0 Prezentacija za konferenciju Danas Reformisanje javnog sektora

0 Prezentacija za konferenciju Danas Reformisanje javnog sektora Srbije Bogdan Lissovolik stalni predstavnik MMF u Beograd, 12. april 2011.

1 Struktura prezentacije Zašto reforma? n Definisanje vremena i obima reformi n Principi reforme n Primeri: n Poreska administracija n Fond plata javnog sektora n Drugi sektori sa velikim udelom u potrošnji(zdravstvo, obrazovanje, infrastruktura, itd. ) n

Zašto reformisati javni sektor u Srbiji? n n Da se podstakne širi privredni rast. Javni sektor u Srbiji je usmeren na potrošnju, ne na proizvodnju – on je stub “starog” modela rasta – potrebno ga je preurediti u pravcu investiranja i boljih javnih usluga… Da se urede fiskalni računi. Potrebna im je korekcija posle krize; u suprotnom, javni dug bi ugušio privredu. Postoje nova korisna fiskalna pravila, međutim, ona ne mogu sama po sebi da obezbede rezultate. n n Deficiti su veći od održivih deficita (1% od BDP) Prihodi kao % od BDP će opadati do 2015. ; 2

Reforme potrebne da dovedu u red… Deficite izazvane potrošnjom Skok javnog duga Nema šanse za zdravu privredu ako fiskalni računi izmaknu kontroli: ključni neposredan rizik jesu povećanja plata/penzija 3

Neadekvatno planiranje /kontrola srednjoročnih rashoda slabi fiskalnu poziciju… Srbija ima tendenciju da na srednji rok precenjuje račun budžeta. . . … uglavnom zato što u velikoj meri potcenjuje buduće rashode… Average Forecast Errors (2006 -10)* Budget Balance: Forcast vs. Actual 4 8 3 Budget 2006 6 2 4 Budget 2007 Budget 2008 0 Budget 2009 -1 % of GDP 4 2 0 -2 -2 -4 -3 Budget 2010 -6 Revenue -4 Actual Y+1 2006 2007 2008 2009 2010 Balance -8 -5 2005 Expenditure 2011 2012 Y+2 * Error = Actual - Forcast in % of GDP Y+3

5 Vreme za reformu i njen obim Kada/kako reformisati? n “Kratkoročno: ” zamrzavanja – “iznudjene” mere – gube svoju draž, mogu biti politički neodržive; n “Srednjoročne: ” racionalizacija kroz “pametnije” mere – zahtevaju duboko poznavanje, pripremu i proaktivne korake (videti dole) Šta je “javni sektor”? n Republička Vlada+ n Fondovi socijalnog osiguranja+ n Lokalna samouprava+ n Javna preduzeća n Ključni rizik: rupe u zakonu radi izbegavanja reformi manipulisanjem obimom javne administracije (“agencije, ” javna preduzeća) – zemlje poput Grčke i Portugala na ovome su se “opekle”;

Kakva vrsta javnog sektora je potrebna? Ona koja podržava produktivnost privatnog sektora, takav da… n n U tržišnoj privredi država je često sudija: dobra i profesionalna vlada poznaje svoje komparativne prednosti i ograničenu ulogu Nije suviše skup! Pruža bolje javne usluge: n Nepristrasnu regulativu (pravosuđe, regulatorna tela) n Visoku javnu bezbednost (policija) n Dobar ljudski kapital (obrazovanje) n Dug radni vek (zdravstvo) n Efektivne usluge/ulaganja (MF, infrastruktura, javna Ovi preduzeća koraci bi takođe popravili loš rang poslovnog okruženja u Srbiji! ) 6

Kako “sa manje uraditi više”? (videti izveštaj naših kolega iz SBMetode ) Ključni ciljevi: za postizanje: n “Više”: maksimirati kvalitet rezultata n Teško da se definiše? Primeri: n n n PISA rezultati u obrazovanju Rezultati u zdravstvu, itd. n Adekvatnog planiranja budžeta: n Realno budžetiranje; n Programski orijentisano budžetiranje; Stručno, ne “političko” “Sa manje”: svesti troškove rukovođenje (javna na minimum preduzeća, ministarstva, n Šta je razuman standard? itd. ) n Poređenje % potrošnje sa n Poštena politika plata drugim zemljama /nagrađivanja; n Sektorski pokazatelji u odnosu na druge zemlje: n Sektorske reforme (dole) Radi se o podsticanju produktivnosti kroz bolje planiranje i podsticaje odnos broja odozdo-nagore… nastavnika/učenika, n 7

Aspekt ljudskih resursa u okviru produktivnosti javnog sektora 8 Možda ne toliko hitno… Glavni prioritet n Obrazovati više ljudi i na n Postavljanje kvalitetnih bolji način ljudi na odgovorna radna mesta n Prilagoditi nastavne programe n Bolja i obimnija obuka na škola/univerziteta radnom mestu n Kupiti najsavremeniju n Funkcionalna IT koja se opremu koristi u celini n Povećati nadoknadu za n Isto plaćanje za “isti” rad, prekovremeni rad istinski bonusi za Istinsko usko grlo” u javnom sektoru nije toliko sistem obrazovanja, već “produktivnost nedostatak mogućnosti za razvoj veština na radnom mestu i nedovoljno napredovanje u javnoj službi isključivo na bazi zasluženog, uključujući nedostatak angažovanja ljudi na bazi konkurencije

Primer I: Poreska administracija Cilj (produktivnosti): n Naplatiti maksimalan prihod – ali na nepristrasan način: n Olakšati poslovanje jeste ključni cilj poreske administracije: smanjilo bi sivu n Glavni načini/metode za postizanje: Oslanjati se uglavnom na dobrovoljno poštovanje propisa n Blagovremeno obaveštavanje poreskih obveznika? (pozivi, “call” centri) n Dobra analiza /poznavanje poreskih obveznika za sve naplate n “Call” centar? Analiza na bazi rizika? Analiza poreskog jaza? n n 9

Kako se može poboljšati korišćenje poreskih revizija? Rezultati poreskih inspekcija u n Oko 2, 000 “poreskih 10 2010. inspektora, ” ali mnogi samo obrađuju prijave! 6, 884 inspekcija sa n Više od 90 procenata rezultatima= 25. 12% inspekcija se fokusira 20, 223 inspekcija bez na mikro i male firme! rezultata = 74. 88% n 75% inspekcija nije dalo rezultate (cilj ne mora biti 0, ali 75% je previsoko) Odabrati slučajeve za inspekciju iz ukupne analize zasnovane na riziku…

Primer II: fond plata u javnom sektoru Zaposlenost Plate n Zamrzavanja n Prirodno smanjivanje / zamrzavanje n Indeksacija? zapošljavanja n Reforma plata i platnih n Ograničenje razreda zapošljavanja – kako n Korekcije koje predvode preraspodeliti? sindikati n Smanjenje zaposlenja u Zašto LSU? je reforma poražena? – šta činiti? (i)Loše koncipirana? (previše brza)? n Dobrovoljni odlasci? (ii) Solidarnost/sažaljenje prema zaposlenim u javnom sektoru? n Racionalizacije ? (iii) Nedostatak političke volje? Slojevi onih koji su zaposleni po političkoj liniji? (iv) Teška situacija na tržištu rada? (v) Negativna selekcija? 11

Čini se da je javni sektor Srbije ima višak zaposlenih i da je preplaćen 12

Druga ključna područja javne potrošnje Gde? n n n Zdravstvena zaštita n (previše ne-bazičnog osoblja) Obrazovanje n (loši PISA rezultati, malo časova rada) Infrastruktura Penzije Socijalna pomoć n Neciljane beneficije Javna preduzeća Kako? n n n Metod kapitacije, metod prema dijagnostičkoj grupi (DRG) u bolnicama Kapitacija, konsolidacija škola/časova Planiranje i realizacija projekata Odnos radnika/penzionera Prošireni ciljani programi (Mo. P, dečji dodatak) Restrukturiranje od slučaja do slučaja, veća transparentnost, kontrola, privatizacija 13

14 Zaključne napomene n n n Mada privatni sektor uglavnom vuče privredni rast, produktivna vlada ima suštinsku ulogu u njegovom oslobađanju; Srpske vlasti imaju načine za poboljšanje svoje produktivnosti; U globalizovanom konkurentskom svetu, zapostavljanje efikasnosti javnog sektora jeste nedopustiv luksuz koji privredu skupo košta! Kreatori ekonomske politie: Strukturne reforme, naročito reforme tržišta proizvoda i rada Kreatori ekonomske politike: izegavanje pregrevanja Novi motor rasta: proizvodi kojim se trguje, uglavnom posao privatnog sektora

Thank you! Hvala! www. imf. org/external/country/SRB/rr/ 15