1 Informacija ta je to Informacija je rezultat

1. Informacija- šta je to? -Informacija je rezultat obrade, manipulacije i organizovanja podataka na način kojim pruća znanje primaocu. Drugim rečima, to je kontekst u kojem su podaci uzeti. -Informacija kao koncept ima mnoštvo značenja, od svakodnevnih pa do tehničkih uporaba. Uopšteno govoreći, koncept informacije je usko povezan sa terminima ograničenja, komunikacije, upravljanje, podatak, instrukcija, znanje, znjačenje. . . -Poruka je materijalizirani oblik informacije. Osnovna osobina poruke je da je informativna, odnosno da onome kome je namijenjena (primaocu) pruža neku (novu) informaciju. -Informacija je uvijek o nečemu te u tom smislu može biti lažna ili istinita. Da bi bila što svrsishodnija važno je da svi učesnicii u komunikacionom kanalu posjeduju određeno predznanje o datoj materiji. - Iako teorija razmatra i modele koji uz primaoca nužno podrazumevaju postojanje pošiljaoca, a i stoga ne pridaju važnost ideji da informacija može proizaći iz okoline, potrebno je napomenuti da informaciju i poruku ne smemo gledati u strogo lingvističkom kontekstu, jer čak nam i buka koja ometa tok komunikacije daje određenu informaciju.

24. Kraj idustrijske ere i nastanak informatičkog društva -Kraj industriske ere je obeležila promena u oblasti svojine, tj. korporativna svojina smenjuje privatnu. -To je pratilo razdvajanje vlasničke strukture od upravljanja i nastajanje tehnostrukture. -Tehnostruktura je podstakla razvoj informacionih tehnologija, što je olakšavalo rad. -Proizvodnja informacija je postala osnov opstanka čoveka i njegovog razvoja. -Nastaje informatičko društvo (o čemu je pisao i američki ekonomista Fric Mahlup, baveći se uticajem patenata na ograničavanje inovacija, gde koristi termin društvo znanja). -Danas se pod informatičkim društvom smatra ono društvo koje u svom razvoju i proizvodnji kao glavnu pogonsku snagu ima proizvodnju informacija. -Da su informacija postale toliko bitne po opstanak svedoči i sporazum Vlade SAD i Francuske iz decembra 2000. godine gde se obavezuju na saradnju u oblasti razvoja informatičkog društva i digitalne ekonomije, a to se odnosi na: q Informatičko društvo – svetski izazov q. U informatičkom društvu se uči celog života. q. Demokratija: položaj gradjanina u Informativnom dobu. q. Saradnja sa zemljama u razvoju. q. Slobodan pristup informacionim i kulturnim razlikama. q. Digitalna ekonomija i elektronska trgovina. q. Budućnost: medjunarodna saradnja.

-U informatičkom društvu proizvodnja informacija može se realizovati na veoma različitim tačkama socijalne reprodukcije. -Za proizvodnju informacije potrebno je sredstvo (mozak), memorija (ljudska ili računarska) i namera ili potreba. -Informacije se mogu proizvoditi bilo gde. -Neke socijetalne karakteristike industrijskog društva, kao što su tendencija koncentracije moći i kapitala, odnose se i na informatičko društvo u nastajanju. -Tri suštinske promene, svojstva, do kojih dolazi razvojem informatičkog društva se iskazuju kroz: 1) mrežno strukturiranje, 2) dekompoziciju, i 3) razvoj postmodene.

40. Privatnost i bezbednost na internetu -Privatnost na internetu uključuje pravo na lične informacije u vezi sa čuvanjem, upotrebom, obezbeđenjem od trećih lica i prikazivanje ličnih informacija preko intrneta. -Zaštita može da podrazumeva i lične identifikacione informacije i nelične informacije koje se odnose na posetioce određene veb stranice. Lične informacije se mogu odnositi na sve informacije kojima se poojedinac može identifikovati. -Internet privatnost predstavlja ogranak kompjuterske privatnosti. Veliki broj eksperata iz oblasti bezbednosti i privatnosti veruju da privatnost ne postoji. -Privatnost je mrtva- Stiv Rambam, privatni detektiv u oblasti internrt privatnosti. -Internrt korisnici mogu da zaštite svoju privatnost preko kontrolisanog otkrivanja ličnih informacija. Интернет приватност представља огранак компјутерске приватности. Велики број експерата из области безбедности и приватности верују да приватност не постоји; - „Приватност је мртва – преболите то“[ према мишљењу Стива Рамбама, приватног детектива у области интернет приватности. -Интернет корисници могу да заштите своју приватност преко контролисаног откривања личних информација.

-Zlonamerni pojedinci, organizovane hakerske grupe, pa i sajber kriminalci, mogu da nanesu štetu na sledeće načine: *da zaraze vaš računar špijunskim softverom kako bi vam ukrali identitet ili pratili vaše Internet i životne navike *da vas opljačkaju krađom vaših lozinki za pristup nekim onlajn servisima (npr: e-banking) *da naprave probleme u funkcionisanju vašeg računara pomoću virusa i drugog zlonamernog softvera *da preuzmu kontrolu nad vašim računarom i da ga koriste za napad na druge korisnike širom sveta *da vas navedu da posetite lažni sajt nekog od onlajn servisa koje koristite i tamo ostavite lične podatke *da upadnu u vašu bežičnu mrežu i besplatno koriste vašu Internet konekciju *da ukradu i potom koriste vaše naloge za slanje epošte i četovanje

-Da biste sprečili umanjili rizike svog boravka na Internetu, potrebna vam je višeslojna zaštita: *Zaštitni softver: anti-virus, anti-spajver i fajervol ili zaštitni set koji sadrži sva tri sigurnosna sistema. *Ažuriranje računara, blokiranje e-pošte neželjenog sadržaja (spam) i korišćenje savremenih pretraživača. *Redovno kopiranje fajlova (back-up). *Ako ste neiskusan korisnik, bolje je da ne koristite svoj računar kao administrator (administrator mode). *Zaštitite se od prisluškivanja i uljeza primenom kriptovanja u svojoj bežičnoj mreži.