavisnosti (BZ)? Osnovni simptom bolesti, psihološka zavisnost, se procenjuje na osnovu iskaza klijenta. Međutim, zavisnici po pravilu nisu spremni da uvide sopstvenu zavisnost. Objektivniji kriterijum je fiziološka zavisnost. Prepreke: Iako je apstinencijalni sindrom pouzdan znak zavisnosti, za to je potrebno da osoba bude duže bez PAS Povećanje tolerancije je teže odrediti: velike individualne razlike neke droge (amfetamin, kokain) - apstinencijalni sindrom može postojati i bez povećanja tolerancije Neophodno je uvođenje drugih kriterijuma/simptoma vezanih za karakteristično ponašanje Dijagnoza se vidi kao “m o z a i k”, kombinacija kognitivnih, telesnih i bihejvioralnih simptoma. 11

KRITERIJUMI ZA UTVRĐIVANJE BZ Psihička zavisnost: jaka žudnja ili osećanje prinude da se droga uzme Telesna zavisnost: a) Dokaz o povećanoj toleranciji (izuzetno visoka u odnosu na prosek) b) Fiziološki apstinencijalni sidrom po smanjenju ili prestanku uzimanja supstance Karakteristična ponašanja: Otežana kontrola nad ponašanjem uzimanja supstance u smislu početka, završetka i nivoa upotrebe Provođenje sve više vremena u traženju, uzimanju ili pravljenju droge Progresivno zanemarivanje drugih zadovljstava i interesovanja Nastavljanje uzimanja i pored jasnih činjenica o direktnom i indirektnim štetnim dejstvima i posledicama uzimanja supstance Trajanje: MKB-10: neki period u prethodnoj godini DSM V: min. 1 godina 12

UTICAJI U RAZVOJU ZAVISNOSTI 13

Uticaji u razvoju zavisnosti (Nastasić, EPA, str. 19) Do koje će tačke na ovom kontinuumu će doći pojedinac/porodica /grupa /zajednica je određeno delovanjem sistemskih procesa u kojima učestuju: Faktori rizika: uticaji koji povećavaju verovatnoću da dođe do nepovoljnog ishoda Faktori zaštite ili protektivni faktori: uticaji koji smanjuju verovatnoću pojavljivanja negativnog ishoda. Mehanizmi održanja homeostaze sistema kojima osoba pripada (regulatorni mehanizmi) 14

Individualni faktori rizika 15

Individualni faktori rizika/1 Genetski faktori: kod nekih slučajeva alkoholizma Biohemijski faktori: kod zavisnosti od opijata, kokaina Adolescentni uzrast: Baley: sva deca i adolescenti su pod rizikom za nastanak zloupotrebe supstanci, ali su neka od njih pod znatno većim rizikom … 16

Individualni faktori rizika/2 Psihološki faktori Zavisnost od polja /nizak nivo diferencijacije Niska tolerancija na frustraciju, anksioznost ili tenziju Niska samokontrola i afektivna samoregulacija Nerazvijeni mehanizimi prevazilaženja problema Niske socijalne kompetencije Nisko samopoštovanje Traženje uzbuđenja (“sensation seeking”) Poremećaj pažnje, hiperaktivnost Korišćenje rizičnih mehanizama odbrane 17

Individualni faktori rizika/3 Postojanje nekog primarnog psihijatrijskog poremećaja Odnos između psihijatrijskog poremećaja i upotrebe droga može biti različit: Droga kao pogoršavajući faktor mentalnog oboljenja Droga kao “okidač” za pojavu psihoze Zavisnost kao sekundarna drugom mentalnom poremećaju (bekstvo od psihičkog bola) Depresija je često povezana sa BZ 60 -80% mladih na lečenju BZ zadovoljavaju kriterijume za neku od sledećih dijagnoza: poremećaji ponašanja i emocija u detinjstvu i adolescenciji afektivni poremećaji post-traumatski stresni poremećaj 18

FUNKCIJA BZ Na individualnom nivou: Način nošenja sa situacionim stresom Popunjavanje praznine nastale gubitkom Pokušaj da se leči od prethodnih emotivnih problema Fikasacija i li regresija na oralnu fazu razvoja Pokušaj da se smanji anksioznost oko osećanja bezvrednosti, bespomoćnosti Način da se iskažu neprihvatljive želje za zavisnošću Odbrana od neprihvatljivih seksualnih ili agresivnih poriva Spori način suicida Na nivou sistema: održanje homeostaze sistema simptom kao sistemska adaptacija osobe na njegov totalni 19 kontekst

Rizični mehanizmi odbrane Neki mehanizmi odbrane znatno povećavaju rizik za BZ: negacija (izuzetno česta) minimalizacija racionalizacija projekcija problema tj. optuživanje drugih – socijalno najštetnija Ovo su faktori rizika za bolesti zavisnosti kada ih koriste ne samo korisnici PAS već i članovi njihove porodice i druge značajne osobe 20

Literatura Nastasić, P. (2011), Ekosistemski pristup alkoholizmu. Beograd, Publikum. odabrana poglavlja navedna na slajdovima skraćenica EPA 21